SRJ: Bojan Aleksov i Žene u crnom — braniteljke/branioci ljudskih prava izloženi riziku
Amnesty International je zabrinut za bezbednost braniteljki/branioca ljudskih prava iz nevladinih organizacija (NVO) u Srbiji. Zabrinutost Amnesty Internationala je porasla usled hapšenja i maltretiranja Bojana Aleksova.
Bojan Aleksov je po nacionalnosti Srbin koji je poslednje dve godine živeo u Budimpešti, prvenstveno radeći na projektu Sigurne kuće za prigovarače savesti iz Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), koji su izbegli u Mađarsku. Takođe je u bliskoj vezi sa nevladinom organizacijom sa sedištem u Beogradu, grupom Žene u crnom protiv rata. Njega su uhapsili pripadnici Službe državne bezbednosti (SDB) 7. jula 2000, pošto se vratio u Beograd u posetu porodici. Takođe se vratio i zbog zabrinutosti za grupu Žene u crnom. U junu ove godine, SDB i Finansijska policija obavljale su informativne razgovore sa Ženama u crnom i članovima drugih NVO o njihovom finansijskom statusu, njihovom radu i lokalnim i međunarodnim kontaktima.
Bojan Aleksov je zadržan od 8h uveče 7. jula do 7h uveče 8. jula, nakon što je nasilno udaljen iz svog automobila i odveden u centralnu policijsku stanicu u Beogradu. Tokom ovog perioda od 23 sata, bio je pod stalnim pretnjama smrću. Bio je ispitivan o svom radu na projektu Sigurne kuće za prigovarače savesti, o aktivnostima Žena u crnom i njihovim kontaktima unutar SRJ i u inostranstvu. Bojanu Aleksovu je tokom ovog ispitivanja postalo jasno da je SDB već dugi period nadzirala Žene u crnom, da je snimala njihove razgovore, uključujuci i telefonske razgovore, koji su se odvijali u njihovoj kancelariji i u njihovim privatnim stanovima tokom najmanje poslednje dve godine.
Tokom ovog ispitivanja od strane SDB, Bojan Aleksov je neprestano bio tučen i podvrgnut verbalnom zlostavljanju, uključujući i homofobično zlostavljanje, kao i druge metode ponižavanja. Tokom perioda od pet sati, bio je podvrgnut mučenju koje se sastojalo u tome da je bio primoran da stoji na prstima i da je tučen pendrekom po celom telu. Nije mu dozvoljeno da pije vodu tokom ovih prvih pet sati, uprkos temperaturi od preko 30 stepeni. Držali su ga budnim tokom cele noći, a u 1 h pre podne sledećeg dana, tukla su ga trojica policajca po tabanima, dlanovima i drugim delovima tela, koristeci pendreke.
Tokom ispitivanja, Bojan Aleksov je stalno policiji naglašavao da se nije bavio špijunažom, već da se zalagao za ljudska prava u Srbiji, naročito za pravo na prigovor savesti. Na kraju je bio primoran da napiše izjavu na 12 strana, koju mu je diktirao jedan od policajaca koji ga je ispitivao, detaljno opisujući njegove aktivnosti u vezi sa prigovaračima savesti i aktivnosti Žena u crnom, uključujući i detalje o njegovim lokalnim i inostranim kontaktima i putovanjima u druge zemlje. Uz to, bio je prisiljen da napravi i kraću izjavu, u kojoj priznaje da je odgovoran za svoje prethodne “zločine" i da, pod pretnjama smrću, pristane da radi za Državnu bezbednost.
Zatim je bio primoran da delove saopštenja od 12 strana ponovi pred video kamerom. Morao je da prizna da je radio za strane obaveštajne službe, sakuplajući informacije preko Stanislavke (Staše) Zajović- koju je policija opisala kao liderku Žena u crnom - i preko lokalne mreže koju je ona napravila. Morao je da izjavi da je te informacije zatim prenosio stranim obaveštajnim službama i da e svesno radio protiv bezbednosti, integriteta i odbrambene sposobnosti SRJ.
Bio je primoran da to isto uradi i sa drugom napisanom izjavom - koju je morao da ponovi tri puta pre nego što je procenjena kao dovoljno ubedljiva. Morao je da ponavlja kako ce prihvatiti ,,krivičnu i moralnu odgovornost" za svoja prethodna dela i da će od tada pa nadalje raditi za ,,službu" -,,rizikujući čak i sopstveni život".
Amnesty International je zabrinut da će se ove izjave, iznuđene pod pretnjama, mogu koristiti kao osnova za podizanje optužbe protiv Bojana Aleksova za ,,špi-junažu" i ,,širenje lažnih vesti". Ovakve optužbe su vlasti SRJ koristile u nekoliko skorašnjih slučajeva. Novinar Miroslav Filipović je pod ovakvim optužbama osuđen na sedam godina zatvora. Amnesty International smatra da su ove optužbe korišćene za ograničavanje slobode izražavanja, pre negoli za legitimnu odbranu bezbednosti zemlje. Bojan Aleksov je napustio Srbiju odmah posle hapšenja, i sada je u strahu za život. Neposredno pre i posle hapšenja, jos tri aktivistkinje grupe su ispitivane i verbaino zlostavljane od strane SDB tokom ,,informativnih razgovora". Prostorije Žena u crnom u Beogradu i privatni stan u kome stanuje jedna od žena iz grupe bili su pretraženi, a materijali uključujući papire i dva kompjuterska hard diska su konfiskovani.
Posle ovih incidenata, nekoliko članica Žena u crnom napustile su Beograd, u strahu od hapšenja, sudskog gonjenja ili još gorih stvari. S obzirom na hapšenje i maltretiranje Bojana Aleksova, Amnesty International se veoma brine za članice Žena u crnom koje ostaju u Srbiji, i za individue i članice/članove drugih NVO koji rade na ljudskim pravima u SRJ.
Amnesty International apeluje na vlasti da sprovedu iscrpne i neparcijalne istrage u vezi sa hapšjem i zlostavljanjem Bojana Aleksova; takođ insistira da se pripadnici Služe držvne bezbednosti odgovorni za zlostavljanje Bojana Aleksova pod hitno suspenduju iz aktivne službe do kraja istrage. Dalje bi trebalo da garantuju da počinioci kršenja ljudskih prava nad braniteljima ljudskih prava neće izbeći pravnim merama, štedeći ih krivičnog gonjenja ili presuda.
Za dalje informacije molimo da se obratite sedištu za štampu Amnesty International-a u Londonu, UK, na broj +44 20 7413 5566 ili na adresu Amnesty International, 1 Easton St., London WC1X ODW
web: http://profiles.msn.com
