Vrhovni sud Srbije uvažio je svojom odlukom od 23. jula 2009. tužbu nekadašnjeg Miloševićevog ministra i aktuelnog direktora nacionalne televizije A. Tijanića protiv Komiteta pravnika za ljudska prava/Jukom, dosudivši mu 200.000 dinara odštete za moralnu štetu zbog povrede njegovih moralnih prava i zabranivši knjigu Slučaj službenika Aleksandra Tijanića.
Ova skandalozna presuda zahteva da se aktualizuje jedno od fundamentalnih ljudskih i građanskih prava – pravo na građansku neposlušnost i zato:
-Izražavamo potpunu podršku i solidarnost sa odlukom Jukom-a da ne postupi po odluci Vrhovnog suda Srbije i ne plati odštetu A. Tijaniću.
- Ne prihvatamo niti se mirimo sa nepravdom institucija –skandalozna odluka oduzima pravni i moralni legitimitet Vrhovnom sudu Srbije i zato mi našom nesaradnjom i nepoštovanjem krajnje nepravednih odluka, nenasilno delujemo u korist demokratije, pravde i vladavine prava;
- Naša podrška činu građanske neposlušnosti ne teži ukidanju zakonitosti niti relativizovanju pravnog sistema – mi zahtevamo njegovo korenito menjanje.
- Naš zajednički čin građanske neposlušnosti nije samo nemirenje sa nepravdom institucija i nepravednim zakonima nego i čin nenasilnog otpora opštem ćutanju o odgovornosti za zločinačku politiku prethodnog režima. Nećemo odustati od naše borbe za kažnjivost zločina mada smo kao braniteljke i branitelji ljudskih prava i mira na meti nacionalističkih i klerofašističkih organizacija, koje nesmetano deluju uz prećutnu podršku delova vlasti.
I ovom prilikom ponavljamo:
Pravosuđe koje toleriše ugrožavanje ustavnog poretka (koje sprovode nacističke i fašističke organizacije, koje su pod pokroviteljstvom izvesnih delova tadašnje vlasti prošle godine varvarski poharale Beograd i spalile neke strane ambasade, što je u jednom slučaju dovelo i do smrtnog ishoda, a koje još i danas nesmetano deluju, pozivajući na nasilje, ubistva i genocid) uspelo je da učini ono što se nije usudio čak ni sam Slobodan Milošević: zabranilo je distribuciju i ponovno štampanje jedne knjige.
Knjige su se zabranjivale i spaljivale u nacističkoj Nemačkoj, u Staljinovom Sovjetskom Savezu, danas se zabranjuju u zemljama poput Irana, Zimbabvea, Severne Koreje, Mjanmara, Sudana, a kod nas su poslednji slučajevi zabrane knjiga zabeleženi davnih osamdesetih godina, u vreme zloglasnog sudije Stojkovića. Sud demokratske Srbije iznova uvodi verbalni delikt.
Postavlja se pitanje:
Čime je to novinar koji se istakao time što je uvek poslušno služio vlastima (koje god i kakve god one bile) a svoje sluganstvo kompenzovao povišenom dozom bahatosti i bezobrazluka zaslužio toliko tetošenje sudova jedne demokratske države kakva bi Srbija htela i trebala da bude?
Kako će se opravdati oni koji od povrede moralnog integriteta štite ljude koji su pozivali na ubistvo prvog demokratski izabranog premijera Srbije?
Kakve su perspektive Srbije s takvim pravosuđem?
Zbog svega toga više nego opravdano i pravedno da Komitet pravnika za ljudska prava odbije da plati dosuđenu odštetu. Neophodno je da se konačno izvrši lustracija u sudskim telima.Uspešna lustracija predstavlja jedini način na koji se može sprečiti obnova/uspostavljanje diktature u Srbiji. Za uspešnost lustracije u pravosuđu direktnu odgovornost snosi aktuelna vlada a najviše ministarka pravde i predsednik Republike Boris Tadić.
I zato je nužna građanska neposlušnost kao poziv svim delovima aktuelne vlasti kojima je stalo do demokratije i do uspostavjanja vladavine prava da preuzmu svoj deo odgovornosti i onemoguće razaranje samih osnova pravde i demokratije.
Žene u crnom
Helsinški odbor za ljudska prava
Beograd, 16. septembra 2009.
