Najava neonacističkog marša i mitinga 7. oktobra 2007. u Novom Sadu propraćena je informacijom da su organizatori prijavili javni skup, kako bi se manifestacija Nacionalnog stroja (navodno ilegalne neonacističke organizacije) prekrila velom legaliteta. Uopšte ne želimo da pomislimo da nadležni organi neće zabraniti taj skup. Naime, verujemo da su oni svesni dalekosežnih negativnih posledica eventualne legalizacije nacističkog divljanja po ulicama Novog Sada, posebno ako se uzme u obzir da su organizatori poznati po svojoj sklonosti nasilju a da je predviđeni glavni govornik zbog toga već osuđen na zatvorsku kaznu.
Međutim, ne možemo a da u vezi s time ne postavimo nekoliko principijelnih pitanja:
1. Kako je moguće da odgovorna država toleriše delovanje jedne organizacije koja po svom programu i praktičnom delovanju otvoreno ugrožava ustavni i pravni poredak Republike Srbije?
2. Kako je moguće da se osuđeni predvodnik te neonacističke grupe slobodno kreće i da se tolerišu pretnje koje njegovi sledbenici upućuju na razne adrese?
3. Zbog čega nacionalne institucije (Srpska pravoslavna crkva, SANU, i druge) prećutkuju delovanja neonacističkih grupa koje se u svom zalaganju za etničku čistoću i ozdravljenje „srbstva“ pozivaju na patriotizam? Da li to znači da se ugledne nacionale institucije slažu sa njihovim idejama i postupcima?
4. Dokad će neki zastupnici legalizma tumačiti ideju tolerancije kao osnov za izjednačavanje fašizma i antifašizma, pa čak i za represiju u odnosu na one koji se suprotstavljaju legalizaciji slavljenja zločina i relativizovanja osnovnih postulata demokratije?
5. Kolika i kakva odgovornost za bujanje neonacizma u Srbiji leži na duši svim onim političkim snagama i kulturnim institucijama u Srbiji koje godinama sistematski odbijaju suočavanje sa prošlošću, relativizuju zločine počinjene u naše ime i čak slave dokazane zločince poput Slobodana Miloševića i Ratka Mladića kao nacionalne junake?
Dok se ne odgovori na ova i slična pitanja, zabrana neonacističkog skupa biće tek palijativno sredstvo, koje uopšte neće zahvatiti suštinu problema. O eventualnom legalizovanju skupa i njegovim katastrofalnim posledicama da i ne govorimo.
U Beogradu, 16. 9. 2007.
Mreža Žena u crnom Srbije - Babušnica, Bor, Dimitrovgrad, Kikinda, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Niš, Novi Bečej, Novi Pazar, Novi Sad, Pančevo, Pirot, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Tutin, Vlasotince, Vranje, Vrbas, Zaječar, Zrenjanin, Beograd.
Komitet pravnika za ljudska prava - Yucom
Fond za humanitarno pravo pravo
Centar za kulturnu dekontaminaciju
Beogradski krug
Inicijativa mladih
Helsinški odbor za ljudska prava Srbije
