Pravo na samoopredeljenje

PRAVO NACIJE NA SAMOOPREDELJENJE
PRAVO ŽENE NA SAMOOPREDELJENJE

Nelojalna otadžbini. Nacionalni integritet – telesni iseksualni integritet žene. Narodni običaji i tradicija – izvor opresije nad ženama.

Otkako je nacionalizam postao državna ideologija u republikama na jugoslovenskom prostoru, o pravu na samoopredeljenje nacijaža govori se veoma mnogo. U zemlji u kojoj je jedan kolektivizam (klasa) zamenjen drugim (nacija), pravo na samoopredeljenje svodi se na stvaranje nacionalnih država sa dominantnom ulogom većinske nacije, bolje rečeno nacionalne oligrahije. Ovakav tip nacionalne države podrazumeva diskriminaciju, marginalizaciju, pa i isključivanje svih različitih (u etničkom, ideološkom, seksualnom smislu). Pravo na samoopredeljenje izjednačava se sa stvaranjem države etničkog fundamentalizma/integralizma. Ovaj tip države ne samošto je anahron već nužno podrazumeva sukobe, pobune stalno nezadovoljsvo, uključujući i rat, ir elementarnih ljudskih prava, posebno prava žene.

BITI LOJALNA OTADŽBINI –ŠTA TO ZNAČI?

Nacionalista ideologija i praksa redukuju identitet žene ovako: žene – majka – nacija -- otadžbina. Svi nacionalisti rado govore o svojim nacionalnim državama kao o majkama, mučenicama koje rado ustupaju svoje sinove za spas ugrožene otadžbine. Oni propisuju oblike lojalnosti(patriotizma koje žene treba da impune. Šta za mene, kao ženu, znači lojalna državi etničkog fundamentalizma; znači:

1) odanost ugovoru postignutom između muškog patrijarhalnog bratstva. U zamenu za lojalnost nudi mi zaštitu (tlačenje). Njihova zaštita znači pripadanjenjihovom bratstvu, negiranje prava na vlastitu autonomiju i na odnose solidarnosti sa drugim ženama. Patrijarhalno muško bratstvo sačinjeno je od svakojakih etno-fundamentalista: izlapelih i frustriranih akademika, intelektualaca, tzv. nacionalnih radnika, braće po oružju. Svima njima na čelu stoji šef države.
2) Biti lojalna takvoj otadžbini i državi znači prihvatiti patrijarhalnu politiku koja razdvaja žene na osnovu etničke pripadnosti. Princip patrijarhalnog muškog bratstva jeste etnička isključivost. Ja se zalažem za solidarnost irme žena bez obzira na etničku, religijsku pripadnost.

U slučaju rata, ako što jeovaj, članovi jednog bratstva definišu vlastito nasilje kao “odbrambeni pravedni rat”. Njihova nacija (država), kao oličenje dobra, napadnuta je od druge nacije (države) kao oličenje zla. Zlo može biti personificirano takođe kroz: etničke, ideološke, seksualne manjine, +ene, u zavisnosti od okolnosti i potreba. U ratu kao što je ovaj, nema razlike irme “branioca otadžbine, kućnih pragova i ognjišta” i onih koje nazivaju agresorima. Dok je rat , a i nakon niega, žene bivaju posebno ućutkane. Od njih se očekuju da bespogovorno podrže muškarce koji se bore da “zaštite” njih i njihovu decu. Žene se često plaše da izarse vlastitu nelojalnost ineslaganje, jer ako to učine bivaju proglašene izdajnicama kako od strane muškaraca, tako i od strane žena.

UGROŽENOST NACIJE I NACIONALNOG IDENTITETA?

Jedna od omiljenih tema nacionalističke ideologije i države jeste: ugroženost nacije i nacionalnog identiteta. Ovom temom se najviše bave dve dominantne nacije na jugoslovenskom prostoru: srpska i hrvatska. Njihovi neprijatelji se stalno smenjuju, dok su oni uvek dobri i napaćeni. Lično se nikad nisam osetila nacionalno ugroženom, ali sam zato bila vrlo ugrožena kao žena i to od strane muškarca iste nacije. Uvek sam bila vrlo sumnjičava u uverijivost iskaza i muškarca i žene o nacinalnoj ugroženosti u državi u kojoj je "njihova nacija" dominantna. Ugroženost žene (a i muškarca) iz manjinskih etničkih kolektiviteta sasvim je nešto drugo, budući da su oni u etno-fundamentalističkim državama izloženi opresiji.

NACIONALNI / DRŽAVNI INTEGRITET - TELESNII SEKSUALNI INTEGRITET ŽENA

Za sve države, a da ne govorimo o etno-fundamentalističkim, granice i teritorijalni integritet dokaz su moći, snage, ugleda. Države na jugoslovenskom prostoru insistiraju na čistoti, svetosti granica. Srpski fundamentalisti i nekrofiličari govore da su "srpski grobovi - srpske granice". Kakav integritet (telesni seksualni, duhovni, emotivni) uživaju individue oba pola, posebno žene, unutar tih čistih ii svetih granica?
Telesni integritet žena podrazumeva pravo žene na seksualno samoopredeljenje: prvo da zadobije kontrolu nad sopstvenim telom, pravo na to da materinstvo postane izbor a ne dužnost, pravo na seksualni izbor itd. I pre ovog rata članovi patrijarhalnog bratstva su bili zabrinuti za bioloski opstanak, optuživali žene zbog "odumiranja" nacije. Još pre dve godine Beogradski ženski lobi im je preporučio, u jednom od javnih saopštenja, da "izuče model partenogenetskog razmnožavanja i da sebe kloniraju u bezbroj srpskih primeraka”. A sada svi govore da je mnogo srpskih sinova poginulo i da to žene trebada nadoknade. Prete zabranom abortusa, poziviju se na svetost života, pravp fetusa, a podstiču na ubijanje i mržnju. Svi ratni hučkači (i država i crkva i partija i nacija) negiraju pravo na prigovor savesti, tj. pravo i žene i muškarca da se samoopredele. Muškarcima ne priznaju pravo da odbijaju da idu u rat jer se to protivi vlastitoj savesti.
Sve to pokazuje da su žene ovakvih etničkih-fundamentalističkih država pokorne i kolonizovane, a teritorija na kojoj je bila izvršena i dalje traje kolonizacija jesu – naša ženska tela (Deklaracija o Četvrtom svetu). Oblici te kolonijalizacije su: kontrola ženske seksualnosti, zloupotreba reproduktivnih sposobnosti i prava žena, nasilje nad ženama, itd.

IZVOR OPRESIJE NAD ŽENAMA

Pored toga što stalno propovedaju o časti, poštenju, etnički fundamentalisti rado govore i o: vraćanje korenima, “našem” poreklu i običajima, o “našim” nacionalnim vrednostima. Zanimljivo je da ženama dodeljuju ulogu čuvarki tih vrednosti, a za sebe ostavljaju dosta slobodnog prostora. One vrednosti koje žene žele da reprodukuju iz vlastite prošlosti i istorije, ili ih zabranjuju ili ne postoje za njih. U istoriji mučkog patrijarhalnog bratstva ulaze isključivo žene koje su ipunjavale muške uloge: ratnice.
Na jugoslovenskom prostoru postoje različite tradicije, etničke osobenosti, ali sve one imaju nešto zajedničko: opresiju nad ženama. Unekim područijima osobenosti su: ugovoreni brak, kupovina žena, kodeks časti. Recimo, u Crnoj Gori narodni običaji nalažu još uvek ženama tri vrste poslušnosti: ocu, mužu, sinu. Da li to žene ispoljavajuzato što zaista poštuju narodne običaje ili zato što nemaju mogućnosti izbora, niti pravo na samoopredeljenje? Radi se o ovom drugom. Iskustvo pokazuje da nepoštovanje tih običaja podrazumeva ne samo moralne sankcije, već i izgnanstvo, ne samo iz porodice, već i iz nacije (države). Tokom ovog rata izdajnicima su proglašavane i žene koje žive u “nečistim” etničkim brakovima.
Feministkinje teže povezivanju žena preko prepoznavanja zajedničkih elemenata opresije koje žene trpe u svim kulturama uz uvažavanje različitosti, pružanju podrške i solidarnosti bez paternalizma. Mislim da mi, žene jugoslovenskog prostora, bez obzira u kojim granicama i državama živele, imamo dovoljno razloga i potrebe da gradimo mreže solidarnosti iznad svih tih granica.