Staša Zajović
I Uvod – kontekst i oblici intervencije Žena u crnom u kontekstu
Pandemija virusa kovid 19 predstavlja jednu od najvećih prirodnih katastrofa našeg doba. Pandemija prožima sve dimenzije života: zdravstvenu, političku, socijalnu, ekonomsku, rodnu, bezbednosnu; pandemija je uzdrmala celokupno čovečanstvo, sa nesagledivim posledicama i izazovima.
U Srbiji je uvedeno vanredno stanje 15. marta 2020. godine i to je učinjeno na neustavan način, mimo Narodne skupštine Republike Srbije. Kako tokom vanrednog stanja, tako i nakon ukidanja (6. maj 2020.) pandemija kovid 19 je postala izgovor za masovna kršenja ljudskih prava, nezakonito lišavanje slobode, gušenje nezavisnih medija, političke progone, pojačanu militarizaciju države i društva u Srbiji.
Aktivnosti tokom vanrednog stanja
Od početka pandemije kovid-19 uspostavile smo razne vidove uzajamne podrške i solidarnosti u okviru Mreže ŽUC-a: dnevni telefonski kontakti sa aktivistkinjama, ne samo u Srbiji već i u BIH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji; komunikacija preko društvenih mreža (fejsbuk); posete aktivistkinjama u Beogradu (posebno 65+) i kupovanje namirnica; podela humanitarne pomoći socijalno najugroženijim aktivistkinjama (skromnog obima, u skladu sa mogućnostima) i pružanje psihološke podrške aktivistkinjama od strane terapeutskog tima Ženskog suda koje deluju u celoj regiji. Sem toga, od početka izbijanja pandemije, bile smo u stalnom kontaktu sa aktivistkinjama Međunarodne mreže ŽUC-a a pre svega u Italiji, Španiji, Belgiji, Velikoj Britaniji, ali i Turskoj, kao i Latinskoj Americi, SAD-u itd. To nam je pružilo uvid u razne dimenzije i posledice pandemije – političku, socijalnu-klasnu, rodnu, militarističku itd.
Aktivnosti nakon ukidanja vanrednog stanja
U skladu sa etikom brige i odgovornosti ŽUC-a i prakse ’direktne intervencije u kontekst’, naročito u u situacijama velikih potresa i kriza, rad na terenu i direktan živi kontakt sa aktivistkinjama smatramo izuzetno bitnim. U tom smislu smo organizovale posete/susrete/razmenu sa našim aktivistkinjama. Ostale aktivnosti u okviru Mreže ŽUC-a (ulične akcije, brojne aktivnosti u okviru obimnog programa tranzicione pravde sa feminističkog stanovišta itd.) nećemo razmatrati u ovom radu već ćemo predstaviti nalaze do kojih smo došli tokom susreta sa aktivistkinjama.
II Zajedničko promišljanje o raznim aspektima pandemije: organizovale smo ’mini’ feminističke diskusione kružoke (FDK), u kojima su učestvovale aktivistkinje jezgra Mreže Žena u crnom u Srbiji, kao i aktivistkinje sa područja Zvornika i Tuzle (Bosna i Hercegovina).
U periodu od 10. maja do polovine jula, posetile smo jedanaest (11) mesta u Srbiji (Novi Sad, Subotica, Petrovaradin, Leskovac, Vlasotince, Kruševac, Kikinda, Pančevo, Lučani (dva puta), Kraljevo. U Beogradu smo organizovale u ŽUC-u četiri kruga razgovora (13, 20, 27. maj i 17. jun). Na susretu 'Bauk korone kruži svetom' 12.-14. juna u Radmilovcu kod Beogradu učestvovale su 32 osobe iz desetak gradova iz cele Srbije (o čemu je ŽUC već napravio opširan izveštaj), ali budući da je većina od njih učestvovala u razgovorima tokom poseta, organizovan je razgovor sa aktivistima/kinjama koje navedenim FKD nisu bile obuhvaćene (Zrenjanin, Zaječar i Priboj na Limu). Takođe smo u okviru obrazovnog programa 'Ženski mirovni aktivizam' (25. i 26. jun) u Đulićima razgovarale o posledicama pandemijana kojima je učestvovala 21 žena iz desetak mesta sa područja Tuzle i Zvornika (BiH).
U 'mini' feminističkim diskusionim kružocima učestvovalo je šestdeset aktivistkinja i pet aktivista (ukupno 65) a tome treba da se dodaju učesnice/ca susreta u Radmilovcu (32). Dakle, stotinjak (100) osoba je obuhvaćeno razgovorima o pandemiji i njenim posledicama. Premda se radi o ograničenom broju, smatramo da stavovi osoba s kojima smo razgovarale odražavaju percepciju, mišljenja i osećanja daleko šireg krug osoba. Naime, iz zdravstvenih/epidemioloških razloga nismo pozivale širi krug aktivistkinja, pa smo zato odlučile da pozivamo isključivo aktivistkinje iz jezgra ŽUC Mreže.
Što se tiče metodologije, napravile smo mali vodič za razgovore u cilju što lakšeg sagledavanja sličnosti, kao i razlika (centar-periferija; selo-grad; socijalni status, (ne)zaposlenost (odnosno radni status) itd.
Celu debatu možete pročitati u pdf formatu.
