U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju sledeće aktivnosti u Beogradu:
- Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” u sredu 10. jula 2019. od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja).
- Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, u četvrtak 11. jula od 19 do 20h kod parka između Predsedništva i Skupštine grada.
- Pozorišni performans “Srebrenica: Kada mi ubijeni ustanemo” u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće odigran u četvrtak 11. jula 2019. godine, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20 časova. Ulaz na događaj je besplatan.
Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin i nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci Republike Srpske. Ovom prilikom podsećamo da je:
Država Srbija prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (2007.) proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida zbog toga što što su njeni državni organi znali ali ništa nisu uradili da spreče genocid u Srebrenici.
U Haškom tribunalu je, van razumne sumnje, dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.
Sramna i porazna činjenica da nijedan od zvaničnika Republike Srbije od 1995. godine do danas nije Srebrenicu okarakterisao kao genocid, potvrđuje kontinuitet negiranja genocida i na nivou države i društva. Državnoj politici negiranja genocida najviše doprinosi uporno odbijanje aktuelnog predsednika Republike A. Vučića i premijerke A. Brnabić da zločin u Srebrenici imenuje genocidom, u čemu ga slede ne samo političari i političarke vladajuće koalicije, nego i značajan deo opozicionih političara i političarki.
U državnim organima Srbije genocid je zabranjena reč, a u režimskim medijima za negatore genocida neograničeni su sloboda i javni prostor, dok pred sudovima u Srbiji nije doneta nijedna presuda u kojoj je zločin u Srebrenici kvalifikovan kao genocid. Ukratko, Srbija je država ne samo organizovanog zaborava zločina, brisanja tragova počinjenih zločina, već opstaje i ideologija koja je omogućila državno organizovani zločin – genocid.
U celom svetu, posebno u državama i institucijama Evropske Unije kao i Saveta Evrope, 11. jul obeležava se kao Dan sećanja na genocid u Srebrenici. Najvažnije međudržavne evropske institucije zahtevaju da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo, jer je to vređanje i ponižavanje žrtava, ugrožavanje mira i bezbednosti prvenstveno građana/nki BiH, kao i cele regije. Na sve te zahteve i apele država Srbija ostaje slepa i gluva, čime potvrđuje jaku sponu između ideologije zločina i sadašnjih vlasti Srbije, kontinuitet moralnih i kulturnih obrazaca sa režimom pod kojim je izvršen genocid.
Mi dole potpisane organizacije i dalje zahtevamo da:
- Država Srbija poštuje odluke međunarodnih sudova, kao i sudski utvrđene činjenice;
- Da se prizna genocid u Srebrenici, ne samo kao jedan od značajnih koraka na putu Srbije ka pristupanju Evropskoj uniji, već prvenstveno kao poštovanje dostojanstva žrtava;
- Da predsednik i premijerka Srbije i svi drugi predstavnici države prestanu sa negiranjem genocida i svih drugih ratnih zločina u BiH i šire;
- Da da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici u Republici Srbiji;
- Da se negiranje genocida u Srebrenici kvalifikuje kao krivično delo;
- Da se prestane sa veličanjem i rehabilitacijom osuđenih ratnih zločinaca;
Na dan 11. jula, pored naših aktivnosti u Beogradu, iskazaćemo solidarnost i odgovornost odlaskom grupe aktivistkinja i aktivista na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenica, gde ćemo, zajedno sa porodicama žrtava srebreničkog genocida, prisustvovati ukopu posmrtnih ostataka žrtava.
Potpisnici saopštenja:
Žene u crnom
Inicijativa mladih za ljudska prava
Mreže Žene u Crnom
Dah Teatar
Škart kolektiv
Autonomni ženski centar
Helsinški odbor za ljudska prava
