Žene u crnom će 23. marta u 13h, zajedno sa drugim građanima/kama, protestovati pred zgradom Starog dvora zbog namere beogradskih vlasti da na Savskom trgu izgrade jedinstveni spomenik „žrtvama i braniocima otadžbine“. Organizatorke protesta ocenjuju da gradska vlast u kojoj su najviši funkcioneri vladajuće Demokratske stranke podiže spomeničku nakazu, novi simbol kontinuiteta sa ratnom politikom Slobodana Miloševića i pomirenje sa njegovim satrapima. Beogradska vlast je koncipirala spomenik „svim žrtvama ratova i braniocima otadžbine na prostoru bivše Jugoslavije u ratovima devedesetih“.
Srbija je vodila agresorske ratove u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu od 1991. do 1999. Ni jedan vojnik i dobrovoljac Srbije nije branio „otadžbinu“ na liniji Karlobag-Karlovac-Ogulin-Virovitica. Tamo je mogao da „brani“ samo „veliku Srbiju“ od lokalnog življa. Ideja o spomeniku-blenderu potiče od Miloševićevih „veterana“ i „ratnih invalida“ koji žele da ovom spomeničkom nakazom opravdaju poraz onoga za šta su se borili i prikažu poraz kao pobedu.
Spomeniku-uravnilovci, okamenjenoj verziji nacionalnog pomirenja Demokratske stranke i Socijalističke partije Srbije 2012. su se od početka usprotivili neki umetnici i roditelji neke dece koja su ubijena jer su „branila“ otadžbinu stotinama kilometara daleko od zavičaja.
U Hrvatskoj je ubijeno 15.970 građana i građanki Hrvatske, imenom i prezimenom. U Bosni i Hercegovini je identifikovano 97.207, a na Kosovu je ubijeno 13.421 građana i građanki. Srbija još nije izbrojala koliko je od 1991. do 1999. poginulo njenih vojnika, policajaca, žena i dece. Srbija prezire vlastite žrtve, jer se nije udostojala da sazna njihova imena i prezimena. Jedinstveni spomenik žrtvama i dželatima od Maribora do Suve Reke poriče zločine i briše krivicu Srbije za ratove, demonizuje „neprijatelje“, stvara iluziju pobede, izjednačava dobrovoljce, nasilno mobilisane i redovne vojnike, uvodi kategoriju „nevinih“ i „krivih“ žrtava, zatvara vrata suočavanju sa prošlošću, ruga se pravosnažnim presudama Haškog tribunala i oduzima građanima i građankama Srbije pravo na katarzu.
Apel Žena u crnom protiv spomenika podržalo je potpismom više od 100 stotina građana i građanki, kao i dvadesetak organizacija civinog društva iz cele Srbije.
Žene u crnom će takođe 23. marta, pred zgradom Trećeg opštinskog suda u 10 časova protestovati i zbog postupka rehabilitacije Dragoslava Draže Mihailovića, vođe četničkog pokreta tokom Drugog svetskog rata. On je pravosnažno osuđen za ratne zločine nad Bošnjacima, Hrvatima, ali i nad srpskim narodom.
Pokušaj rehabilitacije D. Mihailovića poništava antifašističku borbu srpskog naroda. Međutim, to je i dodatno poniženje žrtava zločina inspirisanih ideologijom i praksom četničkog pokreta koji su počinjeni tokom 90-tih godina. Pokušaj rehabilitacije Mihailovića duboko nemoralan čin. Oni koji odlučuju treba da budu svesni da rehabilitovanjem zločina koji ne zastarevaju po međunarodnom pravu postaju njihovi saučesnici.
U Beogradu, 23. marta 2012.
