Povodom osamnaest godina od genocida u Srebrenici, Žene u crnom uz podršku velikog broja organizacija civilnog društva i umetničkih grupa organizuju višednevnu solidarnu akciju čiji je sastavni deo i Marš mira od Beograda do Srebrenice "Srebrenica - mirovni aktivizam - aktivistički biciklizam". Aktivstkinje i aktivisti će, na svojoj mirovnoj biciklističko ruti, stati u:
- • 8. jula u Šapcu, na Trgu Slobode, 19h – 20h
- • 9. jula u Loznici, na Trgu Jovana Cvijića, 18h – 19h
Mirovnoj akciji, u crnini i ćutanju, pridružiće im se i druge aktivstkinje Mreže Žena u crnom Srbije, kako bi još jednom podsetile građanstvo na važnost pamćenja najvećeg ratnog zločina počinjenog u naše ime - genocida u Srebrenici.
Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina - zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, za Srbiju, kao i Aušvic za Nemačku - najdublji etički problem. Sve dok bude preovladavala kultura relativizovanja. ili zaborava genocida, nastavljaće se sa ponižavanjem žrtava i njihovog dostojanstva.
Priznanje i izvinjenje za počinjeni genocid predsednika Srbije Tomislava Nikolića imaće smisla samo ukoliko država prekine sa dosadašnjom nekažnjivošću zločina i za početak proglasi 11. jul danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Izuzetno je važna uloge građanstva u odbacivanju matrica i vrednosti koje su i dovele do genocida. Naime, režim Slobodana Miloševića je u vršenju genocida upregao ogromne privredne resurse, veliki broj preduzeća podrinjskog kraja, poput šabačkog transportnog preduzeća "7. juli". Time je učinio veliki broj radništva i građanstva što voljnim, što nevoljnim saučesnicima, a svakako taocima svoje zločinačke politike. Samo kada se se kao društvo suočimo sa tim mračnim činjenicama naše nedavne prošlosti, postoji nada da se ona neće ponoviti.
Naša mirovna akcija je zato poziv na zajedničko preispitivanje upravo te prošlosti radi stvaranja drugačije budućnosti za nas i buduće generacije.
Nezamenljiva uloga građanki i građana Srbije u izgradnji pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji,jeste u ovim solidranim akcijama kojima nedosmisleno pokazujemi da su ubijeni ostavili najdublji trag u našim životima. Želimo da sa našim sugrađanima/kama podelimo žaljenje, saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida.
"Poručila bih srpskim majkama i Srbima koji nisu okaljali ruke, da stanu uz ove nevine ljude, i da tugu i bol osjećaju zajedno sa nama", kazala je Bahra iz Srebrenice. Ova solidarnost sa patnjama žrtava, koja je ujedno i elementarni čin ljudskosti, iziskuje i odgovrnost o kojoj je govorio veliki nemački književnik i anitnacista Bertold Breht: " Kako da podignemo novu kuću kada prethodno nismo očistili podrum ispod ruševina stare kuće?"
Žene u crnom,
Beograd, 7. jul 2013.
