Poštovani gospodine predsedniče,
Obraćamo Vam se sa pozivom da se javno odreknete titule četničkog vojvode koja Vam je dodeljena 1993. godine na Romaniji.
Vaš gest bi bio od velikog značaja za Srbiju i srpski narod i za njihove odnose sa drugim narodima i državama. Osnovni uzrok svih aktuelnih teškoća Srbije jeste njena nesposobnost da se odlučno distancira od mračnih devedesetih godina, da istinski raskine sa mitovima i zabludama jednog doba u kojem je došla u sukob sa celim svetom. Šta više, poslednjih nekoliko godina kao da se događa povratak tim mitovima i zabludama, povratak na javnu scenu onih koji su bili njihovi kreatori i realizatori a sa njima i povratak politikanstva najniže vrste. Ako se ta tendencija kretanja unazad hitno ne zaustavi, treba se bojati da će se Srbija ponovo suočiti sa teškim iskušenjima. Vi niste jedini, ali Vi ste najpozvaniji da se tom hodu unazad suprotstavite, da izvršite raskid sa onim što nam kao narodu, ali i svim građankama i građanima Srbije ne služi na čast i čega se stidimo. Uvek je gest prve ličnosti u državi bio primer za ugled, a Vaš simboličan raskid sa prošlošću bio bi ohrabrenje za mnoge druge.
Šta god se danas u Srbiji mislilo o fenomenu četništva, on će, u najmanju ruku, ostati diskutabilan i kontroverzan, dok naši najbliži susedi o njemu, a naročito o neočetništvu iz devedesetih godina, misle sve najgore. Veći broj pripadnika neočetništva završio je na raznim sudovima pod optužbama za ratne zločine, bacivši tako ljagu na sve nas. Mi ćemo svakako, kao narod, biti večno odgovorni za zločine koje su naši sunarodnici počinili, ali i sebi i drugima dugujemo bar to da stvari nazovemo pravim imenom i da za sva vremena raskinemo sa onim što nas je obrukalo pred svetom. Nije ovde reč o formalnom, pa zato i neiskrenom, izvinjenju i žaljenju, već o javnoj i nedvosmislenoj osudi tog vremena, njegovih protagonista i ideja koje su nas vodile u ratne avanture.
Konačno, gospodine predsedniče, Vi ste sami više puta rekli da želite da budete presednik svih građana Srbije, na šta Vas i Ustav obavezuje. Ali, dok god nosite tu vojvodsku titulu, dok javno ne pocepate „svedodžbu“ o njoj, Vi to ne možete biti. Veliki broj građana i građanki Srbije, ne samo potpisnici ovoga pisma, sebe jednostavno ne želi da identifikuje sa četništvom i ne želi da ga predstavlja neko ko pripada tom delu društva. To što oni nisu glasali za Vas nije nikakav problem jer je podela biračkog tela normalna pojava u parlamentarnoj demokratiji. Ono što nije dobro jeste da se šef države i veliki deo društva razilaze oko osnovnih vrednosnih opredeljenja. To nije dobro ni za Srbiju, ni za Vas, ni za one koji misle drugačije. Ali, da bi se taj raskol prevazišao, Vi ste dužni da učinite prvi korak odričući se onoga što Vas čini predsednikom samo jednog dela Srbije.
Beograd, 04. mart 2013.
Savez antifašista Srbije
Helsinški odbor za ljudska prava
Žene u crnom
Uz podršku:
Centar za evroatlantske studije, Fonda za humanitarno pravo, Rekonstrukcija ženski fond, Glas razlike, Regionalni centar za manjine, Komitet pravnika za ljudska prava, Ženska soba – Zagreb, Centar za devojke – Niš, Centar za žensko i mirovno obrazovanje Anima – Kotor, Lara – Bijeljina, Ženski protstor – Niš, Alternativni centar za devojke – Kruševac, Ravangrad – Sombor, Žene juga – Pirot, Nezavisni ženski centar – Dimitrovgrad, Bonafide – Pljevlja, Esperanca – Novi Sad, Žene za mir – Leskovac, Sos telefon za žene i decu žrtve nasilja – Vlasotince, Centar za žene žrtve rata – Zagreb, Domine – Split, Inicijativa mladih za ljudska prava, Grupa „Spomenik“, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Fond „Biljana Kovačević Vučo“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Novi Sad
