U Beogradu je, 16. i 17. decembra 1999. u Palati pravde nastavljeno suđenje šestorici albanskih studenata Beogradskog univerziteta. Petrit Beriša (29) i Driton Beriša (26) iz Peći, Dritan Meća (27) iz Đakovice, Škodran Derguti (31) iz Prištine i Abdulah Isam (31) iz Dragaša optuženi su za pristupanje ilegalnoj političkoj grupi ,,Narodni pokret Kosova", a koja je navodno sakupljala novac od albanskih privatnika u Beogradu za naoružavanje OVK; optuženi se terete i za terorističke akcije u vreme neposredne ratne opasnosti i rata.
Glavni pretres je nastavljen ispitivanjem svedoka Salka Vujića, koji je radio u zlatari kod Zefa Paljuce i jedno vreme stanovao u njegovom stanu u Beogradu. Zef je takođe krivično optužen kao i petorica studenata, ali se nalazi u Hrvatskoj. Salko je bio prisutan sa svojom porodicom izbeglom sa Kosova, prilikom pretresa Zefovog stana, a kasnije i zlatarske radnje. ,Ja sam bio u šoku. Spavao sam, bio sam u pidžami kada su u 7h ujutro upali u sobu i stavili mi lisice", započeo je Salko svedočenje o pretresu stana, a kasnije još nekoliko puta naglasio da mu je mnogo šta promaklo, jer je bio u šoku. Sudija je svedoka ispitivao odsečnim pitanjima, koja su se često ponavljala u preformulisanom obliku, uglavnom prekidajući Salkove odgovore. Iz svedocenja je jasno da su policajci i inspektori u civilu, njih 8 do 10, upali u Zefov stan i pronašli plastični eksploziv u kupatilu, prvo u veš masini, a zatim, uz Salkovo prisustvo u samoj prostoriji, i na bojleru. Salko do tada ništa slično nije primetio, iako je redovno koristio sve tehničke uređaje u stanu. Prilikom pretresa zlatarske radnje, u vodokotliću toaleta pronadeno je jođ plastičnog eksploziva, što ni Salko niti iko od prisutnih svedoka nije mogao ni da vidi, jer je toalet taman toliko veliki da u njega stane jedan inspektor. Pitanja tužioca su izostala, a na pitanja odbrane, da li poznaje optužene i da li ih je ikada video u Zefovoj radnji, Salko Vujić je odgovorio da ih poznaje, uglavnom samo iz viđenja, ali da ih u Zefovoj radnji nikada nije video. Jedino je za Abdulaha Isama izjavio: ,,Isam jeste dolazio u zlataru, ali moram da naglasim da je dolazio zbog mene, a ne zbog Zefa, jer smo Isam i ja prijatelji i bili smo cimeri jedno vreme. Isam nikada nije bio u radnji u isto vreme kad i Zef, jer je dolazio kod mene, a ja sam radio kada Zef nije bio tu. I nikada se nismo zadržavali, na moje insistiranje smo uvek odmah odlazili iz radnje negde na kafu, jer nisam želeo, zbog vredne robe u zlatari, da tu primam posete." Sledeca svedokinja je bila Dragoslava Aleksić. Dragoslava je tetka Valentine Petrović, i vlasnica stana u kome obe stanuju, a u kome je pronadeno četiri bombe prilikom pretresa. Valentina se od 1995. godine zabavlja sa Škodranom Dergutijem, i Škodran je bio čest Valentinin gost u Dragoslavinom stanu. Dragoslava je počela svedočenje: "Na dan pretresa sam došla kućisa posla oko 15h, raskomotila se i stavila neku hranu da se kuva. U 17h, u stan je uša Valentina sa dva inspektora, a nekoliko minuta kasnije i Škodran, sa još policajaca. Bilo ih je mnogo, ne znam tačno koliko, i svi su bili u civilu." Dragoslava je tokom pretresa s vreme presedela u dnevnoj, prolaznoj sobi, pored Škodrana vezanog lisicama, i inspektori je nisu zvali da prisustvuje pretresu u svim prostorijama. Na kraju svedočenja, na pitanje sudije da li ima jos nešto da izjavi, Dragoslava je rekla: "Škodran je sa našom porodicom uvek bio u toplim i prijateljskim odnosima. Ja sam sigurna da Škodran to nije uneo u kuću. Nama dvema i mojim unucima koji kod mene često dolaze, Škodran to nikada to ne bi uradio. I on zna tu decu, voli ih i igra se sa njima."
Teodora
