Dvadeseta godišnjica genocida u Srebrenici predstavlja jedan od najvažnijih događaja cele 2015. godine. Naime, radi se o obeležavanju najvećeg zločina počinjenog na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata. To predstavlja i snažan podsticaj za poštovanje univerzalnih vrednosti – kažnjivosti zločina na svakoj tački planete, pravde i dostojanstva žrtava.
Za međunarodnu zajednicu to je prilika da preispita svoju ogromnu političku i drugu odgovonost za nesprečavanje genocida i u tom svetlu treba posmatrati predlog britanske Rezolucije pred Savetom bezbednosti UN. Nažalost, celokupna rasprava o nacrtu rezolucije pretvorila se u teren za geostrateška nadmetanja i politička prepucavanja između velikih sila.
Postupci i stavovi zvaničnika Srbije u vezi s genocidom u Srebrenici potvrđuju da je na delu kontinuitet politike 90-ih, da se nisu odrekli nacionalističkih ciljeva srpskog režima niti projekta Velike Srbije. Naime, ciničnim i sramnim svođenjem cele debate oko nacrta rezolucije na poslovni potez, komercijalni aranžman, političku trgovinu, u potpunosti se pokazuje pravo lice sadašnjih zvaničnika države Srbije a pre svega ‘trojke’ (Vučić-Nikolić-Dačić), skidaju im se njihove maske, i potvrđuje se narodna izreka ‘vuk dlaku menja, a ćud nikako’. Zato ih ovom prilikom i podsećamo i pitamo:
- Zašto ne ispunjavate međunarodne obaveze u vezi sa genocidom u Srebrenici? Zašto ne poštujete sudske činjenice? Zašto nepriznavanjem genocida vređate dostojanstvo žrtava genocida u Srebrenici, ali i nas odgovornih građanki Srbije? Da li znate da narušavate ionako krhke odnose u celoj regiji, a posebno odnose sa BiH?
- Da li znate da je država Srbija prekršila Konvenciju UN o genocida? Naime: nije ništa preduzela da spreči genocid u Srebrenici uprkos saznanjima koje su vlasti u Beogradu imale“. Po prvi put u istoriji Međunarodnog suda pravde, kao najviše sudske instance UN jedna država je osuđena za kršenje Konvencije o sprečavaju i kažnjavanju genocida. To je ogroman teret. Ukoliko na delu nameravate da pokažete da ste raskinuli spone sa ideolozima i izvršiocima genocida – a to možete da uradite tako da jasno i javno osudite politiku koja je dovela do genocida. Nažalost, svi vaši postupci govore suprotno.
- Da li znate da Žene u crnom i srodne organizacije već deset godina traže da se prizna genocid? Da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, da se negiranje genocida kvalifikuje kao krivično delo? Zašto se ne oglašavate tim povodom i ne poštujete (kao što to nisu činile ni prethodne vlasti) zahteve civilnog društva čijim bi se ispunjavanjem mogao da gradi pravedan mir u regiji, zasnovan na solidarosnti i saosećanju sa žrtvama.
- Šta ste radili 11. jula 1995? Zašto širite paranoičan strah čak i od reči genocid? Želite li time da prikrijete ličnu, političku i moralnu odgovornost za vašu sramnu prošlost? Zašto se zaklanjate iza 'srpskog naroda' kad niko u rezoluciji i ne pominje srpski narod niti Srbiju? Znamo da niste bili nemi posmatrači niti puki prolaznici već aktivni učesnici sramne politike 90-ih i ne samo 90-ih... Ništa vas ne može amnestirati za to, ali bi ozbiljno preispitivanje i preuzimanje odgovornosti barem malo ublažilo ogroman teret i ljagu zbog zločina koje ste svalili na nas građanke i građane koje i koji za vas nismo niti bismo ikada glasali. Međutim, osećamo ogromnu sramotu što se ponašate na ovakav način prema žrtavama genocida i drugih zločina počinjenih u naše ime.
Tomislav Nikolić, predsednik države Srbije, odlučio je da ne ide u Srebrenicu, potvrdivši potpuni sklad reči i dela. Time je potvrdio da mu je draža titula četničkog vojvode, od interesa Srbije da normalizuje odnose u regionu. Zaista bi bilo cinično da ode u Srebrenicu: to bi bilo isto kao da je neki od nacističkih glavešina pomislio da ode u Aušvic.
Ako ipak, drugi zvaničnici države Srbije, a pre svega premijer A. Vučić odluče da idu na komemoraciju u Srebrenicu, neka tiho, bez pompe, bez kuknjave da se „žrtvuje za srpski narod“, bez propagadnih i marketinških kalkulacija, odaju poštu žrtvama genocida.
Na taj način će pokazati da menjaju odnos prema žrtvama, da daju svoj konkretan doprinos kulturi pamćenja, poverenja i dobrosusedskih odnosa u regiji.
Beograd
6. jul 2015.
