Gospođo Smajlović,
U Vašem (nekad davno veoma cenjenom) listu objavili ste 22. jula ove godine članak pod naslovom „Kao NATO“, čije ste glavne teze ponovili i u članku od 3. septembra. Umesto da se zapitate zbog čega je Vaš list toliko izgubio na ugledu da mnoge javne ličnosti ne žele da daju izjave za Politiku, Vi istrajno širite predrasude i obmane, a u konkretnom slučaju predrasudu o proameričkom i pronatovskom opredeljenju nevladinih organizacija. Publika saznaje da zapadne vlade finansiraju nevladine organizacije i da zbog toga te organizacije bespogovorno podržavaju politiku NATO-a.
Zanimljivo je (ali ne i slučajno) da ste prećutali protest Žena u crnom protiv bombardovanja Libana koji je održan 23. jula na Trgu Republike u Beogradu, uz učešće aktivistkinja brojnih nevladinih organizacija iz Beograda i Srbije (pa i nekih koje izričito pominjete u Vašem pamfletu, a s kojima imamo odnose izvanredne saradnje, solidarnosti i uzajamne podrške). Usput: to je bio jedini protest protiv rata u Libanu na području bivše Jugoslavije. Taj se protest ne uklapa u Vašu sliku nevladinih organizacija kao ekspoziture NATO-a. No, protest se verovatno ne uklapa ni u Vašu sliku bliskoistočnog sukoba: održale smo ga pod sloganom „Ni izraelska vojska ni Hezbolah“ (kao što smo u prethodnim slučajevima isticale slogane „Ni Buš ni Sadam“ i „Ni Milošević ni NATO“). Znam da bi Vam više odgovarali slogani ’Živela borba protiv američkog imperijalizma, živeo Sadam, slava Miloševiću!“
Vaš učitelj u traganju za istinom Vojislav Šešelj pokazao Vam je put, svojedobno javno i jednoznačno podržavši Sadama Huseina u Iraku; sve to ima, međutim, i direktne veze s namerom Vaših mentora iz zločinačke tvorevine Republike Srpske da (računajući i na Vašu svesrdnu pomoć) Srbiju zadrže u poziciji taoca zbog neizručivanja Vaših idola i moralnih uzora Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Za razliku od Vas, mi se rukovodimo principom moralnog integriteta i političke autonomije: tek kad osudiš zločince i imperijaliste iz sopstvenog dvorišta, stičeš pravo da osudiš i one iz tuđeg. A to znači: i danas, kao i ranije, tražimo odgovornost za zločine velikosrpske hegemonije svojstvene režimu S. Miloševića. Uvek smo organizovale akcije akcije (a to je Vaš list skoro uvek namerno prećutkivao) protiv svih vrsta imperijalizma, svih agresija i ratova. O tome postoji veoma obimna dokumentacija.
Nakon Miloševićevog režima državno organizovanih zločina, sad je na delu institucionalno organizovano poricanje zločina, čemu svesrdno doprinosi i Vaš list. A mi takođe svesrdno ispunjavamo svoju ulogu: tražimo odgovornost za rat i ratne zločine.
Zbog toga Vama smeta stav civilnog društva u Srbiji koje zahteva suočavanje s prošlošću, kako bi se pokazalo da su svi zločinci u suštini bili na jednoj (profiterskoj), a sve žrtve na drugoj (gubitničkoj) strani i kako bi se strateškom partnerstvu organizatora i korisnika etničkih čišćenja suprotstavila solidarnost među žrtvama, solidarnost koja će isključiti onu etničku lojalnost koja od nas čini taoce Mladića i drugih lažnih heroja. I najlakše Vam je da nevladine organizacije proglasite agenturama NATO-a, kako bi se prikrila istina o vezama između ratnog zločina i profita onih kojima služite.
No, nemojte se zavaravati! Istina o pravim motivima tragičnih zbivanja na ovim prostorima devedesetih godina prošlog veka nezaustavljivo prodire. A na Vama je da se opredelite da li ćete i dalje istrajati na njenom prikrivanju ili ćete – u skladu sa svetlom tradicijom Politike – započeti da dajete doprinos oslobađanju naše javnosti od predrasuda koje preče brži iskorak iz zarobljenosti prošlošću.
Beograd, 12. septembra 2006.
Za Žene u crnom
Staša Zajović
