Žene u crnom će povodom Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u sukobima organizovati mirovnu akciju u crnini i ćutanju 19. juna 2017. godine od 19 h do 20 h na Trgu Republike u Beogradu.
Silovanje u ratu je staro kao i sam rat. Oduvek su vojnici koristili ženska tela kao poprište borbe, jer silovanje žena u ratu je još jedan od patrijarhalnih načina na koji muškarci kontrolišu žene. Kako su se ratovi širom sveta rasplamsavali, silovanje je postajalo sve više i više rasprostranjeno, vršeno je sistematski, najčešće ohrabrivano sa vrha vlasti, postalo je ratna taktika ili strategija. Silovane žene su najpre silovane zbog toga što su žene i što u odnosu na muškarce imaju manje moći, a onda i zato što su u tom trenutku pripadale muškarcima određene nacije.
Duga je istorija nekažnjivosti ratnog silovanja. Tek sa silovanjem žena u ratu u Bosni i Hercegovini, Haški tribunal je dao pravni odgovor na ratno silovanje: silovanje u ratu postaje ratni zločin, odnosno zločin protiv čovečnosti i to samo zahvaljujući preživelim ženama koje su progovorile o svojim iskustvima, i zahvaljujući solidarnoj podršci feminističkih aktivistkinja i pravnih ekspertkinja.
Tokom rata u Bosni i Hercegovini silovano je oko dvadeset hiljada žena. Najbrojnije žrtve bile su bosanske Muslimanke, dok je među počiniocima bilo najviše bosanskih Srba. Jedno od mesta masovnih silovanja bio je grad Foča, te je Haški tribunal doneo presudu 2001. godine trojici muškaraca (Kunarac, Kovač i Vuković), u kojoj je prvi put u istoriji međunarodnog humanitarnog prava rekao da je seksualno ropstvo zločin protiv čovečnosti.
Rimski statut koji reguliše rad Međunarodnog krivičnog suda od 1998. godine, prepoznaje sledeće oblike ratnog nasilja nad ženama (silovanje, seksualno ropstvo, prostituciju, prisilnu trudnoću, prisilnu sterilizaciju i sve druge oblike seksualnog nasilja) kao teško kršenje ljudskih prava žena.
Ujedinjene nacije su počev od 2000. godine donele par rezolucija (1325, 1820, 1888, 1889, 1910) koje se odnose na silovanje žena u ratu, uvele su funkciju specijalne izvestiteljke za seksualno nasilje u sukobima, i uprkos svemu tome, silovanje u sukobima koji bukte širom sveta se i dalje nastavlja.
Prvi put u svetu su žene u Bosni i Hercegovini 2006. godine dobile status civilnih žrtava rata i na osnovu toga primaju mesečnu nadoknadu kao preživele ratna silovanja. Slični propisi su usvojeni u Hrvatskoj i na Kosovu. U Srbiji, Zakon o civilnim žrtvama rata ne prepoznaje kategoriju silovanih žena u ratu.
Brojevi samo daju statistiku, a iza svake statistike stoje osobe koje su preživele!
Dođi i zajedno sa nama protestvuj za dostojanstvo žena preživelih ratna silovanja!
U Beogradu, 19. juna 2017.
