Globalni i regionalni efekti Trampove pobede; Srbija i američki izbori; O percepciji pobede Trampa u Srbiji itd. U debati učestvuju: Lino Veljak, filozof, Zagreb, Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Zoran Vuletić, Građanski demokratski fórum, Beograd; Đorđe Pavićević, Fakultet političkih nauka, narodni poslanik Zeleno levog fronta.
I Kako i zašto je pobedio Tramp? Šta ovakav izbor govori o njima samima? Ako je on najbolji politički líder, kakva je to zemlja? Ko je glasao za Trampa?
Trampov pokret je više multietnički nego ikada ranije: Trampova glavna izborna baza su belci bez visokog obrazovanja, ali nijedan republikanski kandidat nije osvoji više glasova Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca tokom poslednjih 5 decenija, za njega je glasalo više mladih nego ikada, uključujući i one koji prvi put izlaze na izbore. Bez obzira na Trampove price o ‘silovateljima iz Meksika’, aluzijama na Afroamerikance, izloženim diskriminaciji i žive u siromašnim kvartovima,
‘Politika identiteta’ zanemarila činjenicu da većina ljudi u zemlji pripada radničkoj klasi, tako da je trend napuštanja Demokratske stranke/DS počeo sa belcima a nastavio sa Afroamerikancima I Latinamerikancima. ‘Ne bi trebalo da nas iznenađuje što je DS, koja je napustila radničku klasu, doživela da I radnička klasa napusti nju’ napisao je Sanders.
Nerazumevanje besa radničke klase – kako je Demokratska stranka doprinela vlastitom porazu, piše Daron Asemoglu, profesor ekonomije na MIT (Masačusets institu za tehnologiju, i jedan od tri dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju (2024.), Radar, 21.11.24.)
Žene – one su se bile opredelile da svoj glas daju Kamali, ali na izborima 6.novembra su većinski glasale za Trampa. Pravo na abortus bio je adut Kamale, ali u većini saveznih država prošireno je pravo na abortus tako da su Trampovi birači glasali ‘demokratski’ po pitanju abortusa. Jasno je da pitanje abortusa ne doprinosi presudno na izbor, jer većina Amerikanaca smatra da postoje važnija pitanja. (Vreme, 14.11.24.)
Da li je izbor Trampa poraz demokrata/DS a ne trijumf republikanaca/RS?
Ishod izbora više je poraz DS negó trijumf Trampa. DS je izgubila ne zato što se Bajden prekasno povukao iz trke ili zato što Kamala nije kvalifikovana za predsednicu, već zato što su ostali bez podrške radničke klase.
Mnogi politolozi smatraju da je DS otišla udesno u ekonomskim pitanjima, ostavljajući radnike i srednju klasu da preživljavaju u neoloberalnom kapitalizmu, gde su ljudi roba na tržištu, dok su oko društvenih pitanja napravili iskorak ka progresivnoj levici. Time su izazvali dvostruku frustraciju onih koji bi, po prirodi stvari, morali da budu njihova izborna baza. Cena je plaćena, oni su se okrenuli Trampu koji je obećao da će i to srediti.
40 godina neoliberalizma Americi je donelo nejednakost bez presedana, stagnaciju srednjih slojeva, još gori položaj siromašnima, opadanje dužine živoa itd. Amerikanci nisu zaboravili kako su spasavena banke za vreme velike recesije (2008.) jer su tada radnici ostajali bez posla.
Trampova pobeda nije trijumf konzervativizma, to je pobuna kulturološki uskraćenih koji se osećaju politički osnaženim kad im samoproklamovani autosajder obećava radikalnu promenu. To uključuje i Hispanoamerikanke kojima se ne dopada da ih nazivaju Latinx (politički korektni, rodno neutralni ili ‘nebinarni’ neologizam koji se forsira na račun tradicionalnih, rodno specifičnih termina preuzeti iz špasnkog: latino ili latina.
Populizam – glavno oruđe Trampa?
Trampov politički stil je populistička demagogija i reči koje ljudi vole da slušaju. Tramp je ljuti isto kao i gnevni ljudi koji su glasali za njega.
U Trampovoj pobedi veliku ulogu su imali i kultorološki ratovi: opsednutost pitanjima roda, rase itd. Dok najveći broj ljudi ne može da sastavi kraj sa krajem. Ipak, glasali su za Trampa, izgleda da ljude najviše privlači političko pozorište koje im Tramp priređuje – ruganje establišmentu (Kritički odnos prema elitama, ‘staratelji’ (spasioci) pasivnog naroda, ) Neprijatelji institucija, teorije zavere ‘drugi su krivi’) izborom za Trampa želeli su da pokažu koliko su nezadovoljni.
Trampizam je fenomen suprotan onome što većina birača očekuje: to je verzija destruktivnog i autoritarnog nacionalnog kapitalizma, sa elementima rasizma. Manje je važno za što se bori, već protiv koga se bori. Zato za njega mogu glasati latinosi koje deportuje i žene kojima preti da ukine pravo na abortus…oni se bore protiv sistema koji ih stavlja u vrlo težak položaj, veruju u obećanja Trampa.
Urušavanje institucija: Pretnje Trampa američkim institucijama oslabiće demokratske norme, produbiće polarizaciju, potkopati poverenje u institucije (sudovi i ministarstvo pravde) i te institucije Tramp će instrumentalizovati za svoje interese.
Trampov hokejaš protiv ‘duboke države’ - Tramp namerava da imenuje Kaša Patela za direktora FBI. Patel je bio u bivšoj administraciji Trampa na raznim obaveštajnim funkcijama, sad je najavio čistke u FBI, najavio je da će pokrenuti kampanju protiv Trampovih protivnika u FBI.Patel inače igra hokej na ledu. Sadašnji direktor FBI Kristofer Rej imenovan je na tu dužnost 2017. Na desetogodišnji mandat, što znači da će morati da podnese ostavku ili će biti smenjen. (Danas, 3.12.24.)
U prvom mandatu Tramp je imao neke relevantne ličnosti, koje su ga sad svi napustili. Na njihovo mesto dolaze klimoglavci i ideološki zadrti trampovci: najbogatiji na svetu Mask, antivakser i teoretičar zavere Rober Kenedi Mlađi itd. U Republikanskoj partiji proterani su svi koji su protiv Trampa.
Amerikanci glasali za sopstvenu propast: Šta će Trampov povratak značiti običnim građanima na ekonomskom planu?
Tramp nema nikakvu nameru da sprovodi politike koje su potrebne običnim ljudima: zalaže se za smanjivanje poreza milijarderima i korporacijama, ukidanje Zakona o pristupačnoj zdravstvenoj nezi (Obamaker), uvođenje sveobuhvatnih carina, koje će opteretiti potrošače i firme. Zdravstvene usluge će biti još skuplje…sve što Tramp bude radio na ekonomskom polju gore je od neoliberalizma.
Zna se da će potezi Trampove administracije ići u korist plutokratiji a ne radništvu. Visoke carine na uvoz iz Kine neće vratiti radna mesta preseljena u druge zemlje, a pogotovu neće smanjiti inflaciju. Trampove najave smanjenja poreza biće od koristi prvenstveno korporacijama i berzama, tehnološka politka Trampove administracije biće katastrofalna za radništvo.
II Globalni i regionalni efekti Trampove pobede – Lino
Tramp će dodatno ojačati svoj brend politike u korost autokrata i diktatora širom sveta. Šešeljizacija Amerike je počela. On je obuzet osvetom, odmazdom. Dakle, umesto držanja Trampa pod kontrolom institucija (Vrhovni sud već ima većinu trampovaca), uslediće raspojasana vlast. Sa takvom vlašću cela planeta gubi. (Kišjuhas).
Krizna žarišta – koja rešenja nudi Tramp?
Ukrajina – Tramp je obećao da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata. Spoljna politika, vođena pragmatizmom ekonomskih i bezbednosnih interesa i neopterećena ideološko-vrednosnim ciljevima ‘popravljanja’ drugih država i društava, može da iznađe brza rešenja. Po ovom shvatanju, razgovara se i pregovara sa svima koji mogu doprineti, bez obzira na ideološku pripadnost i savezništva- (Vreme, 28.11.24.)
Ukrajina – ta zemlja neće više moći da računa na podršku SAD. Tramp će nametnuti rešenje koje odgovara Putinu – da Rusija dobije većinu teritorija koje traži. Zato Bajden pokušava da za kratko vreme ojača ukr. poziciju tako da nametnuto rešenje bude manje drastično. Najviše energije se troši u to da se konsoliduje ukr. kontrola u Kursku čiji je deo okupirala Ukrajina – u eventulanim pregovorima pokušaće da zameni Kursk za Donbas. Ali to je vrlo neizvesno.( Erik Gordi)
Bliski istok – podržaće, kao što je obećao, napore Izraela da zauzme dominantan položaj u Gazi i u Libanu. Bajden nije imao obzira prema palestinskim i libanskim civilima, a Tramp će otići dalje: od ignorisanja i negiranja do promovisanja genocida. Posledice po región biće dalekosežne – zbog ogorčenosti arapskog stanovništva i stalne strepnje izraelskih moćnika da će ih stići pravda – nacionalna ili međunarodna (E., Gordi).
Geopolitika –koje promene donosi Tramp?
Tramp i Kina - Tramp je proglasio Kinu ne samo za najvećeg trgovinskog i privrednog neprijatelja, već i bezbednosni izazov broj 1 u Aziji – regionu najvećeg Trampovog interesa. Tramp preti zavođenjem carina od 60% na kinesku robu, što je vrlo riskantno jer je Kina najveći kreditor i poverilac, SAD-a. mogu se očekivati uzvratne mere Kine npr. U sferi kritičkih minerala i električnih automobila. Trampov plan je da se približi Putinu i tako ga odvoji od Si Đipinga, ali to je vrlo neizvesno. Kina je priskočila Rusima u pomoć za vreme zapadnih sankcija, posebno prodaje gasa Z. Evropi.
Šta je sa EU? Da li to uopšte zanima Trampa?
III Srbija i američki izbori; O percepciji pobede Trampa u Srbiji itd.
Geopolitičke fantazije Srbije: pobeda Trampa je veliki geopolitički potres koji će promenti svet, Srbiji olakšati život, Trampovom zetu AV je poklonio skupocenu lokaciju zgrade Generalštaba/GŠ u Bg. Odakle ovaj entuzijazam Trampom?
Ni u prošlom mandatu Trampa nije bilo promena prema Srbiji, sem Vašingtonskog sporazuma – kao boljeg rešenja od EU. Od tog sporazuma malo je ostalo: Izrael i Kosoov su se međusobno priznali, otvorena je neka razvojna finansijska korporacija o kojoj se posle nije ništa čulo ni saznalo. (Đorđe Pavićević/ĐP)
Nije samo u pitanju GŠ, tu je projekat u Albaniji (ostrvo Sazana), bivša vojna baza, važan azil za floru i faunu. U oba slučaja glavni posrednik je bio R. Grenel, koji je stvorio kontakte dok je bio na ZB, kao Trampov izaslanik. U oba slučaja finansiranje organizuje Kušnerova firma Afinity, koristeći novac koji dolazi iz zemalja Arapskog poluostrva, pre svega iz S. Arabije, koja isporučuje ogroman novac porodici Tramp i njemu bliskoh i od toga će profitirati mala grupa ljudi sa ZB. AV odlično odgovara Tramp (Gordi).
IV Postoje li alternative?
Da li su moguće promene unutar DS?
Ženski otpor: Pokret ‘4B‘ nezaustavljivo se širi svijetom
Mlade žene diljem Južne Koreje u sve većem broju ne žele imati posla s muškarcima, a na to je utjecaj imao i pokret 4B - radikalna feministička kampanja koja je nastala u Koreji kasnih 2010-ih. Četiri B označavaju bi-hon (bez braka), bi-yeonae (bez spojeva i izlazaka s muškarcima), bi-chulsan (bez rađanja djece) i bi-sex (bez seksa).
Nakon što je Donald Trump ponovno izabran za američkog predsjednika, pokret 4B postao je viralan i među američkim korisnicima društvenih mreža, posebno među ženama koje su bijesne na muškarce koji su pomogli Trumpu da se ponovno vrati na čelo države.
