Ženska mirovna grupa feminističko - antimilitarističke orijentacije

ZLOČIN U LOVASU POSLE 24 GODINE

Dana 18. oktobra 2015. predstavnice i predstavnici Žene u crnom će prisustvovati komemoraciji i obeležavanju godišnjice zločina u Lovasu 1991.

Mirovna grupa Žene u crnom podseća da se tog dana navršava 21 godina od ratnog zločina u selu Lovas, u Republici Hrvatskoj, čiji su izvršioci pripadnici agresorske JNA, uz pomoć pripadnika Teritorijalne odbrane, lokalne civilno-vojne vlasti, paravojnih jedinica "Dušan Silni" i "Beli orlovi". Od 10. do 18. oktobra, kao deo organizovanog zločina režima Slobodana Miloševića u selu je ubijeno 70 osoba.

Sudsko veće Specijalnog suda u Beogradu osudilo je 26. juna na 128 godina zatvora četrnaestoricu pripadnika bivše JNA, Teritorijalne odbrane i paravojne formacije "Dušan Silni", zbog ubistva najmanje 70 hrvatskih civila u selu Lovas 1991. godine. Tužilaštvo za ratne zločine je tražilo 160 godina zatvora.

Prema rečima predsedavajućeg sudije Olivere Anđelković, dokazana je većina navoda optužnice. Preživeli su svedočili da su 18. oktobra '91. godine pripadnici samoproklamovane lokalne vlasti grupu Hrvata naterali u minsko polje da ga razminiraju. U eksplozijama su poginula 22 civila. U mesecima terora u ovom pograničnom selu, većinsko hrvatsko stanovništvo moralo je da nosi bele trake oko ruke, mučeno je i prebijano, primoravano na rad i sakupljanje leševa sunarodnika. Neki su odvedeni u koncentracione logore u Srbiji. Visoki oficiri tadašnje JNA, pod čijom je komandom izvršen ovaj zločin nisu optuženi. Time je iskrivljen karakter rata u Hrvatskoj, smatraju Žene u crnom. To je bio agresorski, zločinački poduhvat jedinica JNA, paravojnika iz Srbije i teritorijalaca, jer je tokom suđenja dokazano da nije bilo oružanog otpora stanovnika Lovasa. Suđenje za zločine u Lovasu počelo je 17. aprila 2008. godine. Saslušana su 194 svedoka, koji su, prema navodima Tužilaštva, zajedno sa članovima sudskog veća, bili izloženi brojnim pritiscima. Žene u crnom i rodbina žrtava su razočarani, jer je sud kao olakšavajuće okolnosti za optužene navodio da je "oženjen", "otac troje dece", "nije osuđivan", "iako bolestan uredno se odazivao pozivu za suđenje".

Presudom je po ko zna koji put pogrešno interpretiran karakter sukoba na području bivše SFRJ: relativizovana je odgovornost združenog zločinačkog poduhvata u kome je učestvovala JNA, vojska svih republika SFRJ koja je u ime Srbije napala drugu republiku SFRJ.

Žene u crnom takodje žele da podsete da, iako se nekoliko puta pozvala na uverljivo i verodostojno svedočenje Snežane Krizmanić, sutkinja nije optuženog Aleksandra Nikolaidisa osudila za silovanje Krizmanić. Ovo je još jednom pokazalo neosetljivost pravnog sistema za zločine nad ženama u ratu.

U Beogradu, 17. 10. 2015.


Štampa   El. pošta