Presuda Međunarodnog suda pravde o tužbi BiH protiv SRJ pre svega za žrtve ne predstavlja zadovoljenje pravde. Ova presuda pokazuje da pravo ne znači i pravdu, čak ni na međunarodnom nivou.
No, ova presuda nije razlog za već iskazani trijumfalizam u Srbiji. Ona je poraz za Srbiju jer je osuđuje što nije sprečila genocid i što nije ispunila međunarodnu obavezu isporučivanja optuženih Haškom tribunalu. Ona takođe obavezuje vlast u Srbiji da usvoji Deklaraciju o priznavanju genocida u Srebrenici, kao i da se poricanje genocida u Srebrenici proglasi krivičnim delom. To je pre dve godine bezuspešno zahtevalo osam nevladinih organizacija, među njima i Žene u crnom.
Presuda ne zadovoljava pravdu ni sa stanovišta nas, Žena u crnom koje smo od početka agresije na BiH, a posebno od genocida u Srebrenici 1995. godine zahtevale kažnjavanje planera, naredbodavaca i izvršilaca najvećih zverstava počinjenih na teritoriji Evrope nakon Drugog svetskog rata. Oružane formacije ratom stvorene Republike Srpske, uz sveobuhvatnu vojnu, policijsku, finansijsku i logističku podršku režima Slobodana Miloševića izvršile su genocid u Srebrenici.
Nažalost, klima koja je proizvela rat ne samo što je opstala nego je i pojačana dolaskom Vojislava Koštunice na vlast. Najpogubniji izraz te politike je institucionalno poricanje zločinačke politike prethodnog režima.
Nastavićemo da, kao i svih ovih godina, pružamo moralnu, emotivnu i političku solidarnost i podršku žrtvama iz Srebrenice i iz cele BiH, i zahtevati da se zločinci privedu pravdi.
Zahtevamo da se odmah uhapsi zločinac Ratko Mladić i svi koji ga štite. Onaj ko i dalje bude štitio Mladića i ostale direktno će kršiti Konvenciju o genocidu, najstrašniji zločin u međunarodnom krivičnom pravu.
29. februar 2007.
Žene u crnom, Beograd
