Podsećamo, pre godinu dana, ispred ulaza zgrade u kojoj je živela, u centru Moskve ubijena je jedna od vodećih ruskih novinarki Ana Politikovskaja. Velika i oštra kritičarka represivnog državnog aparata predsednika Vladimira Putina i njegovog rata u Čečeniji koji je predstavljen kao uspostavljanje ustavnog poretka u Čečeniji. Bio je to rat protiv civila, tvrdila je Ana. Do dan danas, ubice nisu pronađene, iako je svima sasvim jasno da je ona pala kao žrtva državnog terora Putinove državne mašinerije smrti. Snage bezbednosti, isti oni eskadroni smrti koji su ubijali čečenski civile, ubili su i Anu.
Ubistvo novinarke predstavlja ključni trenutak kojim je Putinova Rusija nastavila sa represivnim i totalitarnim režimom.
Komitet za zaštitu novinara sa središtem u Njujorku, ističe da je Politikovskaja 42. novinar/ka ubijen u Rusiji od pada Sovjetskog saveza i da je ovo 12. u nizu ubistava koja su se dogodila od 2000. kada je Vladimir Putin došao na vlast.
Ovom prilikom, solidarišemo se sa našin internacionalnim drugaricama, ruskim pacifistkinjama i antimilitaristkinjama, antiputinovim, antinacionalističkim aktivistkinjama, kao i sa čečenskim mirovnim pokretom.
Odbijamo sličnost Srbije i Rusije, odbijamo i jedan i drugi nacionalizam, jer i jedna i druga zemlja progone drugačije i različite, a posebno novinare/ke. Odbijamo da budemo ruska gubernija.
Ovom prilikom od ruskih vlasti zahtevamo da se organizatori, naredbodavci i izvršioci ubistva novinarke Ane Politikovskaje najstrožije kazne.
Na drugoj strani sveta, vojna hunta u Burmi, koja je na vlasti od 1966. brutalnom vojnom i policijskom silom razbila je mirne demonstracije koje su predvodili budistički monasi. Vojne jedinice su hapsile demonstrante i mučile ih po zatvorima, dok su monasi bili zatvoreni po pagodama. Zbog velikog pritiska međunarodne javnosti, vojne vlasti Burme su posle dvanaestogodišnjeg kućnog pritvora, oslobodile opozicionu liderku, dobitnicu Nobelove nagrade za mir, Aung San Su Ći.
Podsećamo, nekadašnja državna zajednica Srbije i Crne Gore je uprkos sankcijama EU i SAD izvozila oružje Mjanmaru. Tokom 2004. godine prodato je 36 haubica domaće proizvodnje, a 2001. 54 haubice. Jugoslavija je počela da izvozi oružje, industriju smrti u Mjanmar još 1953. godine i to radi permanentno, pomažući time represivni režim hunte u gušenju demokratskih promena.
Zahtevamo da država Srbija preuzme odgovornost za kršenje sankcija UE i da se odgovorni iz ministarstva odbrane kazne.
Od vojnih vlasti u Burmi, zahtevamo da se povuče sa vlasti i da poštuje izbornu volju građanki/na iskazanu na izborima 1992. kada je pobedila Aung San Su Ći.
Pozivamo vas da nam se, u ponedeljak, 8. oktobra 2007. od 14h do 15h, na Trgu Republike, pridružite u akciji međunarodne solidarnosti sa ova dva nenasilna pokreta otpora.
U Beogradu,
07. oktobar 2007.
