Povodom dva veoma važna datuma za autonomni ženski pokret u svetu, 24. maja – Međunarodnog dana ženskih akcija za mir i razoružanje i 28. maja – Međunarodnog dana akcija za žensko zdravlje u organizaciji Autonomnog ženskog centra protiv seksualnog nasilja i Žena u crnom iz Beograda 25. maja 2002. godine održan je jednodnevni skup u Beogradu.
Na ovom skupu učestvovalo je oko šezdesetak aktivistkinja iz dvadesetak gradova Srbije i šest gradova iz Crne Gore. Nažalost, i pored toga što su brojne prredstavnice saveznih i republičkih političkih struktura bile blagovremeno obaveštene i pozvane da prisustvuju, samo se jedna odazvala: Vera Marković, poslanica Socijaldemokratske partije u Narodnoj skupštini srbije. Ova činjenica političkog života u Srbiji protumačena je kao izraz potcenjivanja civilnog društva, a posebno ženskih autonomnih organizacija i njihovog značaja za postizanje stabilne demokratije u društvu.
Skup je imao dva dela : mirovni performans na Trgu Republike Priča o demilitarizovanom padobranu; tokom jednočasovne razigrane feminističko-antimilitarističke ulične predstave zahtevale smo smanjenje vojnih troškova i njihovo preusmeravanje u zdrastvo, obrazovanje, kulturu. Inače, pravi vojni padobran su poklonile Žene u crnom iz Španije u duhu međunarodne solidarnosti i težnje za globalizacijom feminističko-antimilitarističkih vrednosti.
U popodnevnom delu održana je u Centru za kulturnu dekontaminaciju panel diskusija Raspolažemo našim telom – raspolažemo našim novcem.
U kratkoj uvodnoj reči Staša Zajović je objasnila povezanost pomenuta dva datuma, povezanost zdravlja i mira:
- zdravlje nije samo odsustvo bolesti, već je to ravnoteža biološkog, psihičkog, duhovnog i društvenog stanja u kojem žive žene; zdravlje je politička kategorija i zavisi od pola, rase, klase: zdravlje je u ovoj zemlji postalo potrošna roba (kapital), a ne osnovno ljudsko pravo jer «oni/e koji/e imaju više para imaju više zdravlja»;
- mir nije samo odsustvo rata, u ovoj zemlji ne živimo u miru, već u stanju ne-rata, u sveprisutnom strahu od bede, bolesti, u klimi govora mržnje, kleronacionalističkih tendencija koji pposebno degradiraju žene i incidenata fašističkog sadržaja.
Cilj ovog skupa je i obelodanjivanje pomenutih tendencija, stavranje solidarnih političkih saveza, jačanje civilnog društva i preuzimanje, uticaj na centre moći koji donose odluke u ime svih građanki i građana. Nakon toga, minutom ćutanja je obeležen 25. maj 1995. kada su srpske oružane snage počinile još jedan u beskrajnom nizu zločina, ubivši u gradu Tuzli više od sedamdeset osoba, uglavnom dece i omladine. Zatim su učesnice panela podnele kratka uvodna izlaganja o sledećim pitanjima i evo kraćih izvoda iz tih izlaganja:
Odgovornost države za zdravlje žena (Stanisalava Otašević, Beograd):
- Psihološki, socijalni i ekonomski integritet omogućava ženama da izađu iz tradicionalnih uloga majke i negovateljice;
- Žensko zdravlje se ne može svoditi na reproduktivno zdravlje jer bi to bilo svođenje žene na reproduktorske vrste ili, pak, nacije;
- Ženama je potrebno zdravlje ne samo zbog telesnog integriteta, već zato što samo zdrave mogu da imaju kontrolu nad sopstvenim životom i veću mogućnost izbora;
- Zdravlje ima pol. Muško nasilje utiče na zdravlje,
- Nasilje u porodici i ratno okruženje utiču na žensko zdravlje;
- Treba jačati ženski aktivizam na polju zdravlja uz promene na društvenom planu u cilju stvaranja boljih uslova zdravlja žena.
Dragana Nišavić (Kraljevo): Međunarodni dan akcija za žensko zdravlje obeležava se od 1987 godine, nakon sastanka Ženske globalne mreže za reproduktivna prava; Dragana je govorila o političkom karakteru ženskog zdrastvenog pokreta koji teži stvaranju uslova u kojima žene samostalno donose odluke o svojoj reproduktivnoj sposobnosti, seksualnosti, itd.
Feministički pristup demografskoj politici (Staša Zajović, Beograd);
- kontrola reproduktivne sposobnosti žena (rađanja) predstavlja jedan od stubova patrijarhata , kontrole nad ženama ;
- kratka evolucija ideje populacione politike sve do poziva ženama srpske nacije na «materinsku mobilizaciju» («spasiti» naciju od odumiranja, tj. od «bele kuge») u Srbiji početkom 90-ih godina, što je predstavljalo psihološku pripremu za rat; razdvajanje žena na etničkoj osnovi; kasnije se ovakva retorika pretvorila u ratnohuškašku propagandu («rađati sinove» iz patriotskih motiva);
- populaciona politika kao sistem mera kojima se podstiče ili ograničava rađanje (pronatalitetna ili antinatalitetna) za potrebe određene države , nacije, rase, klase, ima mizogini, rasistički, agresivni karakter; nasuprot populacionoj politici, reproduktivna prava podrazumevaju pravo žena da samostalno odluče o rađanju ili nerađanju; pravo žena na legalan abortus; na pouzdanu i neškodljivu kontracepciju, ukratko, pravo žena na izbor;
- zakon o finansijskoj podršci porodicama (april 2002) predstavlja atak na slobodu žena, jer svodi identitet žene na ulogu majke, zagovara rađanje za potrebe države i nacije (uvođenje administrativnih mera za povećanje nataliteta) i može da podstakne etničku netrpeljivost jer je populacioni rast kod manjinskih naroda ( albanskog, romskog i bošnjačkog) viši.
Srpska pravoslavna crkva, patrijarhat i rat (Jelka Kljajić Imširović)
- pojačanim mešanjem SPC-a u državnu politiku stvoreni su uslovi za izbijanje rata, sprega svetovnog i crkvenog nacionalizma, rituali prenošenja moštiju cara Lazara, iskopavanje kostiju iz jama stradalih u II svetskom ratu, ratnohuškački gobor S. Miloševića 28. juna 1989. godine uz prisustvo patrijarha Germana, predstavlja najavu rata i raspada Jugoslavije;
- SPC zagovara etnički čistu državu («Srbi ne mogu da žive ni u kakvoj drugoj nezavisnoj državi, oni su uboženi i moraju da žive u matici Srbiji, sa ostalim srpskim narodom»);
- SPC isključivo govori o ugroženosti srpskog naroda : za srpski režim rat je bio pravedan, a isto tako je bio pravedan za crkvu; Patrijarh Pavle jednom je kazao : «ako je rat na nebu, rat je i ovde»;
- SPC je opravdavala ratove, ali je prećutkivala zločine;
- SPC poziva žene da rađaju za spas nacije; SPC poziva Srpkinje da rađaju iz patriotskih motiva «kao majka devet Jugovića»;
- Nakon smene režima od 5. oktobra 2000. SPC iz javnog života ulazi u državne institucije;
- Veronauka ulazi u osnovne i srednje škole i zagovara neravnopravnost polova, veliča dela Nikolaja Velimirovića;
- SPC ponovo poziva žene da rađaju za spas nacije, a osuđuje abortus kao čedomorstvo.
Islamska zajednica i reproduktivna prava (Zibija D. Šarenkapić, Novi Pazar) :
- po islamskim postulatima danas, žene su isključene iz javnog života, iako su u 13. i 14. veku uživale veća prava,
- po mišljenju islamskih velikodostojnika, prava žena uopšte, i naravno, reproduktivna prava, predstavljaju uticaj Zapada i «zato naše žene neće da rađaju iako je to zdravo»;
- velikodostojnici Islamske zajednice podstiču strah kod žena, kojim se ograničava pravo žena na izbor i u ovome je postignut konsensus svih verskih zajednica,
- verske zajednice koriste široko polje delovanja za političko delovanje, za mešanje u državne poslove i narušavanje osnovnog ustavnog principa odvojenosti crkve od države.
Crnogorska pravoslavna crkva i abortus (Ljiljana Tatić, Kolašin) :
- CPC se protivi abortusu i poziva lekare da ne vrše abortus («svaki lekar je jedna vrsta sveštenika»).
Katolička crkva i abortus (Svenka Savić, Novi Sad) :
- Katolička crkva u Srbiji, jednako kao i druge verske zajednice produžava patrijarhat i osuđuje sve vrste abortusa, smatrajući ga ubistvom od samog začća,
- Žendke autonomne grupe treba da podržavaju interreligijski dijalog i ekumenske inicijative.
U drugom delu su predstavljeni rezulatati akcionih anketa o abortusu koje su sprovele aktivistkinje iz Vranja, Leskovca, Vlasotinca, Kotora, Cetinja, Herceg Novog, Bijele i Tutina.
Na (nerreprezentativnom ali indikativnom) uzorku od 274 ispitanica iz raznih krajeva Srbije i Crne Gore ustanovljno je među ostalog da 34% žena smatra da o abortusu treba da odlučuje sama žena, žena zajedno sa muškarcem – 48%, sam otac detete – 1%. Ovi podaci ukazuju na to da je svest žena o vlastitoj autonomiji niska (samo jedna trećina žena smatra da ima pravo samostalnog odlučivanja o svojoj reproduktivnoj sposobnosti, što implicira i odlučivanje o sopstvenom životu, seksualnosti, itd.).
Na pitanje da li je abortus zlo delo potvrdno je odgovorilo 53% ispitanica, a negativno samo 29% ispitanica. Iz ovoga se može zaključiti da sadašnje kleronacionalističke tendencije utiču na izazivanje (verovatno pojačanje) krivice kod žena. Krivica je oduvek postojala kao jedan od najsnažnijih stubova patrijarhalne kontrole nad ženama.
Valja napomenuti da je u Jugoslaviji abortus legalizovan 1952. godine. U Jugoslaviji je abortus glavni kontraceptivni metod i pribegavaju mu žene nezavisno od dobi, obrazovanja, socioekonomskog i bračnog statusa.
Na pitanje da li je abortus ubistvo 35% ispitanica odgovorilo je: da, od trenutka začeća, dok 30% ispitanica veruje da je abortus ubistvo od trenutka kada plod oživi, a 32% ispitanica ne misli da je abortus ubistvo. Prvi podatak direktno ukazuje na uticaj crkvene propagande.
Nada Koprivica (SOS telefon iz Nikšića) govorila je o stavovima lekara o abortusu, izrazivši bojazan da bi većina njih bila za zabranu abortusa «samo kad bi se malo promijenila slika u medijima o abortusu». Ona je zaključila da lekari/rke imaju nizak nivo znanja o reproduktivnim pravima i da postoji «tanka linija između sadašnjeg stava i zabrane abortusa».
Iz diskusije koja je potom usledila izdvajamo neke od stavova.
- U zdravlju postoji velika korupcija, neophodno je doneti zakone koji štite dostojanstvo kako pacijeanata/tkinja, tako i medicinskog osoblja; veoma je važno da se žene iz političkih partija pridruže akcijama donošenja zakona koji štiti ženska ljudska prava; «političarke iz partija ne shvataju, nažalost, značaj NVO, ne sarađuju sa njma i ja ću pokušati da ih na to podstaknem» (Vera Marković, poslanica SDP);
- Žene predstavljaju više od 50% biračkog tela, one su birale parlamentarke i ove bi morale da nas uzmu u obzir a u protivnom treba da izvršimo pritisak na njih kako bi shvatile važnost civilnog društva (Divna Staković, Ženski centar, Leskovac);
- Neophodna je reforma zdrastva a posebno preventivna zaštita (Jasmina savić, Eva, Novi sad);
- Vrata hrama Svetog Save u Beogradu koštaju 400.000 dolara, a nema para za zaštitu zdravlja žena i dece (Jelka Kljajić Imširović).
U trećem delu bilo je reči o nepostojanju demokratske kontrole oružanih snaga. Mirna Vuksanović (Komitet pravnika za ljudska prava iz Beograda) je naglasila da nema saradnje ni između vlade i NVO-a i to je potkrepila iskustvom iz akcije prikupljanja potpisa za skraćenje vojnog roka i priznavanje prigovora savesti. Naime, NVO su prikupile 30 000 potpisa i ta inicijativa nije čak ni ušla u skupštinsku proceduru.
Lidija Pajović (Niš) je navela da je SRJ vodeća zemlja u regionu po izdvajanjima u vojne svrhe: najveća stavka u saveznom budžetu je finansiranje Vojske Jugoslavije, dok su izdvajanja za zdrastvo najniža u celom regionu. I ovaj primer pokazuje kakve prioritete ima ova država.
Gordana Mugoša (Cetinje) je navela zvanične cifre iz zakona o budžetu Republike Crne Gore, usvojeno krajem 2001 godine: od ukupnog republičkog budžeta, 11,5% se izdvaja za policiju, 0,45% za kulturu, 1,08% za zdravlje. Valja napomenuti da su izdvajanja za prosvetu (osnovno, srednje, univerzitetsko obrazovanje) kao i za nauku uglavnom iz rpubličkog budžeta-26,2%.
Ivana vitas (Beograd) je analizirala udžbenike osnovnih škola i testove za polaganje kvalifikacionih ispita za upis u srednje škole u Srbiji. Ministarstvo prosvete je objavilo zbirku zadataka iz srpskog jezika nastalu u vreme režima S.Miloševića.
Ivana je naglasila sledeće:
- navedeni primeri (narodne bajke, narodne pesme i priče, itd)propagiraju diskriminaciju žena: legitimišu nasilje nad ženama, direktno optužuju žene za nasilje koje muškarci vrše nad njima; navedeni primeri salve « svemoćni autoritet muškarca u srpskoj patrijarhalnoj porodici»; zagovaraju bespogovornu pokornost žena u patrijarhalnoj porodici; ukratko, potcenjivanje žena, mržnju prema ženama;
- navedeni primeri podstiču patrijarhat i militarizam, veličanje ubijanja i rata, testovi su prožeti slavljenjem žrtvovanja za otadžbinu, primerima herojske smrti, primerima brutalnog herojsko-patriotskog nasilja; celokupna zbirka je podsticanje ratničkog patrijarhalnog modela;
- navedeni primeri podstiču presrasude, stereotipe i mržnju prema drugim narodima, posebno prema narodima na Balkanu, ali i drugde; Učesnice su se dogovorile o zajedničkom solidarnom političkom delovanju i u tom su smislu aktivistkinje prisutnih grupa potpisale apel «Više za zdravlje i znanje, manje za naoružanja».
Izveštaj pripremile : Ljilja, Nada, Staša (Žene u crnom).
