Inicijativa povodom 27.januara, Međunarodnog dana sećanja na holokaust
Narodna Sklupština Srbije, ako ozbiljno teži evropskim integracijama, mora prihvatititi standarde EU koji se odnose na osporavanje sudski utvrđenih ratnih zločina i negiranje holokausta. Ona mora, pruhvatiti rezoluciju Evropskog parlamenta Holokaust, antisemitizam i rasizam, kao i Okvirnu odluku Saveta EU od 26. II 2008. godine (Framework Decision on Combating Certain Forms and Expressions od Racism and Xenophobia by means of Criminal Law – Okvirna odluka o borbi protiv određenih oblika rasizma i ksenofobije sredstvima krivičnog prava).
OBRAZLOŽENJE
Imajući u vidu:
1. većinsko opredeljenje građanki i građana Srbije da se Srbija uključi u proces evropskih integracija i da usvoji evropske standarde u svim oblastima života, uključujući naročito oblast ljudskih prava, koja u posebnoj meri uključuje zabranu širenja netolerancije i poziva na relativizovanje zločina izazvanih rasizmom, antisemitizmom i drugim totalitarnim ideologijama,
2. holokaust koji je i u Srbiji izvršen u periodu nemačke okupacije, a u kome su učestvovale i domaće kvislinške vlasti, što je rezultiralo time da je Beograd bio među prvim okupiranim prestonicama Evrope proglašen za Judenfrei (tj. oslobođen od Jevreja) grad,
3. rastuću agresivnost malih, ali medijski veoma prisutnih i od strane izvesnih političkih opcija otvoreno podržavanih i podsticanih neonacističkih i antisemitskih grupa, koje Srbiju pokušavaju da prikažu kao antisemitsku zemlju,
smatramo našom obavezom da preduzimanjem zakonskih mera stanemo na put tim opasnim i retrogradnim tendencijama, kao i da – po uzoru na druge evropske zemlje koje su priznale odgovornost za zločine počinjene od strane dela svojih sunarodnika koji su pripadali kvislinškim organima vlasti ili odgovarajućim vojnim i paravojnim formacijama – jasno i jednoznačno pokažemo da demokratska Srbija jasno odbacuje bilo kakvu ideju o kontinuitetu s kvislinškim režimom generala Nedića i s ideologijom koja je inspirisala paravojne formacije D. Ljotića. Adekvatan put jeste upravo usvajanje pomenute rezolucije i predloženih izmena Krivičnog zakona.
Pri tom se zakonodavac treba rukovoditi tzv. radnom definicijom antisemitizma, koju je izradio Evropski centar za posmatranje rasizma i ksenofobije (EUMC), telo Evropske unije. Prema toj definiciji antisemitizam je specifičan odnos prema Jevrejima koji se može definisati kao mržnja prema njima, a može se manifestovati u usmenim, pismenim i fizičkim izražavanjima mržnje prema Jevrejima, njihovoj imovini, institucijama i verskim objektima. Takvo širenje mržnje može se očitovati u stvaranju dehumanizovanih ili demonizovanih predstava Jevreja kao društvene grupe. Antisemitizmom se smatra optuživanje jevrejskih građana neke zemlje da su lojalniji Izraelu nego sopstvenoj državi, kao i tvrdnja da postoje navodni prioriteti Jevreja širom sveta koji su im važniji od interesa njihovih sopstvenih država. Naprotiv, antisemitizmom se neće smatrati kritika države Izrael, ako se radi o kritici kakva se upućuje ili može da se upućuje drugim državama zbog njihove politike i/ili kršenja ljudskih prava, međunarodnog humanitarnog prava, itd.
Od izvršne i pravosudne vlasti zahteva se da striktno primenjuje zakonske odredbe usmerene na sprečavanje i sankcionisanje antisemitizma i drugih oblika rasizma i ksenofobije.
Centar za upoređivanje pravnih studija/CUPS i Žene u crnom
Beograd, 27. januara 2009.
Pridružuju se:
Koalicija za sekularnu državu: Centar za mir i razvoj demokratije, Helsinški odbor za ljudska prava, Inicijativa mladih za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava, Queeria, list Republika, Socijaldemokratska unija, Urban in, Škart
Mreža Žena u crnom Srbije (Boljevac, Bor, Dimitrovgrad, Kikinda, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Niš, Novi Sad, Novi Bečej, Novi Pazar, Pančevo, Pirot, Velika Plana, Vlasotince, Vranje, Vrbas, Zaječar)
