Žene aktivne u drugoj polovini XIX veka i do kraja I svetskog rata
Prve žene koje su stupile u javni život sredinom XIX veka
Početkom XIX veka, u Srbiji ima sasvim malo školovanih žena. One dolaze uglavnom iz Vojvodine i unose zapadne običaje i zapadnu kulturu. Prve žene koje izlaze na javnu scenu ondašnje Srbije su uglavnom Vojvođanke koje su se školovale napolju. Neke od njih, poput Marije Milutinović-Punktatorke, po dolasku u Beograd uvode običaj održavanja posela, na kojima su žene slušale o onome što je moglo doprineti menjanju tradicionalnog načina života, prosvećivanju, obrazovanju i emancipaciji žena.
Na javnu scenu Srbije tada se pojavljuju i prve glumice, pesnikinje i slikarke. Jedna od njih je i Katarina Ivanović, slikarka iz Vojvodine, koja je delovala u Beogradu.
Prva žena koja se aktivno bavila advokaturom.
Prva advokatkinja kod Srba rođena je u Budimu, a više od pola svog života provela je u Beogradu, gde se bavila advokaturom. Ime „Punktatorka“ dao joj je Sima Milutinović Sarajlija, za koga se udala 1838.godine, zbog znaka (punkta) koji je beležila pored njegovih stihova.
„Lepa Maca iz Budima“, kako je Vuk u pismima pominje , bila je vrlo obrazovana devojka. Učitelj joj je bio književnik Luka Milovanov. Po dolasku u Beograd, Marija je kraće vreme učiteljica u Prvoj ženskoj osnovnoj školi, a ubrzo potom, počinje da se bavi advokaturom, posebno posle smrti supruga 1847.godine.
O tome Jakov Ignjatović svedoči: „ Simina supruga žena je velikog dara. Jošt za života Siminog zanimala se advokatskom praktikom, branila je parnice mloge i to sa uspehom. Zakonik zna u prste, u poslu svakom je tačna, stil joj je u pisanju živ, pun predstavljajuće sile.“ Postoji podatak da je branila uglavnom sirotinju bez novaca i da je, kako navodi Jakov Ignjatović, bila vrlo uspešna. Pored nje, u Beogradu je bilo još dva advokata, a jednog od njih uvek je lako „izalegirala“.
Napisala je biografiju Sime Milutinovića, koja je objavljena u češkim listovima zaslugom J. Riterberga. Zna se da je bila „učiteljka“ devojačke škole u Beogradu. Zabeleženo je da je u njoj tokom boravka u Beogradu stasala prva srpska akademska slikarka Katarina Ivanović.
Umrla je u Beogradu, gde je i sahranjena.
O beogradskim advokatima, Marijinim konkurentima, Jakov Ignjatović piše:
„...U Beogradu u ono doba mogao je biti ko hoće advokat, štaviše i strani podanik. U Beogradu nije bilo kakve osobene korporacije advokatske, već svaki koji se tom predao, mogao je na svoju ruku raditi, niti je morao imati kakav sikaz za svršene za to nužne studije. Niko onde nije gramzio da bude advokat od onih koji su ovde ili onde više nauke učili, ti su imali veće ambicije u hijerarhiji birokratije, jer je onda u Srbiji birokratija cvetala...U to doba teško da je bilo u Srbiji i jednog pravog, osim u Beogradu, ali i tu su bila njih dvojica...katkad je knjiga spala na jedno slovo Milutinovićka Simina Punktatorka govorila mi je kako joj je poteže klijenta zastupati kad je protivnički zastupnik bio Popović, ali sa Davidovićem da joj je lak bio posao“.
2Jakov Ignjatović, Memoari, Beograd, 1966.
Biografiju priredila
Nataša Lambić