Deset godina od zločina u Suvoj Reci i Podujevu
26./28. mart 1999 - 26./28. mart 2009.
Srpske oružane snage počinile su od 1989. do 1999. nebrojene zločine na Kosovu. Neki od njih su oni u Suvoj Reci (Suha Reke) 26. marta i Podujevu 28. marta 1999. godine.
Za samo nekoliko sati pripadnici MUP-a Srbije ubili su 48 osoba, od toga 46 članova porodice Beriša (Berisha). Najstarija osoba Hanumša (Hanumsha) imala je 100 godina, najmlađi je bio dečak Eron od godinu dana. Tri člana porodice Beriša preživeli su pogrom – bekstvom iz kamiona u koji su mrtvi utovareni i prevezeni u kasarnu JNA u Prizrenu.
Pronađeni su u masovnoj grobnici u beogradskom naselju Batajnica sa 1.100 sunarodnika/ca sahranjenih u sekundarnim grobnicama po Srbiji.
Pripadnici jedinice „škorpioni“ koji su delovali kao rezervni sastav MUP-a Srbije, u ulici Rahmana Morine broj 7. u dvorištu kuće Haljima Gašija ubili su i ranili 19 članova porodice Bogujevci i Durići. Masakr su preživeli/e: Saranda, Jehona, Lirije, Fatos i Genc Bogujevci.
I ovom prilikom izražavamo najdublje i najiskrenije saosećanje i solidarnost sa porodicama ubijenih u Suvoj Reci i Podujevu – zbog gubitka najmilijih, neizmerne patnje i beskrajnog poniženja koje im je naneo režim Slobodana Miloševića.
Povodom desete godišnjice ovih zločina, podsećamo:
- - I ovi, kao i drugi zločini nad albanskim stanovništvom bili su državno organizovani, njegovi nalogodavci i izvršioci su pripadnici MUP-a Srbije;
- - Neophodno je da se podnesu krivične prijave za ratne zločine Tužilaštvu Specijalnog suda da bi Tužilaštvo stavilo zahtev za sprovođenje istrage i pokrenu sudski postupci protiv svih izvršilaca i nalogodavaca ratnih zločina na Kosovu. Takođe, zahtevamo istragu o masovnim grobnicama u Srbiji, u koje su prebačena tela kosovskih Albanaca tokom NATO bombardovanja.
- - Žrtve ovih, kao i drugih nebrojenih zločina su bili civili - nenaoružani, nedužni, 'krivi' jedino zato što su bili drugačije nacionalne pripadnosti;
Ovom prilikom naglašavamo da proglašenje nezavisnosti Kosova ne sme da bude iskorišćeno kao izgovor za relativizovanje odgovornosti za zločine počinjene u naše ime, a ni u kom slučaju za amnestiranje zločina i zločinaca.
I dalje ćemo se zalagati za raskid sa zločinačkom politikom prethodnog režima, za kažnjivost zločina, prvo onih počinjenih u naše ime, a potom svih ostalih.
Žene u crnom Beograd
25. mart 2009.
