Žene u crnom priključuju se nedeljnoj akciji Međnarodne mreže akcije protiv lakog naoružanja (IANSA) - 13. 06. 2012., u Knez Mihajlovoj ulici (kod Ruskog Cara). Žene u crnom organizuju protest u cilju skretanja pažnje javnosti na problem kasetne municije i činjenice da Srbija nije potpisala Konvenciju o zabrani kasetne municije.
Kasetne bombe predstavljaju veliki problem u Srbiji. Žrtve kasetnih bombi u Srbiji nemaju pravo na međunarodnu pomoć, jer Srbija nije potpisala Konvenciju za njihovu zabranu i jedina je zemlja u regiji koja to nije učinila. U toku NATO bombardovanja 1999. godine, na Srbiju je bačeno 300.000 kasetnih bombi. Neeksplodirana kasetna municija može eksplodirati i nakon 30 godina. Za vreme bombardovanja od kasetnih bombi je poginulo 23, a povređeno je 58 civila. Nakon NATO bombardovanja od kasetnih bombi je stradalo šest i ranjeno dvanaest ljudi.
Srbija poseduje u svom arsenalu kasetne bombe. Tokom ratova na Balkanu devedesetih godina, ova je municija korištena od svih zaraćenih strana. Kasetne bombe su u upotrebi jer za nisku cenu pokrivaju veliku površinu. Kasetne bombe ne prave razliku između civilnih i vojnih meta. Oko 16 miliona kvadratnih metara u Srbiji je pokriveno neeksplodiranim kasetnim bombama.
Kasetne bombe širom planete su ubile i teško ranile više od 80.000 civila, a četvrtina ove dece je žrtva usled jarke boje ovih bombi koja ih privlači. Od kasetnih bombi do sada je poginulo 31 lice, a ranjeno 160 ljudi.
Za Srbiju kao postkonfliktnu zemlju, veoma je važno da ima evidenciju o bivšim vojnicima/policajcima koji pate od PTSP-a, poseduju lako i malokalibarsko oružje i skloni su nasilju. Takva vrsta podataka je potrebna kako bi se zaštitile žene koje prijave nasilje i kako bi se videlo kako rat utiče na žene u postkonfliktnim društvima. Samo prošle godine 29 žena ubijeno je u „porodično-pravnom kontekstu“, 58% oružjem. Četvrtina žena je prijavila nasilje. Nema adekvatne kontrole posedovanja i upotrebe oružja. Prošle godine je 50 dece ostalo bez majke, od toga je 21 dete maloletno. Sve podatke je Mreža žena protiv nasilja prikupila putem medija, jer ne postoji zvanična statistika o ženama koje su žrtve porodičnog nasilja, odnosno ne postoje podaci o odnosu počinitelja i žrtve. Stoga se Žene u crnom zalažu za antimilitaristički, feministički pristup humanoj bezbednosti.
SVE ZA MIR, ZDRAVLJE I ZNANJE - NIŠTA ZA NAORUŽANJE!!!
STOP KASETNOJ MUNICIJI!!!
Žene u crnom 12. jun 2012.
Beogradski Centar za Bezbednosnu Politiku BCBP
