Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

Martin Luter King Mlađi (1929-1968)


„Toliko sam hrabar da verujem da ljudi širom sveta mogu imati po tri obroka dnevno za svoje telo, obrazovanje i kulturu za svoj duh i dostojanstvo, jednakost i slobodu za njihovu dušu“

Još kao mladi sveštenik baptističke zajednice na jugu SAD-a poveo je crnačko stanovništvo na jugu zemlje u nenasilnu borbu za svoja prava.
Prvi javni politički nastup M.L. Kinga vezuje se za 1. decembar 1955. godine Rosa Parks, crnačka šnajderka iz grada Montgomeri, bila je zatvorena jer je odbila da ustupi svoje mesto jednom belom mladiću u autobusu gradskog prevoza. M. L. King je organizovao bojkot autobusa od strane crnačkog stanovništva, bojkot je trajao 382 dana i završen je ukidanjem segregacije za crnačko stanovništvo u javnom prevozu.
Potom je organizovao marševe za slobodu po svim mestima juga SAD-a, mobilišući hiljade i hiljade crnačkih građanki i građana, kao i belačkog stanovništva koji su pokret protiv rasne segregacije podržavali. M. L. King je uvek propovedao nenasilje koje se pretvorilo u veoma kreativnu revoluciju. Nenasilne metode koje je ovaj pokret koristio kretali su se od malih i skromnih mirovnih protesta preko marševa za slobodu, sit-in (mirno zaposedanje javnih prostora), bojkota, neposlušnosti svim nepravednim zakonima do masovnih nenasilnih narodnih pokreta sposobnih da parališu nepravedne strukture društva u SAD-u. Pokret M. L. Kinga je čak odneo pobedu u Birmingenu, jednom od centrara rasne segregacije i to uprkos institucionalnom nasilju i teroru protiv crnačkog stanovništva, uprkos stalnim hapšenjima njegovog lidera. U zatvoru je napisao čuvena „Pisma iz zatvora“ u kojima objašnjava svoju doktrinu nenasilja. U to vreme, šesdesetih godina xx veka, Džon F. Kenedi i njegova stranka (Demokratska) odlučili su da podrže pokret M. L. Kinga i uspeli su da ga oslobode iz zatvora. Crnačko stanovništvo je masovno glasalo za Demokratsku stranku na izborima 1960. godine i zahvaljujući tome Kenedi je pobegao na izborima. To je značilo i uspon za pokret M. L. Kinga i 1963. godine, u prvom maršu na Vašington učestvovalo je preko 200 000 ljudi, belaca i crnaca. Nažalost, 4. aprila 1968. godine M. L. King je ubijen za vreme marša u Memfisu u državi Tenesi.
M. L. King je bio neumoran, sposoban da na izuzetan način objedini reči i dela, praksu i teoriju nenasilja. Bio je zatvoren dvadeset puta, tri puta je na njega izvršen atentat, njegova kuća je dva puta sravnjena sa zemljom, njegova porodica bila je izložena stalnim pretnjama smrću, neki od njegovih saradnika bili su ubijeni. I pored toga uvek je propovedao ljubav i mir: „Nasilje uvek stvara više problema nego što ih rešava, nasilje nikada ne vodi miru. Ubeđen sam da ako pribegnemo nasilju u našoj borbi za slobodu, buduće generacije će biti osuđene na dugu i usamljeničku gorčinu. Nenasilje nije samo duhovno opredeljenje, to je najstrožija analiza stanja i najtačnija procena odnosa snaga.“
Čvrsto je verovao u principe mira, pravde, demokratije i slobode za sve ljude, bez obzira na rasnu pripadnost i ideološko opredeljenje.
M. L. Kingu je dodeljena Nobelova nagrada za mir 1964. godine.
Pored Mahatme Gandija, Martin Luter King je najvažniji učitelj nenasilja, čije učenje baštine Žene u crnom.
Štampa   El. pošta