U izveštaju sa akcije ’’Ti si Albanka ionako treba da ideš odakle si došla’’, upoznala sam vas sa činjenicom da je Skupština opštine Savski venac – uz pomoć nadležnih službi grada Beograda i asistenciju Sekretarijata unutrašnjih poslova iste opštine ostavila ženu na ulici sa dvoje dece rušeći joj krov nad glavom.
Stavivši ovaj izveštaj na blog Jasmine Tešanović, aktivistkinje Žena u crnom, bila sam iznenađena brojnim reakcijama građana/ki Srbije na ovu temu. Blog je bio jako posećen tih dana, a reakcije su bile pozitivne; kritički su se odnosile prema Opštini Savski venac i bile solidarne sa građankom Nedžibe Mitrović. Reakcije građanstva su prouzrokovale poziv menadžera Opštine Savski venac, Nemanje Petrovića, koji me je nazvao i želeo da me upozna sa situacijom o Nedžibe Mitrović, da povučem izjavu sa bloga jer nanosi štetu Opštini, a samim tim i Republici Srbiji.
Ovo me podstaklo da uputim poziv na građansku solidarnost sa Nedžibe Mitrović, koja se našla na ulici da joj neko pomogne i obezbedi krov nad glavom. Uskoro je usledila pomoć našoj sugrađanki da može da šest meseci sebi da obezbedi smeštaj do donošenja konačne presude Drugog opštinskog suda.
Sve vreme sam bila u kontaktu sa advokatkinjom Ljiljanom, koja me obavestila da je posetio investitor i da nudi nadoknadu ali ni približno onoj prethodno dogovorenoj. Rekao je: „da je na velikom gubitku, kasni sa poslom, opština mu pravi problema“.
Krajem januara advokatkinja Nedžibe Mitrović me obaveštava da je bio investitor i da je ispunio početnu ugovorenu cenu i da je odmah u celosti iznos uplatio na račun Nedžibe Mitrović. Ona je zauzvrat morala da povuče sve tužbe protiv istog.
Ovo je dokaz kako bi još jedna nepravednost ovog sistema i države likovala nad njenim građanima koji su druge nacionalnosti da nije bilo hrabre građanske solidarnosti Ljiljane Radovanović.
U Beogradu, 28. februar 2008.za Žene u crnom Ljiljana Radovanović
