Dana 09.06.2017. Apelacioni sud je saopštio da je potvrdio prvostepenu odluku kojom je Radomir Počuča oslobođen optužbi za ugrožavanje sigurnosti aktivistkinja i aktivista organizacije Žene u crnom.
Podsećamo na sadržaj pretnje koju je Počuča, u to vreme portparol Protivterorističke jedinice MUP-a Srbije, uputio na svom Facebook profilu povodom najave akcije Žena u crnom kojom se obeležavalo 15 godina od zločina nad građanima/kama Srbije i albanskim civilima na Kosovu:
„Mislim da ovo ne bi trebalo da se održi..., gospodo huligani, Delije, Grobari, Radovci, Firmaši, umesto da trošite pesnice između sebe, a veliki ste rodoljubi – udružite se i podelite po pički, onome kome treba da se da po pički“.
Želimo da ukažemo na skandalozne stavove koje je sutkinja Tatjana Sretenović zauzela u oslobađajućoj presudi.
U obrazloženju presude sutkinja Sretenović uzima navodni patriotizam optuženog kao opravdanje za nasilje:
„Sud je prihvatio odbranu okrivljenog Radomira Počuče koji je bio dosledan, jasan i detaljan... okrivljeni je jasno i detaljno izneo glavne i jedine motive za iznošenje ove poruke, koji su bili više patriotske prirode, nego prirode koja bi ukazivala na motiv da bilo ko bude ugrožen u pogledu sigurnosti“.
Besmislenim obrazloženjem nedvosmislen poziv na linč se predstavlja kao „mišljenje“:
„Objavljena poruka počinje sa rečju „mislim“, iz čega ne proizilazi njegova namera niti podstrekavanje da neko nešto uradi, nego isključivo njegovo razmišljanje o predmetnom događaju“.
Predmetna izjava po mišljenju sutkinje Sretenović:
„...sadrži mišljenje okrivljenog vezano za aktivnosti organizacije „Žene u crnom“, ali ne i izjavu da će okrivljeni ili lica koja se navode kao pripadnici navijačkih grupa, oštećenima takvo zlo i naneti“.
Sutkinja u predmetnoj izjavi, ne vidi pretnju:
„Napisani status u sebi ne sadrži jasnu i nedvosmislenu pretnju“
Kao jedan od razloga za donošenje oslobađajuće presude, sutkinja Sretenović navodi i činjenicu da su aktivistkinje i aktivisti „Žena u crnom“ konstantno na meti napada:
„- Iskaz svedoka Zajović da su članice udruženja „Žene u crnom“, a naročito ona kao predstavnica udruženja od nastanka 1991. godine, izložene fizičkim napadima, pretnjama smrću, pozivima na linč od strane pripadnika ultradesničarskih organizacija i navijačkih grupa, kao i da napadi i pritisci na članove udruženja traju neprekidno.“
Na naše zaprepašćenje Apelacioni sud nije našao zamerki ovakvim skandaloznim stavovima sutkinje Sretenović i svojom odlukom je potvrdio prvostepenu presudu.
Iz svega gore navedenog proizilazi da je stav pravosuđa u Srbiji da očigledna pretnja ustvari predstavlja „mišljenje i slobodu izražavanja“, da je sadržaj takvog „mišljenja“ dat iz „patriotskih“ motiva unapred aboliran od krivičnopravne procene, kao i da u slučaju da su žrtve lica ili organizacije, kojima se konstantno preti, ta lica i organizacije pretnje i nasilje treba da prihvate kao nešto očekivano i normalno, dok će počiniocima napada ta činjenica biti uzeta kao oslobađajuća ili olakšavajuća okolnost.
Ovakva i slične sramne i besmislene odluke srpskog pravosuđa podrivaju krhke temelje pravne države i podstiču atmosferu straha u društvu. Time se potvrđuje da se Srbija – zahvaljujući zavisnosti pravosuđa od izvršne vlasti - pretvara u prostor nekažnjivosti nasilja protiv svih koji ne dele vrednosti na kojima se zasniva aktuelni režim.
Žene u crnom će nastaviti sa svojom borbom za istinu i pravdu, za društvo slobodno od straha.
Beograd, 12.06.2017.
