Saopštenje o učešću na mirovnom protestu Žene Srebrenice u Tuzli
Kao i svakog jedanaestog u mesecu, Udruženje građana ’Žene Srebrenice’ iz Tuzle, organizuje i ovog 11. aprila 2008. mirni protest u znak sećanja na tragediju u Srebenici, zahtevajući istinu i pravdu.
Ovog puta u mirnom protestu pridružiće im se aktivistkinje Mreže Žena u crnom iz raznih delova Srbije.
Od početka agresije na BiH i od početka genocida u Srebrenici – najvećeg zločina počinjenog u naše ime! – izražavale smo naše poštovanje, podršku, solidarnost i saosećanje sa porodicama žrtava.
Od početka genocida u Srebrenici protestvovale smo na ulicama Beograda i Srbije i svake godine odlazile u Potočare na komemoraciju.
Oko stotinak aktivistkinja Mreže Žena u crnom pratilo je suđenje (decembar 2005. – april 2007.) „škorpionima“, pružajući emotivnu i moralnu pomoć porodicama koje su pratile suđenje.
Podsećamo:
- da se upravo ovih dana navršava šestnaest godina od početka agresije na Bosnu i Hercegovinu i da se najodgovorniji za zločine počinjene nad civilnim stanovništvom u Sarajevu i čitavoj BiH Radovan Karadžić i Ratko Mladić još uvek se nalaze na slobodi;
- da je srpski režim S. Miloševića direktno učestvovao u agresiji na Bosnu i Hercegovinu, kao i u planiranju, organizovanju i izvršavanju genocida u Srebrenici;
- da ni nakon smene režima S. Miloševića nije došlo do raskida sa zločinačkom politikom, već je ona nastavljena u negiranju, relativizovanju i minimiziranju odgovornosti za rat i ratne zločine, a nedostatak političke volje za suočavanjem sa zločinačkom politikom režima S. Miloševića doveo je do rasta klerofašističkih tendencija i pokreta;
Kao članica OUN i prva država na svetu koja je osuđena od strane Međunarodnog suda pravde zato što nije sprečila genocid u Srebrenici, Srbija je dužna da:
- da izruči Haškom tribunalu preostale ratne zločince, pre svega R. Karadžića i R. Mladića;
- da neke od nedavno izrečenih presuda Haškog tribunala, kao ni presuda Međunarodnog suda pravde ne zadovoljavaju pravdu, a još manje uvažavaju dostojanstvo žrtava. Međutim, to ne može umanjiti krivicu i odgovornost srpskog režima; to ne sme amnestirati počinioce zločina, niti sme da bude izgovor sadašnjih vlasti da ne ispunjavaju sve obaveze prema Haškom tribunalu. Zato ćemo i dalje nastaviti sa pritiscima na nadležne institucije Republike Srbije da ispune obaveza iz presude MSP.
I na kraju ponavljamo: bez suočavanja sa zločinačkom prošlošću u Srbiji ne može se postići pravedan mir ni stabilnost u regionu kao ni moralna obnova vrednosnog sistema.
Beograd, 8. aprila 2008.
