GLOBALIZACIJA ODOZDO
Postoji mnoštvo oblika otpora nepravednoj neoliberalnoj globalizaciji. Opravdano nezadovoljstvo i frustracije velikog dela čovečanstva usled negativnih učinaka dominantnog tipa globalizacije, može se ispoljiti u vidu nasilnog, konzervativnog, fundamentalističkog, autoritarnog, desničarskog otpora.Druga vrsta otpora, za koji se zalažu i Žene u crnom, jeste nenasilni, solidarni, emancipatorski, feminističko-antimilitaristički.
Tokom ove konferencije istaknuti su razni vidovi protivljenja neoliberalnoj globalizaciji koji se mogu klasifikovati na sledeći način:Razjasniti terminološku zbrku…
* Otpor neoliberalnoj globalizaciji treba da pruže samonikle organizacije - grass-roots. To se zove alterglobalizacija. ( Dragan Popadić, Kraljevo)* Ispravnije je upotrebljavati termin alterglobalistički pokret kao zahtev za drugačijom - pravednom, fer globalizacijom. Termin antiglobalizacijski unosi zbrku jer je besmisleno zalagati se protiv globalizacije, kao neumitnog, nezadrživog procesa već protiv negativnih, na žalost dominantih, učinaka neoliberalne globalizacije. (Staša Zajović)
* Čini mi se da reč globalizacija pokriva gomilu različitih fenomena raznorodnog porekla i svakojakih pitanja. Danas ta reč preti da samu sebe pretvori u mit. Oduvek sam zazirala od velikih reči, ideologija i pojmova. Otkad sam osvestila “malu priču” (small talk) kao svoj pristup svim velikim rečima, lakše se nosim sa svim velikim rečima i pojmovima. (Jasmina Tešanović, feministička književnica, performerka, aktivistkinja, Beograd)Razjasniti razloge protivljenja nepravednoj globalizaciji - izbegavati dihotomije (ili/ili) - tražiti treći put (niti/niti)…
*Neophodno je da odbijamo lažne dihotomije ili-ili: ili ste sa neoliberalnim modelom globalizacije ili ste za povratak patrijarhalnoj tradiciji, korenima, kulturnoj posebnosti koja se uvek ispoljava kao univerzalno tlačenje žena. Isto tako je važno da kao akterke i akteri civilnog društva ne dozvolimo da monopol nad otporom neoliberalnoj nepravednoj globalizaciji u našoj sredini imaju tzv. patriotske, kleronacionalističke, klerofašističke struje ili dogmatske levičarske snage koje se spajaju sa prvima i deluju zajedno. I jedni i drugi su antievropski, antizapadnjački a pre svega, konzervativni. Neophodno je da se osposobljavamo da gradimo treći put, da objašnjavamo naše razloge protivljenja nepravednoj globalizaciji. (Staša Zajović)*Kod nas postoji uvek brkanje pojmova i negativnih identifikacija: ukoliko se izjasnimo kao levičari/rke, odmah nas optužuju da smo sledbenici S. Miloševića i Mirjane Marković jer je zbog njih levica kod nas ružna reč i negativno određenje. Zato je neophodno i da pojam i sadržaj levice redefinišemo. Isto se dešava sa globalizacijom: ako neko kaže da je globalista, to se smatra negativnim određenjem. Globalizacije kažnjivosti koja se ogleda i u osnivanju međunarodnih sudova za ratne zločine predstavlja jedan od najvećih napredaka dvadesetog veka. (Biljana Kovačević Vučo)
* Otpor globalizaciji često može biti sveden na konzervativni izolacionalizam ili u našem okruženju to znači često i ovo: »Šta će nama svijet, mi smo sami sebi dovoljni. Ako treba jesti ćemo i korijenje, mi ćemo se povezivati s onima kojima želimo a zatvoriti se za ostatak svijeta.“ Globalizacija je neumitan proces kojem se ne možemo suprotstaviti ako ne želimo jesti korijenje, ali se može oblikovati na bitno drugačiji način - umjesto globalizacije ekonomske i svake druge nadmoći, teži se globalizaciji pravde i solidarnosti. Alterglobalizacija sama po sebi ne mora ništa značiti, ona je traganje za onim pozitivnim. Međutim, ako se pod firmom alterglobalizacije prodaju dogmatizam, sektaštvo, bilo koji tip fundamentalizma, onda alterglobalizacija ne može biti antiteza. Ako vam netko kaže da je alterglobalista/kinja, to samo po sebi ne znači da je na pravoj strani, treba vidjeti koliko je ta osoba slobodna od sektaštva, dogmatizma, predrasuda, ovog ili onog tipa fundamentalizma pa tek onda da vidimo možemo li zajedno...» (Lino Veljak)* Civilno društvo ima odgovornost da razjasni razloge svog protivljenja nepravednoj globalizaciji. Na nama je da ne dozvolimo da monopol nad otporom takvoj globalizaciji imaju tzv. patriotske, kleronacionalističke i klerofašističke irganizacije, kao što je slučaj u Srbiji) koje se spajaju sa snagama dogmatske levice, a zapravo i jedna i druga struja pripadaju desnici. Naša je odgovornost da ponudimo drugačije viđenje i sadržaj globalizacije, da ne upadamo u zamke tipa: ili Sadam ili Buš, tj. ni Buš ni Sadam već globalizacija pravde solidarnosti, nenasilja…(Staša Zajović)
Koristiti prednosti, protivrečnosti i ranjivost globalizacije u korist mir, nenasilja, solidarnosti…* Globalizacija ima pozitivan efekat u tome što je uspela da sruši lokalne tirane, kao što je slučaj Rumunije ili Miloševićeve Srbije. Globalističke mašine mogu ponekad da proizvedu pozitivne efekte zato što mogu da sruše pomenute i druge državne teroriste. U tom smislu treba da budemo tolerantni prema nekim efektima globalizacije gde se uništavaju infrastrukturni sistemi moći koji nas opterećuju. Apsolutno sam za to da se podrži globalistički rad mašina na Balkanu ukoliko nam pomažu da se oslobodimo vlastitih dželata. Naravno, hiperglobalistička mašina može da se izrodi u jednog hiper-dželata (Obrad Savić, filozof, koordinator Beogradskog kruga)
*Nuha, moja iračka prijateljica i ja, kao nus-proizvodi globalizacije, komuniciramo na drugom jeziku. Otkrile smo da nam ta paradoksalna globalizacija ništa ne smeta. Da nam ne treba prvi jezik, da nam takozvana razlika ništa ne smeta kad je prevedemo na drugi jezik. Taj najdublji aspekt globalizacije izmestio nas je iz vremena i prostora u kome su živeli naši roditelji, građanska demokratija koja nije dovoljna kad su različitosti u pitanju. (Jasmina Tešanović)Graditi, podržavati male globalne medije i sistem kontrainformacija…
* Veoma je važno govoriti o ulozi medija jer nas oni svojim pozivima pripremaju za nove ratove, nove ekonomske reforme, donošenja zakona koji će ugroziti ljudska prava a posebno ženska ljudska prava. Danas u SAD-u mediji poizvode patriotsku histeriju. Globalne korporacije su najfatalniji akteri globalizacije odozgo.Fenomen koji se dešava danas u svetu jeste globalizacija malih medijskih projekata. Jedna od najubedljivijih odrednica alterglobalističkog pokreta i ono po čemu se bitno razlikuje od svih prethodnih je tehnologija i to bazična tehnologija koju koriste ljudi- to je internet. Mali medijski projekti se diljem svijeta udružuju, osnažuju.
Za razliku od piramidalno ustrojenih korporativnih medija, mali globalni mediji deluju u vidu mreža: puno malih, lokalnih medija koji deluju na raznim nivoima. Ne postoji centar koji će odlučivati o distribuciji informacija, postoji autonomna cirkulacija informacija. Na primer: u vreme protesta u Sijetlu protiv Svetske trgovinske organizacije (1999) osnovan je prvi takav medijski projekat u svijetu (Nezavisni medijski centar-Indymedia) koji je doslovno bio smješten u jednoj prostoriji, sa nekoliko kompjutera i ljudi. U svijetu postoji preko 70 takvih centara, od Indije, Latinske Amerike, Evrope, Azije. Sve je pokriveno malim autonomnim medijskim centrima. Ljudi se organiziraju ovisno o svojim afinitetima, plasiraju priče na internet koje smatraju bitnim za svoj lokalni kontekst, stavljaju svoje osobne komentare, fotografije, video material i onda to dele sa aktivistima/kinjama iz celog sveta. (Iva Kraljević, novinarka, medijska aktivistkinja Zagreb)Jačanje civilnog društva (posebno antiratnog pokreta) na lokalnom, regionalnom, globalnom planu…
- Neophodno je da denunciramo nove oblike rata, novu retoriku rata, da dekonstriušemo proizvodnju neprijatelja. Amerikanci nemaju više svoje Ruse i zato im je ovaj napad Bin Ladena dobro došao, konačno su pronašli idealnu figuru neprijatelja. Rat se globalizuje, dislocira i istovremeno proizvodi lažnu figuru neprijatelja. (Obrad Savić)
* Učešće u akcijama za razoružanje sveta jeste građanska obaveza ako ne želimo da svet postane džungla. Uvođenje poreza na sve finansijske transakcije kao što je to predložio Džems Tobin (dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, l981) i to samo u iznosu od 1% na sve finansijske transakcije iskorenilo bi siromaštvo u svetu, samo 10% od tih sredstava bilo bi dovoljno za pokrivanje svih zdravstvenih potreba svih stanovnika na planeti, samo 3% od sredstava prikupljenih ovim putem bilo bi dovoljno za uvođenje obaveznog osnovnog školovanja, itd. (Biljana Kovačević Vučo)
Iskustva globalnih antiratnih protesta protiv rata u Iraku pokazala su koliko je porasla svesti ljudi. Civilno drušvo je moguće pokrenuti i to je započelo sa Evropskim socijalnim forumom, prošle jeseni u Firenci (2002). Na tim protestima civilno drušvtvo je, zahvaljujući službama bezbednosti koje su organizovali sindikati, pokazalo ono što je ranije bilo nezamislivo - da tri miliona ljudi bez ikakvih problema demonstrira ulicama Firence. Bila je prisutna cela Evropa: žene, studenti, radnici, katolici, muslimani, Jevreji, celo civilno društvo Evrope. Iskustvo Žena u crnom u svim tim antiratnim protestima je pokazalo kako smo dobro prihvaćene, svuda nas pozdravljaju. U Italiji danas postoje dve struje: jedna struja je široka reka a druga je veoma uska. S jedne strane je vlada sa svojim predstavnicima, kako na levici tako i na desnici. S druge strane je civilno društvo koje se više ne prepoznaje ni u jednom predstavniku vlasti. Civilno društvo stvara savezništva iznad ideoloških i religijskih podela. (Luiza di Gaetano, aktivistkinja Žena u crnom, Rim)
*Većina nevladinih organizacija (NVO) je u simbiozi sa vlastima, zagovara transparentni dijalog gradeći institucije otvorenog društva. Nasuprot tome, mi ne želimo da ograničavamo naše delovanje na obnavljanje sistema kritikom, nego na rušenje kompletne moći koju predstavlja ova vlast. Delujemo na principu konsenzusa i ono što nas razlikuje od koncepta NVO globalizacije odozgo je to što ne prihvatamo civilno društvo u interpretaciji stare levice, već praktikujemo neposlušnost. (Teodor Rosić, aktivista koalicije “Drugačiji svet je moguć”, Beograd)
*NVO su jedno od važnih infrastrukturnih jezgara novih socijalnih pokreta. Međutim, postoje velike razlike u sadržaju rada i delovanju NVO. Pet je načina na koji NVO reaguje na globalizaciju: 1. Reformistički pristup ili politika pregovaranja sa institucijama koji su stubovi globalizacije; 2. Radikalni, tj. oni koji načelno sumnjaju u legitimnost globalnih institucija i traže drugačiju globalizaciju; 3. Alternativni, zastupaju NVO koje veruju u globalizaciju odozdo; 4. NVO koje pružaju otpor sa tradicionalnog stanovišta, posebno o vraćanju nekim oblicima tradicionalne ekonomije koje u nekim zajednicima osnažuju žene, dok u drugima mogu da dovedu i do zatvaranja… te 5. Reakcionarne NVO koje pružaju odgovor u vidu nacionalističkih, fundamentalističkih ideologija.Od 1992. NVO, otkada su na alternativnim formima OUN uticale na oblikovanje oficijelnih politika su postale neka vrsta “super zvezda”, stvorene su brojne globalne mreže, ženske globalne mreže su iskoristile javne prostore da bi OUN i vlade uvele u agende rodne dimenzije. Međutim, danas se postavlja pitanje učinaka takvog delovanja. Mislilo se da će lobiranjem, pregovorima sa institucijama postići daleko više.
Od Sijetla (1999) naovamo prelazi se u drugu fazu: fazu revalorizacije ulice (“ulice su naše”) i na delu je globalna vaninstiucionalna protestna mobilizacija. Postavlja se pitanje: da li NVO u tim okolnostima mogu da budu alternative? Da li je to moguće u uslovima zavisnosti od međunarodnih finansijskih institucija? Na koji način ćemo ta sredstva koristiti za osporavanje nepravedne globalizacije, zavisi od NVO. Iskustva na Balkanu u tom pogledu nisu nimalo ohrabrujuća. U svakom slučaju neophodno je otvarati se za nove pokrete, prožimati se sa njima, oslobađati se NV0 narcizma, zatvorenosti i krutosti, uvažavati različitost strategija, stvarati strateške saveze: pregovarati sa institucijama ako je potrebno, podržavati one koji misle da je delovanje preko UN mehanizama delotvorno. A pre svega, izlaziti na ulice…(Staša Zajović)Širiti mreže globalne ženske solidarnosti…
Ženska solidarnost je jedan od najjačih mehanizama u borbi za drugačiju globalizaciju. I za drugačiju distribuciju moći i bogatstva. Zato moramo politički da se organizujemo, da ovde kod nas dopremo do žena iz baze koje imaju probleme a ne znaju kako da ih artikulišu. Moramo da im pomognemo i da same savladaju jezik koje će one razumeti i da naše delovanje prilagodimo njihovim problemima i njihovoj stvarnosti. To je jedini način da postanemo deo drugačije, internacionalne ženske globalizacije. Od istorijske konferencije žena u Pekingu (1995, stvari nisu više išle istim tokom. Može se reći da žene iz Istočne Evrope nisu postojale na mapi ženskog pokreta. Otada mi intenzivno radimo na našem regionalnom ženskom programu. U oktobru 2002. na konferenciji AWID-a (jedne od najmoćnijih ženskih mreža van UN) bilo je prisutno 1300 aktivistkinja a od toga 130 iz Istočne Evrope. (Sonja Liht, predsednica Centra za političku izuzetnost, feminističko-pacifistička aktivistkinja, Beograd)
Priredila: Staša Zajović
