1000 DANA OPSADE SARAJEVA -1000 PISAMA ZA SARAJEVO
Četvrtog maja 1992. prestao je redovni autobuski saobraćaj u Sarajevu. Tog dana je ušao i izašao poslednji redovni autobus u grad. Od početka rata na Sarajevo je bačeno više bombi nego na celu Jugoslaviju u II svetskom ratu. Od tada građanke i građani Sarajeva hodaju pod ruku sa smrću - svakodnevno.
Odgovornost za ubijanje Sarajeva ni ovom prilikom ne želimo da relativiziramo. Ako kažemo da su svi jednako odgovorni, izbegavamo odgovornost. Najodgovorniji su oni koji imaju najveću vojnu moć u ovom ratu: srpski militariti sa Pala potpomognuti istima iz Beograda. Preuzimajući svoj deo odgovornosti za ono što rade u naše ime, odavno smo kazale srpskom režimu "NE GOVORITE U NAŠE IME, MI TO ČINIMO SAME". Svake srede, od 9. oktobra 1991., mi, ŽENE U CRNOM, protestujemo na Trgu Republike u Beogradu, protiv rata, srpskog režima i militarizma.
Sumnjamo da su reči najvažnije sredstvo komunikacije, pogotovo one koje želimo da uputimo Vama, građankama i građanima Sarajeva. Reči imaju mnoštvo značenja. od preterane upotrebe se pohabaju, izgube smisao. Mi smo odlučile da ne izgovaramo suvišne reči i zato smatramo da se važna iskustva i osećanja iskazujo i doživljavaju ćutanjem. Ćutanjem kao protestom, ovde odakle je rat vođen; vidljivim ćutanjem kao krikom, opomenom. Ćutanjem i crninom želimo iskazati i stid i saosećanje.
Znamo da ste najtragičnije žrtve današnjeg sveta. Imamo li pravo da Vam kažemo da sa Vama ne želimo da komuniciramo samo preko vaše patnje već preko vaše energije i snage? Ovo Vam kažemo jer znamo da su iz vaše patnje mnogi izvlačili i korist, da su vašom nesrećom mnogi hranili svoju nekrofiliju. Znamo da ste bili 'najpopularniji" kad ste najveća stradanja trpeli. Na jeftin način, po cenu nekoliko suza, u direktnim TV prenosima, nad Varna je vršen prvi svetski javni zločin, izgoneći time iz pamćenja ono što se desilo. Prag osetljivosti na nasilje nad Vama je rapidno opadao. Ili kako bi kazao Jean Baudriallard: "To je proces zaborava, istrebljenja, unistenja, pamćenja; to je apsorpcija bez odjeka, ili crna mpa kao i Aušvic".
CEO SVET ZNA A NIŠTA NE ČINI. SARAJEVO SU IZNEVERILI SVI.
I EVROPA I CEO SVET.
SAMO GRAĐANKE I GRAĐANI SARAJEVA SEBE NISU IZNEVERELI:
Geleri su vam, sa okolnih brda, uništavali kućne bibilioteke, bombe rušile sarajevske knjižare, a vi građanke i građani Sarajeva žurili u pozorište, na svakodnevne predstave pred prepunim salama a umetnice i umetnici glumili usred sarajevskog pakla...
Eto, mi sa Vama želimo da komuniciramo preko vaše snage i vitalnosti i energije. Nećemo da zapadamo u jeftinu patetiku odajući Vam priznanja. I kroz vas čuveni "cmi humor" osecžćamo koliko ste na strani života, koliko se i smehom borite protiv smrti i nekforilije.
NEŽNO, SOLIDARNO I PRIJATELJSKI VAS GRLE ŽENE U CRNOM PROTIV RAT-A.
Beograd, 18. januar 1995.
