Mreža Žena u crnom Srbije, zajedno sa NVO Anima (Kotor) i Bonafide (Pljevlja) će 26. maja 2012. prisustvovati obeležavanju dvadesetogodišnjice od zločina počinjenih nad bošnjačkim civilima u Višegradu 1992. Obeležavanje će biti na mostu Mehmed paše Sokolovića, a posle će biti organizovan ukop 66 posmrtnih ostataka pronađenih u jezeru Perućac.
U aprilu 1992. počela je srpska agresija na Višegrad, koju je predvodio Užički korpus Jugoslovenske narodne armije. Tokom agresije u opštini Višegrad 3.000 ljudi je ubijeno, a celokupno bošnjačko stanovništvo je bilo izloženo državno organizovanom progonu, zatvaranju, mučenju, ponižavanju... Dokaz o direktnoj odgovornosti Srbije za zločine u Višegradu je nedavno otkriće masovne grobnice u jezeru Perućac.
Ceo grad je pretvoren u poprište zločina:
- Most na Drini – civili od beba do starica od sto godina su mučeni, ubijani i bacani u reku.
- Kuća Mehe Aljića – u njoj je živo spaljeno 60 ljudi, 27. juna 1992. Jedina preživela lomaču, Zehra Turjačanin, svedočila je u Haškom tribunalu u procesu protiv ratnih zločinaca Milana i Sredoja Lukića.
- Kuća Adema Omeragića – tu je živo spaljeno 59 ljudi, 14. juna 1992. Najmlađa žrtva bila je beba stara dva dana koja nije imala ni ime, iz porodice Kurspahića.
- Hotel Vilina Vlas - mesto masovnog sistematskih seksualnih zločina nad više od 200 žena. U ovom hotelu, glavnom štabu Milana Lukića (pripadnik Višegradske brigade Vojske Republike Srpske), žene su držane kao seksualne robinje srpskih vojnika. Silovane su žene svih starosnih dobi, uključujući i devojčice. Neke od njih su izvršile samoubistvo, a svega 30 je preživelo.
Posle Foče, Višegrad je mesto najvećeg broja silovanja žena bošnjačkog imena i upisao se u sramnu mapu femicida – masovnog ubijanja žena.
Nikada nećemo prestati da tražimo prostore za glasove žena koje su preživele seksualno nasilje u ratu.
Nikada nećemo prestati da zahtevamo pravdu za žrtve seksualnih zločina nad ženama i u ratu i u miru.
Za zločine u Višegradu, pred Haškim tribunalom, osuđeni su:
Milan Lukuć, na doživotni zatvor, Sredoje Lukić, na 30 godina zatvora, Mitar Vasiljević, na 20 godina zatvora. Nijedan od ovih osuđenih ratnih zločinaca, nije bio optužen za zločin silovanja kao taktiku rata.
Pred sudom u BiH, za zločine u Višegradu, osuđeni su: Željko Lelek, na 14 godina, Momir Savić, na 17 godina, Novo Rajak, na 14 godina, Nenad Tanasković, na 8 godina zatvora. Nažalost, samo je jedan od zločinaca (Boban Šimšić) osuđen za ratni zločin silovanja na 14 godina zatvora.
Beograd/Kotor/Pljevlja - 25. maj 2012. Žene u crnom, Anima i Bonafide
