Nikada nećemo zaboraviti!
Srebrenica – jul 1995 – jul 2011.
Mirovna akcija Nikada nećemo zaboraviti! počinje 10. jula 2011. na beogradskom Trgu Republike u 19.30h.
Mirovnom akcijom Nikada nećemo zaboraviti! mi,Žene u crnom,pozivamo na uvažavanje dostojanstva i ljudskosti žrtava genocida počinjenog pre 16 godina u Srebrenici. Izražavamo žaljenje zbog uništenja života, solidarnost i saosećanje sa patnjama žrtava. Važni su nam svi ubijeni, važno je da njihova patnja bude uvažena i priznata, jer bez toga njihove porodice i celokupna zajednica žrtava genocida u Srebrenici ne mogu da prebrode prošlost, niti da prihvate pomirenje bez odgovornosti. Zbog toga ćemo javno pročitati imena 614 žrtava genocida u Srebrenici, koji će 11.jula biti konačno sahranjeni. Podsećamo da je među 8.372 ukupno ubijenih tih julskih dana 1995. najmlađi imao 11, a najstariji 94 godine. Osim jednog Hrvata, svi ubijeni su Bošnjaci. Ubijena je i najmanje jedna žena.
Ovom mirovnom akcijom pokazujemo da su ubijeni ostavili najdublji trag u našim životima, a da ignorisanje ili ravnodušnost prema onome što se desilo žrtvama predstavlja negiranje i njihovog i našeg ljudskog dostojanstva. Želimo da sa našim sugrađanima/kama podelimo žaljenje, saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida. To je preduslov za izgradnju pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji.
Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina - zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. I sve dok se celokupna javnost ne suoči sa genocidom u Srebrenici na krivičnom, političkom, moralnom i kulturnom nivou, nastavićemo da živimo u moralnom sunovratu. I sve dok se nastavi sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava. I sve dok ogromna većina građana i građanki u Srbiji odbija da se suoči s tim da je bilo zločinaca u njihovom narodu, oni se solidarišu sa zločincima. Krivica je individualna, ali je odgovornost kolektivna, sve dok se većina ne distancira od zločina i sve dok preovladava negiranje, relativizovanje ili minimiziranje genocida.
Ovom prilikom podsećamo da je hapšenje i izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu, osumnjičenog za genocid u Srebrenici i druge najteže ratne zločine, izuzetno važan čin. Međutim, kako je hapšenje izvršeno nakon 16 godina, zahtevamo da državne institucije pokrenu istragu o tome ko je skrivao, štitio i čuvao Mladića. U kojim vojnim i drugim objektima je čuvan? Koliko je koštalo građane i građanke Srbije skrivanje Mladića? Ukoliko državne institucije ne pruže u dogledno vreme odgovore na ova i druga pitanja, biće jasno da je to hapšenje isključivo pragmatičan čin, koji nema nikakve veze sa pravdom za žrtve, promenom vrednosnog sistema i napuštanjem ideoloških, moralnih i kulturnih obrazaca koji su omogućili i opravdavali rat i ratne zločine, a zločince slavili kao heroje.
Beograd, 9. jul 2011.
