Pomoć u prihvatnim izbegličkim centrima

Pored pomoći na graničnim prelazima, Žene u crnom su odlazile i u prhvatne izbegličke centre: Šabac, Loznica, Nova Pazova, Kusadak, Azanja, Smederevska Palanka...Naravno, i nakon avgusta 95' nastavile smo da radimo u izbegl­ičkim kampovima, kao sto smo činile i do tada.

"Slike iz Šapca su strasne. Ni u najgoroj procjeni nijesam mogla pomisliti da su ljudi dovedeni do takvog stanja. Otimaju se za cigare, mlijeko, traže, bacaju ono sto smatraju trenutno nepotrebnim. Staša je otrčala u sobu punu starica koje buncaju i umiru lagano. Ostavljene od svih, jedna sa drugom, jer "mi smo se u putu sljubile" “(12.8.95^f).

"Stižemo u Novu Pazovu. Violeta i ja, paketi koje smo doneli i ljudi oko nas. Stežu prosto obruč oko nas. Delimo im pasulj, prvo kuvano jelo posle nekoliko nedelja. Krišom primećujem kako čuvaju te, već ionako dotrajale šerpe i lončiće sa pasuljem..." (12.8.95').

INFORMISANJE DOMAĆE I MEĐUNARODNE JAVNOSTI O REPRESIJI VLASTI SRBIJE NAD PROGNANIM STANOVNIŠTVOM...

"U mestu Kusadak, blizu Smederevske Palanke, 800 prognanih osoba skoro dva dana na otvorenom, daju im samo vodu, ne dozvoljavaju im ni da telefoniraju. Ove osobe su odbile da budu poslate na Kosovo, kako im je bilo naredjeno. Kad se mala grupa žena osmelila da beži, policija ih je ganjala po kukuruzištima i na silu ih vratila. Narednog dana, popodne, policija ih je sve pokupila i odvela u nepozna­tom pravcu" (15.8.95').
Zemun, mesna zajednica. U 13 h stigla je brojna policijska patrola, pretpostavlja se po naredbi Komesarijata za izbeglice Srbije. Sve izbeglice su uhapšene i odvedene u nepoznatom pravcu" (15.8.95').
"Izvesno je da apsolutno sve izbeglice odbijaju da idu na Kosovo, vrlo svesne da će biti politički zloupotrebljene od strane režima. Kako kaže jedan među njima: "Uvukli su nas u rat ovih pet godina a sada bi da nas iskoriste za još jedan rat..." (15.8.95').
"Egzodus Srba iz Hrvatske sada se pokušava politički iskoristiti za konačnu podelu BiH na srpsku i hrvatsku teritoriju. Najveće žrtve će biti, kao i do sada, stanovnici bosžšnjačke nacionalnosti, a pre svega oni koji žele, hoće da žive zajedno. Ne dopustimo političku upotrebu njihove nesreće! Ne dopustimo nove Hrtkovce, kakvi se sad stvaraju u Rumi i Novim Banovcima! Ovo je rat Miloševićevog i u skorije vreme sve visžše, vojnicžčki sve jačeg, Tuđmanovog režima, protiv drugih naroda kao i protiv sopstvenog" (10.8.95').

INFORMISANJE DOMAĆE I MEĐUNARODNE JAVNOSTI O DRŽAVNO ORGANIZOVANOJ HAJCI, PROGONU I MALTRETIRANJU PROGNANIKA – MUŠKARACA I NJIHOVO NASILNO ODVOĐENJE SA RATIŠTA...

"U Srbiji je na snazi zabrana ulaska svim vojno sposobnim muškarcima iz tzv. Republike Srpske. Istovremeno je u toku odvođenje na front izbeglica iz Krajine, bilo u Bosnu ili u Istočnu Slavoniju. Naprimer, iz prihvatnih centara u Nišu i Boru bilo je deportovano 1500 krajiških izbeglica. Oko 1000 je praktično kidnapovala policija i odvela ih u Bijeljinu. Oni odbijaju da idu na front, lutaju ulicama tog grada..."(24.8.95').
"Nakon dolaska i zbrinjavanja svojih porodica, pre svega u Vojvodini, mnogi od ovih bili su mobilisani u jedinice Vojske Jugoslavije i paravojne jedinice u Baranji, Istočnoj Slavoniji, Zapadnom Sremu. Ostale je spasio samo uporni i hrabri otpor njihovih majki i supruga, sestara i ćerki...(20.8.95^f).
"I pored užasnih pritisaka krajiške izbeglice se samoorganizuju i suprotstavljaju. Trenutno prikupljaju potpise protiv nasilne mobilizacije. Evo dela njihovog saopštenja: 'Mi nismo psi ratal Nakon pet godina rata u kojem smo sve izgubili, u kojem smo proterani sa svojih ognjista, ne daju nam da živimo u miru i da gradimo svoju budućnost. Naša parola je: "Mir nema alternativu" (24.8.95').
"Žene su svoje nezadovoljstvo izrazile blokiranjem granica. Nisu htele da pređu na drugu stranu i ostave svoje sinove i muževe, braću i očeve na milost i nemilost odgovornima za njihove nedaće. Nekoliko stotina žena su ležeci na zemlji blokirale punktove za prihvat izbeglica. Druge su raznim vozilima zaprečile put. Uporne žene postigle su svoj cilj. Vlada SR Jugoslavije je bila primorana da ispuni njihov zahtev pa je dozvoljen ulaz vojnim obveznicima iz tzv. Republike Srpske Krajine. Ali, policijskim organima na granici su morali da ostave svoja dokumenta i sve informacije koje se tiču njihove vojne obaveze...” (19.8.95’)

INFORMISANJE DOMAĆE I MEĐUNARODNE JAVNOSTI O ETNIČKOM ČIŠĆENJU OSOBA NESRPSKE NACIONALNOSTI...

"Rastu napadi na građe drugih nacionalnosti u Srbiji. To se pre svega odnosi na proterivanje Hrvata i zauzimanje njihovih kuć u Sremu (Surčn, Novi Banovci , Slankamen, Golubinci) kao i u Bačoj. Sve ove napade izvode radikalni srpski nacionalisti. Ultranacionalističe partije i grupe prete proterivanjem iz Srbije svih osoba nesrpske nacionalnosti..." (20 avgusta 95').
"Siniš Vučnić, lider srpske paravojne formacije, javno je kazao da priprema spisak hrvatskih gradjana u Beogradu, kao i njihovih stanova.. Sem toga, ovaj četnički vojvoda zapretio je da će se obračunati sa najvećim neprijateljima srpskog naroda, navodeći izričito imena "neprijatelja": Beogradski krug, Žene u crnom i Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji" (avgust 95').

"Politika osvete najizraženije se manifestovala u Banja Luci, gradu pod kontrolom bosanskih Srba, gde je za nekoliko dana, od kada je napadnuta Krajina, proterano 50000 osoba muslimanske i hrvatske nacionalnosti. Takode je zabeleženo da su u RS prave spiskovi Muslimana/ki koji/e će biti "humano preseljeni". Ovo se prvenstveno dešava u Sanskom Mostu i Prijedoru... "(Avgusta 95').