Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Uvek neposlušne, i dalje na Ulicama...

Žene u crnom – 30 godina otpora

9. oktobra 1991. godine prvi put smo izašle na ulice Beograda – tada smo započele nenasilni otpor ratu i politici srpskog režima. Do sada smo organizovale oko 2 500 akcija na ulici. I dalje smo na ulicama...
Žene u crnom/ŽUC su aktivistička grupa i mreža feminističko-antimilitarističke orijentacije, koju čine žene, ali i muškarci različite generacijske i etničke pripadnosti, obrazovnog nivoa, socijalnog statusa, životnih stilova i seksualnih izbora.

Pročitajte više...

Preteći znaci fundamentalizama: feministički odgovori


Kontekst: globalni i regionalni

U poslednje dve decenije feministički pokret identifikovao je, kako na globalnom tako i regionalnom planu, fundamentalizme kao političke pokrete desničarske ili ultradesničarske orijentacije koji deluju pod plaštom religije, etniciteta, tradicije, kulturnog nasle|a.
Fundamentalistički pokreti nisu religiozni ili duhovni pokreti, kao što oni sebe predstavljaju već se radi o političkim pokretima koji zloupotrebljavaju religiju, naciju, tradiciju, kulturno nasleđe u cilju zadobijanja političke moći, širenja društvene kontrole, demonizovanju drugih i različitih, a posebno u cilju vršenja represije nad ženama.
Fundamentalistički pokreti su zajedničko, isprepleteno delovanje retrogradnih konzervativnih desničarskih tendencija: (tzv. fundamentalista u senci) i religioznih fundamentalisitčkih lidera (otvorenih fundamementalista).
Fundamentalistički pokreti su globalni fenomen, međusobno su povezani, podržavaju se, stvaraju strateške saveze i koalicije: ma koliko međusobno bili suprotstavljeni, zajedno deluju i hrišćanski, islamski, jevrejski, hinduistički i drugi fundamentalisti u pravcu osujećivanja demokratije, ljudskih prava a posebno ženskih ljudskih prava. Ovi strateki savezi postoje i na planetarnom i na regionalnom nivou.
Fundamentalistički pokreti deluju i u obrazovnim institucijama, porodičnim strukturama, na polju reproduktivnih i seksualnih prava i to isključivo nametanjem krajnje konzervativnih i – za demokratiju, civilno društvo, ljudska prava, itd. – pogubnih modela
Režim S. Miloševića instrumentalizovao je i naciju i crkvu u cilju zadobijanja i održavanja moći i tzv. nacionalni interesi služili su mu isključivo kao izgovor i pokriće za zločinačku politiku: agresije, eskadrone smrti, etničko čišćenje, pljačke, otimačinu, diskriminaciju, sve oblike nasilja.
Nakon pada režima 5. oktobra a posebno od dolaska sadašnje vlade (V. Koštunice) u Srbiji se ubrzano odvija proces teokratizacije države (gubljenja sekularnog karaktera države), čime se krši jedan od osnovnih principa demokratije – odvojenost crkve od države. Uporedo s tim, odvija se i proces klerikalizacije društva – mešanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) u sve sfere javnog političkog i društvenog života. SPC postaje politički faktor, meša se ne u samo u državne poslove, već i u obrazovne, kulturne, zdravstvene, socijalne institucije, sferu intimnosti, porodice, a posebno u reproduktivna i seksualna prava žena. Ove kleronacionalističke i fundamentalističke tendencije SPC pogodovale su bujanju sličnih tendencija i u drugim verskim zajednicama u Srbiji. Ovakve krajnje nazadne i opasne tendencije, pored ogromnih problema a posebno izostanka ozbiljnog suočavanja sa zločinačkom prošlošću bivšeg režima, osujećuju i onako krhke demokratske tekovine, ljudska prava i slobode.

Cilj projekta

– Upoznavanje javnosti a pre svega žene, sa pojmom, sadržajem, načinima, oblastima delovanja retrogradnih kleronacionalističkih, klerofašističkih, fundamentalističkih pokreta, kako na globalnom tako i na regionalnom i lokalnom nivou;
– upozoriti na gubljenje sekularnog karaktera države i klerikalizaciju društva u Srbiji, na krajnje negativne učinke tih pokreta i tendencija na demokratiju, civilno društvo, ženska ljudska prava, posebno na reproduktivna i seksualna prava, na zloupotreba žena za potreba nacije, crkve;
– upozoriti na posledice i opasnost delovanja fundamentalističkih pokreta na mlade, posebno mlade žene i retradicionalizaciju žena uopšte;
– osposobljavanje žena, posebno aktivistkinja civilnog društva da prepoznaju pomenute retrogradne tendencije;
– pokretanje zakonodavnih kampanja, inicijativa protiv rastuće klerikalizacije tendencija u Srbiji;
– feministička solidarnost na delu: zajedničke akcije protiv svih vidova fundamentalizma iznad svih državnih, etničkih, religijskih granica, podela;
– feministička solidarnost na delu: podrška žrtvama fundamentalističkog nasilja i represije nad ženama, kako u okruženju u kojem živimo tako i šire;
– jačanje solidarnih feminističkih koalicija i uzajamne podrške na globalnom planu.
Projekat ima više segmenata.

Zbornik: Preteći znaci fundamentalizma: feministički odgovori

I poglavlje: Fundamentalizmi: pojam, karakteristike, načini i polja delovanja

U ovom poglavlju nalaze se radovi o sledećim pitanjima:
– pojam fundamentalizma kao zloupotrebe religije kao manipulacije identitetima (religijskim, etničkim, kulturnim) radi konsolidovanje moći i širenja društvene kontrole, demonizovanja drugih i različitih; zadobijanja političke moći u cilju vršenja kontrole nad ženama, posebno nad reproduktivnim i seksualnim pravima, itd.;
– načini delovanja fundamentalističkih pokreta: isprepleteno delovanje retrogradnih konzervativnih desničarskih snaga (regionalne i globalni strateški savezi i koalicije među fundamenalistima i fudamentalističkim pokretima i tendencijama);
– polja delovanja fundamentalističkih pokreta: posebno u oblasti obrazovanja, porodice, socijalne politike, itd.
U ovom delu sadržan je i prikaz raznih vidova fundamentalizama: hrišćanskog (pre svega pravoslavnog, ali i katoličkog i protestantanskog), islamskog, jevrejskog, hinduistiškog.

II poglavlje: Fundamentalizmi: napad na demokratiju i osnovna ljudska prava; represija nad reproduktivnim i seksualnim pravima

Poglavlje je posvećeno svedočenjima žena iz različitih kulturnih i političkih konteksta o represiji nad civilnim društvom, demokratiji, građanskim slobodama, ženskim ljudskim pravima u ime religije, identiteta, etniciteta;

III poglavlje: Fundamentalizmi i feministički odgovori

Ovaj deo sadrži feminističke odgovore i alternative, iskustva akcija i strategija nenasilnih ženskih inicijativa i pokreta protiv svih vidova fundamentalizma.
Pored toga, čitanka sadr`i i pojmovnik i bele{ku o autorkama i autorima u ovom zborniku.
Zbornik je pre svega, namenjena kao didakti~ki materijal za rad na terenu. U tu svrhu biće korišćeni i brojni drugih delovi prethodnih zbornika/čitanki Žena u crnom koji se tiču ove teme.
Zbornik ima 244 stranica

Treninzi / instruktaže

Drugi segment ovog projekta sastoji se od dva ciklusa treninga/instruktaže o ovom pitanju.

I faza: održava se 7, 8. i 9. aprila 2006. godine u Beogradu. Trening/instruktaža je namenjena aktivističkom jezgru Žena u crnom iz Srbije i Crne Gore, kao i sa Kosova . Trening će biti organizovan u vidu interaktivnih predavanja koja će držati kako stručnjakinje/i iz akademske zajednice tako i aktivistkinje Žena u crnom iz Srbije i globalne mreže Žene koje žive pod islamskim zakonima/Žene protiv fundamentalizima/WLUML).
Predavanje će između ostalih držati: Marieme Heli-Lukas, Dubravka Stojanović, Branka Prpa, Olivera Milosavljević, Ljubiša Rajić, Vesna Pešić, Marija Perković, Tamara Belenzada.

II faza: održava se 28, 29 i 30. aprila, kao nastavak treninga/instuktaže u vidu interkativnih predavanja i radionica. U ovoj fazi predavanje će između ostalih držati: ekspertkinje i aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz Italije, Zagorka Golubović, Olga Popović- Obradović, Lino Veljak, itd.

III faza: primena stečenih znanja- rad na terenu, u vidu 6 regionalnih seminara u Srbiji; radionice i interaktivna predavanja koordiniraće timovi aktivistkinja koje su prošle obuku, uz međusobne konsultacije i sastanke po regijama, kao i zajedničke evaluacione sastanke. Takođe je predviđeno da predavačice/ekspertkinje iz oba ciklusa instruktaže drže predavanja i u okviru regionalnih seminara.
Na regionalnim seminarima će učestvovati ne samo aktivistkinje Mreže žena u crnom već prosvetne radnice, novinarke, članice demokratskih političkih partija, sindikalistkinja, itd.

IV Faza: Generalna evaluacija i dogovor o nastavku
projektnih aktivnosti
Predvi|eno je da ova faza projekta traje do kraja 2006. godine.
Deo sredstva za realizaciju ovog projekta odobrila je ženska fondacije FILIA Stiftng iz Nemačke.

Priredila: Staša Zajović, koordinatorka projekta