Pred ulazom u kasarnu na beogradskom Topčideru u Drajzerovoj ulici 5. oktobra 2013. godine u 9.30h položićemo venac u znak sećanja na nevine žrtve zločinačke politike koja je još uvek na delu. Oko dvadesetak aktivistkinja Mreže Žena u crnom Srbije će takođe prisustvovati pomenu ubijenom Draganu Jakovljeviću, na groblju u Beloj Reci.
Povodom devete godišnjice mučkog ubistva vojnika Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića zražavamo solidarnost s roditeljima i porodicama ubijenih i još jednom dajemo podršku njihovoj potrazi za istinom o smrti dvojice mladića.
Slučaj Topčider - ubistvo dvojice gardista Vojske Srbije na redovnom služenju vojnog roka koje devet godina nemaju ni krivični ni bilo kakav drugi epilog, odličan je primer nepostojanja reforme pravosuđa i reforme sistema bezbednosti u Srbiji. I ovaj zločin potvrđuje nedostatak političke volje i odgovornosti države da pročisti državni aparat od onih, koji čine, podstiču ili zataškavaju krivična dela, što predstavlja direktni kontinitet sa Mloševićevim stilov upravljanja ovo zemljom.
Indikativno je da u Srbiji ni 2013., sa izuzetkom Komisije za istrage okolostu ubistava novinara, ne postoji ni kritičan stepen pritiska javnosti da vinovnici ovih, i počinici drugih kriminalnih dela poput ubistava novinara i političara, budu privedeni pravdi. Nažalost, čujemo da je aktuelni načelnik Vojno bezbednosne agenvije, Svetko Kovac, odbio da pred spomenutom komisijom svedoči o slučaju RTS. Zapadna međuaroda zajednica je toliko ravnodušna prema okolnostim spomenutih ubistvima u sistemu odbrane i prema Davidovskoj borbi sa nereformirasnim mompromitovanim i korumpiranim pravosuđem kojim tvrdi da ime najbolju saradju, da počinjem da sumnjamo da i oni o ubisitvina znaju mnogo više in da takoše sprčavaju otkrivanje oune istine.
Centar za evroatlantske studije (CEAS), iz godine u godinu, prikuplja dokaze da država sistematski zataškava okolnosti smrti vojnika u Topčideru, bez obzira da li su na vlasti DSS, SNS, URS, DS, SPS. Strategija države je iznurivanje porodica ubijenih vojnika i njihovih pravnih zastupnika, koji se jedini bore za istinu i pravdu, umesto da to čini država Srbija.
Srbija smatra da je saradnja sa Haškim tribunalom okončana izručenjem optuženih. CEAS i Žene u crnom smatraju da istinska saradnja znači i obavezu države da građankama i građanima Srbije saopšti ko je decenijama skrivao ili omogućavao skrivanje haških optuženika, bez obzira na kojoj se funkciji nalazio, bez obzira da li je to skrivanje dovelo do ubostva vojnika u Topčideru.
Od države Srbije, a pre svega od ministarstava policije, odbrane i pravde:
- Zahtevamo da prestane da skriva istinu o ubistvima gardista i obezbedi pravdu za porodice žrtava!
- Zahtevamo da nadležne institucije pronađu i kazne sve koji su na bilo koji način odgovorni za ubistvo dvojice gardista!
- Zahtevamo kraj politike nekažnjivosti, kako za zločine u ratu, tako i za zločine u miru!
Od zapadne mešunarodne zajednice zahtevamo pritisak na drćavne organe da e ovi slučajevi u potpunosti reše, bez obzira da li će se obznaniti da u tome uma i njihove dgovornosti, na primer da li su u objektima bili strani džavaljni koji po Ustacvu tu nisu smeli biti.
Beograd, 4.10.2013.
