Bez odgovornosti za nasilje i nakon 2 godine od napada na aktivistkinje/e Žena u crnom u Valjevu
08. jula 2014. godine Žene u crnom, zajedno sa biciklistima koji su išli za Srebrenicu, održali su skup u Valjevu, na kojem je odata počast žrtvama genocida u Srebrenici. Tom prilikom okupila se i veća grupa lica, koji su pretili i vređali aktivistkinje/e, uzvikujući parole mržnje protiv Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Pri kraju skupa su i fizički napali učesnike skupa i tom prilikom je povređeno četvoro aktivistkinja/a i troje policajaca.
Više javno tužilaštvo u Valjevu je nakon sprovedenih istražnih radnji, ispitivanja osumnjičenih, oštećenih i svedoka dana 16.03.2015. godine, podnelo Višem sudu u Valjevu, optužni predlog protiv Aleksandra Boškovića, Marka Boškovića, Mališe Milutinovića, Ivana Mijailovića, Nenada Davidovića, Darka Mitrovića, Aleksandra Mijailovića i Matije Stojanca zbog izvrešenja krivičnog dela Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz čl. 317 st.1 i 2 KZ.
U dokaznim materijalima, između ostalih su se nalazili snimci celokupnog događaja, na kojima se vide osumnjičeni kako prete i vređaju „pobićemo vas, majku vam jebem muslimansku“, „seme vam se zatrlo“, „klaćemo vas ustaše“, „kurve balijske“, „oj Sjenice nova Srebrenice, oj Pazaru novi Vukovaru“ i sl., kao i sam fizički napad. Takođe svi policijski službenici koji su bili saslušani su u svojim izjavama rekli da su osumnjičeni vređali i pretili aktivistkinjama i aktivistima, da su fizički nasrnuli na njih, kao i da su uzvikivali parole mržnje na verskoj i nacionalnoj osnovi, navodeći izraze koje su koristili.
Napominjemo da se protiv osumnjičenih vodilo i vodi desetine sudskih postupaka za razna krivična dela, uglavnom vezana za nasilje.
Viši sud u Valjevu je Rešenjem K.br. 11/15 od 20.05.2015., koje je doneo sudija Mitar Đenisić, odbio optužni predlog iz razloga što: „...oštećeni nisu pripadnici bošnjačkog naroda ili muslimani, te ne može biti govora o krivičnom delu Izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti“.
Ovakvo pravno tumačenje se može nazvati skandaloznim, pre svega jer KZ nigde ne predviđa nacionalnu ili versku pripadnost oštećenih, kao uslov za procesuiranje. Ovakvo tumačenje predstavlja i negaciju onoga što je zakonodavac želeo da postigne, propisivanjem navedenog krivičnog dela.
Više javno tužilaštvo je uputilo žalbu na ovo rešenje Apelacionom sudu u Beogradu, koji je Rešenjem Kž.2 1166/15 od 29.06.2015. odbio žalbu, kao neosnovanu. Predsednica veća je bila sutkinja Olivera Anđelković.
Tužilaštvo zatim 31.03.2016. godine podnosi novi optužni predlog protiv Darka Mitrovića, Aleksandra Mijailovića, Matije Stojanca, Aleksandra Boškovića, Marka Boškovića, Ivana Mijailovića i Mališe Milutinovića zbog izvršenja krivičnog dela Nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu iz čl. 344a KZ.
Viši sud u Valjevu je Rešenjem K.br.24/16 od 25.05.2016. odbio optužni predlog, navodeći u obrazloženju “…da je optužni predlog zasnovan na istom činjeničnom stanju, kao i prethodni optužni predlog za isti događaj, koji je već odbijen, da se radi o “presuđenoj stvari”, te da iz tog razloga nije moguće ponovo voditi postupak”. Ovim, takođe krajnje skandaloznim rešenjem, su praktično amnestirani počinioci nasilja i protiv njih više nije moguće voditi postupak.
Ovo Rešenje je doneo sudija Mitar Đenisić, isti sudija koji je odbio i prvi optužni predlog.
Navedeni slučaj predstavlja paradigmatičan primer stepena “vladavine prava” u Srbiji. Izvršenje krivičnog dela koje se odigralo u prisustvu više desetina pripadnika policije, koje je snimljeno kamerom, ostaje nekažnjeno.
Ono što dodatno zabrinjava je da su počinioci, kao što smo već naveli, poznati i sudskim odlukama potvrđeni nasilnici, da su ovom prilikom njihove žrtve bili i policajci, ali to sve nije bilo dovoljno da država, oličena u sudskoj vlasti kazni počinioce.
Smatramo da su ovakvim postupanjima poniženi svi građani i građanke Srbije, kao i sama država Srbija, koja navodno teži vladavini prava jer se šalje poruka da su lokalne siledžije jače od države.
Ovakvo postupanje državnih organa unosi strah i uznemirenost među građane/ke, jer se stvara atmosfera zastrašivanja, normalizacija nasilja zakona jačeg, nasilje postaje dopušteno dok su počinioci dovoljno moćni da izbegnu bilo kakvu odgovornost za svoje postupke.
Žene u crnom neće odustati od pravde u ovom slučaju i svoju borbu će nastaviti, obraćajući se međunarodnim pravnim i sudskim instancama.
Beograd, 08.07.2016.
