Pismo udruženjima žena Srebrenice
Drage naše sestre po miru,
Pridružujemo se vašem opravdanom ogorčenju izazvanom odlukom holandske desničarske vlade da odlikuje 350 vojnika koji su 1995. pasivno posmatrali genocid koji su ga izvršile srpske oružane snage na čelu sa ratnim zločincem Ratkom Mladićem. Zločin u Potočarama ocenjen je kao jedan od najtežih ratnih zločina u 20. veku, a do njega ne bi došlo da su pripadnici holandskog bataljona ispunjavali svoje zadatke zbog kojih su, uostalom, i bili stacionirani u zaštićenoj srebreničkoj zoni. Umesto da štite civilno stanovništvo, dobro plaćeni holandski vojnici čak su i direktno učestvovali u izručenju golorukih civila Mladićevoj fašističkoj soldateski.
Sve je to dovoljan razlog da se bar neko od komandanata holandskog bataljona nađe na optuženičkoj klupi haškog tribunala. No, umesto toga – okićeni su ordenima.
Sve to pokazuje opravdanost poslovice da vrana vrani oči ne vadi: solidarnost među militaristima svih nacija ovim je sramotnim odlikovanjem još jednom je trijumfovala nad osećanjem pravde. Ujedno se time još jednom potvrđuje istinitost etičkog principa Žena u crnom: Ne u naše ime! Ne dajmo se prevariti od svojih! Očekujemo od mirovnog pokreta u Holandiji da se ozbiljno zamisli nad tim principom i da ga počne primenjivati u praksi. Samo na taj način holandsko civilno društvo može smanjiti količinu svoje odgovornosti za holandsko učešće u genocidu.
Mi smo dosledno i stalno ukazivale na zločine koji su svih ovih godina činjeni u naše ime. Smatramo obavezom civilnog društva, a naročito mirovnog pokreta u Holandiji, da učini to isto.
Nastavićemo, kao uvek do sada, pre svega da zahtevamo odgovornost za zločine počinjene u naše ime, da izražavamo saosećanje, solidarnost, poštovanje prema žrtvama zločina, prema njihovim porodicama. Nastavićemo da pružamo podršku žrtvama genocida u Srebrenici. Kao i do sada, sa ženama Srebrenice, srodnicama ubijenih, nastavićemo zajedno da gradimo pravedan mir. Bez istine o svim zločinima, bez kažnjavanja svih zločinaca, bez uvažavanja dostojanstva žrtava, nema ni demokratije ni pomirenja ni pravednog mira.
Za Žene u crnom – Beograd:
Staša Zajović
Beograd, 13. decembar 2006.
