Ne sporeći pravo vernicima SPC da daju doprinos kako bi se ovaj crkveni objekat mogao dovršiti ne sporeći pravo ni drugim građanima i građankama koji iz bilo kojih razloga žele da daju dobrovoljan doprinos za dovršetak Hrama, moramo upozoriti da je pomenuta Vladina uredba neprimerena principima demokratskog društva. U mnogim zemljama postoji crkveni porez, kojim se prikupljaju sredstva za finansiranje većinskih (ali i manjinskih) verskih zajednica, ali ga plačaju isključivo deklarisani pripadnici/e dotičnih zajednica. Uvođenje nameta na postanske pošiljke namenjeno isključivo jednoj verskoj zajednici dokazuje da su, nažalost, u pravu oni zlonamernici koji tvrde da se Srbija u sve većoj meri pretvara u klerikalnu, pa i teokratsku državu, u kojoj se Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi priznaje status državne religije.
U zemlji u kojoj značajan deo škola nema čak ni toalet, u kojoj raste nepismenost, u kojoj se urušava sistem zdravstvene i penzione zaštite, u kojoj raste broj nezaposlenih, u kojoj je nauka dospela na marginu – Vlada proglasava državnim prioritetom dovršetak izgradnje jednog verskog objekta, ali da se ne bi zamerila Međunarodnom monetarnom fondu licemerno prebacuje troškove na građanstvo, slično kao i u slučaju uvođenja TV pretplate.
Ako Vlada misli da će joj ovaj porez pomoći da opstane, pitamo se da li će Vladi pasti na pamet onda neka nastavi putem kojim je krenula, da li će joj pasti na pamet da uvede još jednu doplatnu markicu, kojom bi se finansirali troskovi odbrane Slobodana Miloševica i Vojislava Šešelja pred Haškim tribunalom, kao i troškovi odbrane vladike Pahomija pred sudom u Nišu.
U Beogradu, 9. januara 2006.
