Na seminaru „Žene, bezbednost, aktivizam“ u organizaciji Žena u crnom održanom od 18. do 20. maja 2007. u Totovom Selu u Vojvodini učestvovali su aktivisti i aktivistkinje iz cele Srbije. Aktivisti i aktivistkinje ženskog i pokreta za mir, nenasilje i poštovanje i unapređivanje ljudskih prava bavili su se pitanjima sve veće opasnosti po bezbednost i sigurnost borkinja za ljudska prava.
Cilj seminara „Žene, bezbednost, aktivizam“ bio je analiza položaja braniteljki ženskih ljudskih prava u Srbiji, identifikacija opasnosti i pretnji s kojima se braniteljke susreću i traženje načina i mogućnosti da se opasnosti minimizuju.
Na seminaru su identifikovane grupe braniteljki ženskih prava koje su posebno pod rizikom. Prema oceni učesnika/ca to su pre svega aktivistkinje koje rade na suočavanje sa prošlošću, lezbejske aktivistkinje odnosno one koje se zalažu za prava seksualnih i rodnih manjina, aktivistkinje koje pripadaju nekoj seksualnoj manjini, aktivistkinje uopšte borkinje protiv patrijarhalnih obrazaca.
Na seminaru je izneto da su braniteljke marginalizovane u društvu, svojim porodicama, unutar civilnog sektora; da su konstantno u žiži okoline; da su izložene sistematskim medijskim kampanjama protiv njih, ali i napadima predstavnika vlasti, kao i nedržavnih aktera.
Učesnice u raspravi su sa zabrinutošću naglasile da se i u samom nevladinom sektoru zapažaju nedovoljna organizovanost i koordinacija, koncepcijska razmimoilaženja i rasipanje energije i čak uzajamno nepoverenje i konkurencija. To se, između ostalog, odražava i na nastup prema donatorima koji su još uvek praktično jedini izvor finansiranja NGO, što ima ozbiljne posledice kako po njihov položaj u nenaklonjenom im okruženju, tako i na obim i kvalitet njihovog aktivizma.
U raspravi je, uz spremnost za pojačanu aktivnost na otklanjanju sopstvenih nesnalaženja i grešaka, podvučeno da je za poboljšanje nastupa NGO neophodno:
- boriti se za još izraženiji sopstveni identitet kao nosilaca otpora kriminalizaciji društva;
- zalagati se za menjanje medijske slike o NGO;
- pojačati i povećati obim akcija NGO i uticati na medije da na njih reaguju;
- energično se zalagati za podsticanje i jačanje solidarnosti kao veoma važne vrednosti civilnog društva;
- sa više posvećenosti, stručnosti i otvorenosti edukovati civilni sektor koji se često zapustioedukujući druge;
- ne dozvoliti marginalizaciju braniteljki ljudskih prava, jer ona dodatno ugrožava bezbednost;
- u kvalitetno koncipiranim kontinuiranim akcijama, a ne samo sporadično, ukazivati na sve izraženije pritiske i perfidne oblike zlostavljanja u političkom i javnom životu uopšte;
- u komunikaciji sa institucijama i organizacijama u zemlji i posebno, inostranstvu – uključujući donatore - dokumentovano ukazivati na sve izraženiju pojavu pretvaranja civilnog sektora u produženu ruku i servis države.
Učesnice i učesnici seminara su podvukli da je potrebno pojačati pritisak na vladu i druge državne organe tako što će se zalagati za usvajanje, primenu i poštovanje brojnih međunarodnih dokumenata čija je potpisnica i država Srbija. Pored toga, NGO će nastaviti da se zalažu da se braniteljke i branioci ljudskih prava uvažavaju i prihvataju kao legitiman oblik i standard angažovanja u demokratizaciji društva, a ne da se prikazuju kao izdajnici i neprijatelji koje treba marginalizovati i satanizovati.
Aktivistkinje su na seminaru ponudile metode poboljšanja svoje sigurnosti:
1. Potrebne su kampanje kojim bi se menjala slika marginalizovanih i prezrenih grupa u društvu Srbije;
2. Potrebna je veća međusobna solidarnost svih nevladinih organizacija;
3. Treba organizovati treninge iz bezbednosne kulture za aktivistkinje;
4. Parlament Srbije treba, a na predlog vlade da usvoji deklaraciju kojom se štite prava braniteljki ljudskih prava u skladu sa Rezolucijom UN 1325 Žene, mir, bezbednost i Deklaracijom UN o braniteljima/kama ljudskih prava.
NACRT PLATFORME O ZAŠTITI BRANITELJKI LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI
Polazeći od ocene da je u svim segmentima društva u savremenoj Srbiji nasilje, odsustvo tolerancije i uvažavanja drugih – posebno etničkih, verskih i seksualnih manjina – postalo dominantan oblik ponašanja i komunikacije, učesnice i učesnici seminara su istakli da se prema ovakvoj društvenoj klimi sa nedopustivom blagonaklonošću, povlađivanjem i čak, podsticanjem odnose političke stranke, mediji i državni organi, pri čemu se posebno izdvajaju tužilaštvo i pravosuđe, koji i na taj način iskazuju i potvrđuju nespremnost da se suoče sa uzrocima i posledicama ratova i ratnih zločina počinjenih u naše ime na teritoriji nekadašnje SFRJ.
Progonu, javnom žigosanju, omalovažavanju, pa i fizičkim napadima posebno su izložene aktivistkinje nevladinih organizacija koje se zalažu za diskontinuitet sa zločinačkom prošlošću i za poštovanje, zaštitu i unapređivanje ljudskih prava kao suštinskih elemenata očuvanja dostojanstva i integriteta ličnosti, grupa, organizacija i društva u celini.
Žene koje se svakodnevno zalažu i bore za svoja prava, prava drugih žena, ljudska prava i prava svih koji su izloženi/e diskriminaciji i marginalizaciji, nepravdi i nasilju, žene koje se suprotstavljaju vladajućim normama i društvenim okvirima izložene su riziku. Patrijarhalne strukture nameću braniteljkama ljudskih prava izolaciju i ućutkivanje. To ovu grupu žena izlaže dodatnom riziku nasilja i nepravde, čini zločine prema ženama braniteljkama nekažnjivim i stvara mogućnost da budu izopštene iz zajednice i društva u celini.
Nepriznavanje ovih specifičnih rizika za žene-braniteljke ljudskih prava pretvara se u nipodaštavanje njihovog angažovanja u odbrani ljudskih prava. Tradicionalno, većina organizacija i mreža koje se bore za ljudska prava, većina sindikata i političkih partija, te medija smatra da postavljanje specifičnih pitanja o pravima žena unosi nepotrebne podele i zapostavlja „univerzalnija i važnija“ pitanja. Ta tendencija izoluje ženska ljudska prava, ali i njihove braniteljke.
Najbolja zaštita braniteljki ljudskih prava je ostvarivanje svih ljudskih prava bez hijerarhije. Branitelji i braniteljke ljudskih prava su ugroženi u atmosferi porasta političke represije, autoritarizma i militarizacije države.
Vlade, NGO i ostali činioci civilnog društva treba da zaštite braniteljke ljudskih prava u skladu sa Deklaracijom UN o braniteljima/kama ljudskih prava i ostalim međunarodnim instrumentima i mehanizmima. Mehanizmi zaštite treba da potvrđuju principe jednakosti i ne-diskriminacije. Treba zabraniti da se kultura ili religija koriste da bi se opravdale nepravde nad ženama. Aktivistkinje treba da budu zaštićene u svim oblastima svog delovanja, na privatnoj i javnoj sceni. U tome treba da se angažuju svi državni i nedržavni činioci.
Zbog toga zahtevamo od vlade i Skupštine Srbije da:
Ukine sve zakone i odluke koje povređuju ženska i ljudska prava i prete braniteljima/kama ljudskih prava, aktiviraju primenu principa sadržanih u Deklaraciji UN o braniteljima/kama ljudskih prava, i omoguće da žene imaju ravnopravno pravo da brane ljudska i sva druga prava;
Da efikasno kazne državne i druge aktere koji zloupotrebljavaju krivični zakon, koriste medije ili grupe da povređuju braniteljke ljudskih prava ili ih sprečavaju u odbrani ljudskih prava i sloboda;
Da obezbede sredstva za zaštitu i promociju braniteljki ljudskih prava i njihovih prava.
Od UN i međunarodnih grupa za ljudska prava tražimo da:
Stvore nove mehanizme odgovornosti civilnih aktera za nasilje nad ženama i braniteljkama ljudskih prava;
Da podrže mandat specijalne predstavnice generalnog secretara UN o braniteljima/kama ljudskih prava i obezbede da braniteljke ljudskih prava budu u fokusu njenog rada;
Od kancelarije Visokog komesara UN za ljudska prava tražimo monitoring, a od državnih institucija, uključujući nacionalne komisije za ljudska prava da dosledno primenjuju preporuke UN o braniteljima/kama, ljudskih prava, posebno kad je reč o braniteljkama.
Od organizacija za ljudska prava, pokreta civilnog društva i NGO tražimo da:
Zaštite sve koji su pod pritiskom jer brane ljudska prava naročito onima koje rade na suočavanje sa prošlošću, koje se zalažu za prava seksualnih i rodnih manjina, koje pripadaju nekoj etničkoj manjini a rade u ruralnim oblastima bez zaštite javnosti;
Da formulišu programe i odvoje fondove za zaštitu braniteljki ljudskih prava i uzvrate na nasilje nad braniteljkama motivisano rodnom različitošću;
Da prihvate da su braniteljke ljudskih prava to po svom slobodnom izboru i da ih treba konsultovati o pitanjima njihove bezbednosti kao braniteljki ljudskih prava.
Od medija tražimo da:
Poštuju integritet braniteljki ljudskih prava;
Shodno novinarskom kodeksu i profesionalnoj etici ne dozvole i reaguju na svako kršenje ljudskih prava braniteljski ljudskih prava;
Ispolje poseban senzibilitet prema braniteljkama ljudskih prava i onima čija prava one zastupaju.
U Beogradu, 14. jun 2007.
Žene u crnom, Beograd
Yukom, Komitet pravnika za ljudska prava, Beograd
ATC, Anti trafiking centar, Beograd
Pridružuju su: Mreža Žena u crnom Srbije iz: Bora, Vranja, Vrbasa, Vlasotinca, Velike Plane, Dimitrovgrada, Zaječara, Kikinde, Kraljeva, Kruševca, Leskovca, Novog Sada, Novog Pazara, Novog Bečeja, Niša, Pančeva, Tutina.
Klub žena Hera, Bačka Topola, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beograd, ITC, Incest trauma centar, Beograd, AŽC, Autonomni ženski centar, Beograd, Glas razlike, Beograd, Rekonstrukcija ženski fond, Beograd, Feministička 94, Beograd, Queeria centar, Beograd, Ženska romska mreža, Beograd, Hora, grupa za emancipaciju žena, Valjevo, Beogradski centar za ljudska prava, Urban In, Novi Pazar, Zorana Šijački.
