Uvodničar: Miloš Urošević
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 18
23. oktobar 2024. godine
Igrani film Limunovo drvo/Lemon tree (106 minuta), snimljen je 2008. godine u koprodukciji Izraela, Nemačke i Francuske. Reditelj filma je Izraelac Eran Riklis, a scenario je-pored njega, pisala i Suha Araf.
Filmska radnja se, u najvećoj meri, odvija na Zapadnoj obali gde živi glavna junakinja ovog filma, Palestinka Salma Zidan. Salma je udovica od oko 45 godina, sa troje odrasle dece koja su se osamostalila i više ne žive u porodičnoj kući sa majkom. Kuću okružuje veliki voćnjak limuna, nasleđe Salmine porodice kojeg je uzgajalo više generacija...Prodaja limuna je i važan Salmin prihod, pored toga što je za voćnjak vezana porodičnim uspomenama i predanjima. Jednostavnost njene životne priče prekida novi sused, član Vlade Izraela i ministar odbrane koji – zajedno sa suprugom, kreće da renovira kuću prekoputa Salmine. U to su se umešale i izraelske bezbednosno-obaveštajne službe koje su Ministru rekle da je nebezbedan od iznenadnih terorističkih napada-jer je voćnjak limuna preko puta, odlično mesto da se napadači prišunjaju. Donosi se odluka da se naloži seča Salminog voćnjaka, a zahvaljjući novom zakonu posle Druge Intifade, vlasnica bi dobila neko novčano obeštećenje. Veoma uznemirena ovom odlukom, Salma se obraća mladom palestinskom advokatu koji će, koristeći zakonske mogućnosti države Izrael, pokušati da joj pomogne. Ali, sa druge strane su pravni zastupnici vojske koji, postaje očigledno, imaju veliki uticaj na sudove. Posle gubitka na lokalnom nivou, ona odlučuje da ne odustane i da se žali višoj sudskoj instanci – Vrhovnm sudu. U međuvremenu, odlukom bezbednjaka njoj je zabranjen pristup voćnjaku. Salma se o to oglušuje i brutalne scene nasilja čuvara ministrovog imanja, dovode je u neku vrsti nemog kontakta sa ministrovom ženom. Ta žena-o čijim životnim nezadovoljstvima saznajemo u jednom njenom ispovednom razgovoru, počinje da shvata dramu palestinske susetke i pokušava da muža odvrati od represivnih mera prema komšiluku. Međutim, to nema efekta, a umešaće se i izraelski mediji, pa će posle jednog njenog blago kritičkog intervjua, sve morati da demantuje. No, tu je i rasplet ove priče. On se događa i kod Salme: prekida početak emotivne veze sa svojim advokatom koji, kako i sam kaže, nema hrabrosti da nastavi dalje...Izraelka-posle poniženja sa demantijem svog intervjua, odlazi iz rezidencije, a Salma simbolički spaljuje odeću pokojnog muža...Dve žene tokom filma ne dolaze u neposredni kontakt, ali su se odlično razumele. Supruga ministra doživljava i emotivni i politički preobražaj dok Salma raskida okove drevne tradicije. Obe su bile žrtve patrijarhata iako se on simbolički ispoljavao na različite načine...
Razgovor koji je usledio počeo je analizom aktuelnog stanja na Bliskom Istoku i odnosu Srbije prema sukobu koji je počeo pre nešto više od godinu dana. Staša Zajović je rekla da Srbija nije podržala nijedan od predloga koji su se odnosili na prekid vatre i primirje, zahteve da se ne napadaju pripadnici mirovne misije UN u Libanu (UNIFIL)- kao ni na protivljenje odluci Izraela da Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, postane persona non grata u Izraelu. „Srbija ništa od toga nije potpisala. Srbija i Hrvatska ništa ne potpisuju...“
Ona je pomenula da postoji više izraelsko-palestinskih filmskih koprodukcija kao što je ova koju smo gledali i da film pokazuje „ kako se mogu prelaziti granice mržnje“.
„Ovo je film koji pokazuje kako žene mogu prevazilaziti svoje rodne uloge i druge granice...“ Ali, nisu svi bili sigurni da je tako, pa je Ljiljana Radovanović primetila da je žena ministra odbrane ipak potpisala demanti izjave iz svog intervjua, na pritisak muža i njegovog stafa...“ Ali, ona se razvela“, na to je rekla Zajović. Dodala je i da se može o sličnim pojavama i situacijama razmišljati i kada se radi o srpsko-albanskim odnosima.
Nora Janković:“ Indikativna je ta međa. Kontinuitet brige i nesigurnosti. I ministar je deo te neizvesnosti- govore mu da ga mogu napasti teroristi ili vukovi. Obe žene razumeju da je drveće nešto kao biće. Pojavljuje se i naznaka psihološkog portreta ministra Izraela o kojem njegova žena razgovara sa prijateljicom i kojoj kaže da njen muž mora prvo da reši svoj unutrašnji problem odnosa prema ocu...“
Tamara Spaić ne deli preovlađujuće tumačenje likova dve žene kao onih koje, na kraju, prevazilaze sopstvene i granice tradicije i sredine: „Obe su, nekako, poražene...“
Razmatrao se i lik mladog palestinskog advokata i njegov flert sa Salmom i istovremena ambicija da se oženi kćerkom jednog od aktuelnih ministara. „ Između njih postoji jedan erotizovan odnos. Ja sam očekivala da će on biti nekako hrabriji...“, rekla je Zajović, a Radovanović je bilo bitno i to što je advokat Salminim slučajem unapredio svoju karijeru i dobio publicitet, vešto iskoristivši veliko interesovanje koje je slučaj dobio i u medijima van Zapadne obale...
Staša Zajović: „Ta vrsta patrijarhalne kulture u stvarnosti je hiljadu puta gora nego što se prikazuje u ovom filmu...Postoji i taj militarisitčki patrijarhat Izraela...I nasilje prema Palestincima gde Izraelci neprekidno i nezakonito grade naselja na Zapadnoj obali...“
Nikola Trajković: „U poslednjoj sceni u kojoj ministar gleda u neprozirni zid postavljen oko njegovog imanja, vidi se razlika između onoga što je bezbednost i onoga što je sigurnost. Može se biti bezbedan ali ne i siguran.“
Nora Janković:“Čini se i da ministar pokušava da se pronađe neko drugo rešenje, ali ni on ne može protiv državne bezbednosti.“
Nikoleta Sremac: „Sa zidovima ima samo još više nasilja..,“
Violeta Đikanović: „Važno mi je ono što sam iščitala u pogledima dve žene u filmu. One su se razumele...Posebno u sceni gde ministrova žena gleda kroz prozor kako Salma kupi limun i kako je napada obezbeđenje...“
Staša Zajović: „Obe žene su „izdale“ i jednog i drugog muškarca i svoju zajednicu i njene krute običaje...“
Nastasja Radović: „One prevazilaze i patrijarhalne i sistemske granice...“
Violeta Đikanović: „Upečatljiva je scena kada ministar kroz tarabu gleda posečeno drveće...“
Ljiljana Radovanović: „Ali i to ispada da je uspeh Salme i njenog advokata jer je prva odluka bila da se potpuno poseče...“
Staša Zajović: „ Na izraelskim ček pointima je teror, ali izraelske aktivistkinje i aktivisti beleže i dokumentuju užasnu represiju prema Palestincima“
Azra Šeta Hadžić: „Ovo me podsetilo na knjigu Elif Šafak u kojoj je simbol smokve važan u sukobu Turaka i Grka na Kipru...“
Nastasja Radović
