Jednoglasna odluka rukovodstva G17 plus da za ministra zdravlja predloži general-majora Zorana Stankovića, novo je poniženje za Srbiju koja pretenduje da bude evropska, demokratska i reformatorska.
Penzionisani general - propagandista Slobodana Miloševića na ratištima od 1991. ministar odbrane kod Vojislava Koštunice i kandidat za ministra u vladajućoj koaliciji na čelu sa Borisom Tadićem je za vreme rata bio u Bosni i Hercegovini u pratnji i štabu Ratka Mladića optuženog za genocid, a kada je 1996. podignuta međunarodna poternica za odbeglim Mladićem, ovaj se krio i lečio na Vojnomedicnskoj akademiji na kojoj je Stanković bio lekar i načelnik. O tome je haško tužilaštvo predočilo dokaze.
Stanković je kao član Koštuničine Komisije za istinu i pomirenje minimizirao broj ubijenih u srebreničkom genocidu, optužio Haški tribunal da je manipulisao brojem žrtava i dokumentacijom o zločinima nad Srbima na teritoriji bivše SFRJ, govorio da su njegovu glavu “Muslimani i Hrvati ucenili na nekoliko miliona maraka”, bio član tima “Vlade SRJ za izradu tužbe i protivtužbe protiv muslimanske vlade u Sarajevu” i predsednik Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava Vlade SCG. Krajem 2005. je u prostorijama Ministarstva odbrane SCG primio Mladićevog sina i suprugu.
Pozivamo članice vladajuće koalicije da zbog opstanka na vlasti ne prihvate kandidaturu čoveka čiji bi izbor za ministra otežao već ionako trnovit put Srbije u Evropu, čoveka koji je balast pomirenju u regionu i personifikuje zločinačku prošlost za koju smo mislili da je barem dovedena u pitanje oktobra 2000.
Beograd, 13. februar 2011.
Žene u crnom
Inicijativa mladih za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za razvoj civilnog drušva, Zrenjanin, NVO "Otvoreni licej", Sombor, Građnska akcija Pančvo, Građnski fond Panonija