Sa tugom i osećanjem posramljenosti sećamo se tragedije Vukovara, koja je svoju kulminaciju doživela upravo pre 16 godina. Sećamo se prvoga u nizu velikih i neoprostivih zločina koji su počinjeni u naše ime. Ponavljamo kao i pre 16 godina: zločin je organizovan u Beogradu.
Zločinačka tzv. JNA je 3. novembra 1991. zajedno sa Arkanovim „Tigrovima“, Šešeljevim dobrovoljcima i drugim srpskim fašistima krenula u ofanzivu na Vukovar. Nažalost, tada su obični ljudi iz Beograda ispraćali cvećem one koji su od Vukovara napravili zgarište. Nažalost, deca onih koji su smišljali, podstrekavali i izvršili zločine danas po stadionima širom Srbije urlaju „Nož, žica, Srebrenica“.
Najodgovorniji iz JNA za stradanje Vukovara, bezbedni, uživaju generalske penzije a neki i politički azil. Pojedinci su u Hagu samo simbolički osuđeni, a jedan je čak i oslobođen od odgovornosti. Čelnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije koje je regrutovalo dobrovoljce za Vukovar takođe nisu kažnjeni. U javnom mnjenju dominira težnja da se vukovarski zločin prepusti istorijskom zaboravu.
I ovom pirlikom podsećamo javnost u Srbiji da ćutanje o zločinu priziva nove zločine i nove ratove.
Mi, Žene u crnom, koje smo od samog početka ratnog nasilja ukazivale na zločinački karakter Miloševićevog režima, vođstva Srpske pravoslavne crkve i velikosrpskih ideologa iz SANU, aktivno se suprotstavljamo toj dominantnoj tendenciji.
Ponavljamo da je za nas, kao i za sve demokratski opredeljene građanke i građane Srbije, neprihvatljivo svako relativizovanje zločina, a naročito njihovo opravdavanje i slavljenje.
Učinićemo sve što je u našoj moći da istina o zločinu počinjenom u Vukovaru i uopšte u ratovima 1991. – 1999. dopre do svesti u srpskoj javnosti i da se svi odgovorni za zločine protiv mira i čovečnosti privedu pravdi i kazne po zakonu.
Beograd, 16. 11. 2007.
