Pandemija bolesti Kovid-19 i vanredno stanje u Srbiji
Kako je epidemija nove bolesti Kovid-19, uzrokovane virusom SARS-2, počela da se širi iz Kine u druge zemlje i stigla do Evrope, vlast u Srbiji konačno odlučuje da se zvanično odredi prema ovoj već globalizovanoj pojavi: 26.februara održana je konferencija za medije u Predsedništvu Srbije, na kojoj su, pored predsednika Aleksandra Vučića, učestvovali i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kao i nekoliko medicinskih stručnjaka i aktuelnih ili bivših vodećih ljudi zdravstvenih zavoda, agencija i bolnica...
Ovaj nastup najviših državnih zvaničnika i lekara, bio je okosnica svih kasnijih kritika i pohvala njihovog rada tokom epidemije, sučeljavanja sa medijima i javnošću, opozicijom, drugačijim mišljenjima njihovih kolega, uvod u permanentnu medijsku atmosferu „od trača do istine“. Od tog dana neki lekari i zdravstveni radnici postaju medijske ličnosti čije su zvanične i nezvanične poruke, često zbunjivale javnost.
Ipak, najviše će se pamtiti nastup dečjeg pulmologa i alergologa, profesora Medicinskog fakulteta, dr Branimira Nestorovića. On je virus koji se uveliko širio po severu Italije i već odneo na stotine života, nazvao „najsmešnijim virusom u istoriji“, savetujući građanke Srbije da odmah krenu u kupovinu u Milano... Na tu doktorovu dovitljivost, predsednik Srbije se smejuljio, uveličavajući atmosferu bezbrižnosti... Predsednik je dodao da bi mogao i da se našali na račun „opasnog“ virusa: „našao sam sebi dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno“.
Pre ove konferencije na kojoj se prvi put država određuje prema širenju bolesti Kovid-19, neke evropske države preventivno zatvaraju svoje granice, već od sredine februara (Albanija, Litvanija...).
Tog istog, 26. februara, u Pekingu boravi Ivica Dačić koji se sastaje sa kineskim kolegom i izjavljuje da Srbija podržava Kinu u borbi sa epidemijom korona virusa. MIP Srbije izdaje saopštenje u kojem se kaže da je ministar Dačić „ponosan“ što je bio prvi ministar spoljnih poslova koji je posetio NR Kinu u jeku epidemije u Vuhanu i drugim delovima Kine. Ministar je izjavio i da je, po njegovom mišljenju, situacija u Kini „deo specijalnog rata“ protiv te zemlje...
Odmeravanje mera
SZO je 11. marta proglasila pandemiju, sa obrazloženjem da se radi o novoj bolesti koju je teško kontrolisati i koja se već pojavila u 114 zemalja, kao i da je od nje već preminulo 4.350 ljudi. U Srbiji je, prema sajtu Vlade, Krizni štab za otklanjanje i sprečavanje mogućih posledica zarazne bolesti Kovid-19, formiran 13.marta, ali je dr Nestorović kasnije, u jednom od svojih mnogobrojnih TV nastupa, rekao da je to bilo ranije: „ Mi smo prvi sastanak Kriznog štaba imali u februaru, kada još niko nije imao krizni štab. Proverio sam taj podatak. Predsednik je rekao da nas čeka nešto strašno, a ja sam bio žrtveni jarac“. Prema medijskim izvorima, krizni štab u Hrvatskoj, na primer, formiran je još 31. januara...
Vlada RS 15. marta donosi uredbu kojom se reguliše pravo MUP-a i Ministarstva zdravlja da mogu privremeno ograničiti ili zabraniti kretanje licima na javnim mestima, a na sednici Vlade održanoj istog datuma, donosi se i uredba kojom se menja već doneta odluka o zabrani okupljanja građana u zatvorenim prostorima: sa ranijih 100 ljudi na njih 50. Penzionerima se dodaje još 4000 dinara na naredni penzioni ček.
Taj datum je i dan uvođenja vanrednog stanja na čitavoj teritoriji Srbije. Da bi se to izvelo, a da se ne sastane Narodna Skupština RS, iskorišćena je prethodno doneta uredba Vlade, tako da je vanredno stanje uvedeno po „okolišnoj proceduri“. Na predlog ministra odbrane Aleksandra Vulina, predsednik Vučić, predsednica NS Maja Gojković, i predsednica Vlade Ana Brnabić, zajedno su doneli tu odluku, pojavivši se kasnije uveče pred javnošću. Tako je vanredno stanje uvedeno na osnovu člana 200, stava pet, Ustava RS, po kojem ovi zvaničnici mogu uvesti vanredno stanje bez glasanja u skupštini, a usled nemogućnosti da se ona sastane. Ta „nemogućnost“ omogućena je prethodno pomenutom uredbom o ograničavanju okupljanja u zatvorenom prostoru. Upitana narednih dana šta ju je sprečavalo da kao predsednica Skupštine kontaktira poslanike na neki od tehnološki dostupnih načina, Maja Gojković je odgovorila da je to nemoguće prema poslovniku o radu skupštine.
Za stručnjake iz oblasti prava nije bilo jasno zašto je moralo biti uvedeno vanredno stanje kao najrestriktivnija zakonska mera jer se borba protiv epidemije mogla uspešno voditi i uvođenjem „samo“ vanredne situacije (prema Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama) i oslanjanjem na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. To pitanje su postavljali i lekari, kao epidemiolog dr Zoran Radovanović.
Četiri dana nakon uvođenja vanrednog stanja, ministar zdravlja, Zlatibor Lončar, donosi naredbu o proglašenju „epidemije od većeg epidemiološkog značaja“ na teritoriji čitave države, koja se 19. marta objavljuje u Službenom glasniku. Tada je u Srbiji bilo zaraženo 118 ljudi.
Nužno i izlišno
Iako je 26. februara, A. Vučić izjavio da „Srbija ne namerava da zatvara granice“ jer „nećemo da glumatamo pred našim ljudima“, ubrzo se donosi drugačija odluka, pa pošto je 19. marta proglašena epidemija, 21. marta granice Srbije se zatvaraju za drumski, železnički i rečni saobraćaj. Saobraćaju samo kamioni sa robom, a na granicama su sem policije i sanitarnih inspektora, i pripadnici vojske sa borbenim vozilima.
„Air Serbia“ obaveštava klijente da od 19. marta obavlja samo humanitarne letove, a da se komercijalni saobraćaj obustavlja. Za putnike sa kupljenim kartama nude se vaučeri koji važe u narednih godinu dana, uz doplatu. Ulazak u Srbiju je, međutim, još 10. marta zabranjen za strane državljane iz zemalja u kojima je Kovid-19 uzeo maha (Italija, NR Kina, Južna Koreja, Švajcarska i Iran).
Republička izborna Komisija/RIK je 16. marta doneo rešenje o prekidu izbornih radnji za vreme vanrednog stanja. Republički, pokrajinski i lokalni izbori bili su raspisani 4. marta, za 26. april. Početkom marta se već zahuktala predizborna kampanja vladajuće partije i uobičajena mobilizacija građana, tako da je u više mesta bilo okupljanja na hiljade ljudi, a to se podudarilo i sa detekcijom glavnih centara širenja epidemije koronavirusa.
Nakon dilema u javnosti u vezi sa merama u vrtićima, školama i na fakultetima, a posebno povodom informacije da su privatne škole u kojima ministar prosvete Mladen Šarčević ima suvlasništvo već zatvorene i nastava će se odvijati preko Interneta, ubrzano se donosi odluka da se obustavi rad javnih obrazovnih ustanova i počne sa organizovanjem nastave na daljinu (raspoloživi TV kanali javnih servisa). Donekle izdvojeno mišljenje u okviru „struke“ ima Predrag Kon koji smatra da je još rano za takvu meru i da bi je trebalo doneti u momentu kada se približi vreme najvišeg procenta zaražavanja...
Predsednik Vučić se obraća i mladima: “Deco, morate da učite, ne samo da igrate igrice. Od vas zavisi naša budućnost.“
Zatvaraju se pozorišta, muzeji, otkazuju koncerti, festivali i sportski događaji. Slobodni umetnici ostaju bez prihoda, pa pokreću akciju da i oni dobiju „državni minimalac“.
Narodni muzej nudi on-line izložbe i pregled stalne postavke Muzeja.
U zajedničkom obraćanju sa premijerkom Anom Brnabić, 17. marta, Aleksandar Vučić najavljuje „najteže mere“: “Ne lečite se aspirinom ili lilihipom već najtežim pristupom.Vojska Srbije će nadletati granice, sve bolnice, migrantske centre i biće naoružana. Posao joj je da zaštiti lekare“. Ana Brnabić najavljuje ukidanje međugradskog prevoza, da bi bilo „što manje pokreta“. Nakon ukidanja međugradskog prevoza 21. marta, donosi se odluka o ukidanju sveg javnog prevoza na teritoriji čitave države, počev od 22. marta. Ova zabrana će trajati do ukidanja vanrednog stanja, 7. maja. Umesto redovnog, uveden je „prevoz za radnike“, po novim „koridorskim linijama“ koji je, u Beogradu, funkcionisao u vremenu od sat i po, ujutro i predveče. Putnici su morali da pokažu radni nalog (za svaki dan) i personalizovanu Bus-plus kartu sa mesečnom uplatom. Izuzetak su bili zdravstveni radnici kojima je bila dovoljna licencna legitimacija.
Krizni štab u javnost plasira i svoju dilemu da li da gradove koji su u tom momentu najveća žarišta epidemije (Beograd, Niš, Valjevo) stavi u potpuni karantin.
Predsednica Vlade, Ana Brnabić, u prvim danima vanrednog stanja, najavljuje Vladinu odluku da se licima starijim od 65 godina zabrani izlazak izvan kuće jer su državni organi zaključili da su građani „nedisciplinovani“: „Sve će se rešiti, za toliko smo odgovorni, sve ćemo obezbediti, samo ostanite kućama. Ne želimo da uvodimo striktnu zabranu i policijski čas.“ Premijerka pominje i novčanu kaznu od 150.000 dinara ukoliko ova starosna grupa ne bude poštovala mere. Ona najavljuje, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, i pooštravanje mera za rad kafića i restorana, zatvaranje svih šaltera javnih službi, produženo važenje ličnih dokumenata do isteka vanrednog stanja, zabranu izvoza lekova, ograničenja pri kupovini maski i rukavica, kao i sredstava za dezinfekciju (do 10 maski i 10 pari rukavica). Brnabić kaže da se zbog najavljenih mera oseća „poraženo“ jer „nema discipline i solidarnosti“. Ona dodaje da se neće zatvarati restorani i tržni centri, kao i da bi firme trebalo da rade „u što više smena“. Ne pominje, pri tom, šta će biti sa teretanama, kockarnicama i sličnim okupljalištima u zatvorenom. Više puta poziva na disciplinu i očekuje podršku: “Uradiću to kao predsednica Vlade, sto odsto sam sigurna da će me Predsednik Republike u tome podržati, da prođemo ovu krizu. Uvešćemo policijski čas, neću da razgovaram o javnom prevozu. Od danas ujutro je trebalo da bude samo za hitne slučajeve, a ne da ga povećamo da ne bi bila gužva.“ Ovde je Brnabić, u stvari, reagovala na primedbe i predloge predstavnika opozicije u Skupštini Beograda, Nikole Jovanovića iz Narodne stranke/NS, da bi broj autobusa trebalo povećati a ne smanjivati, zbog veće mogućnosti održavanja distance. Brnabić je dodala da za gužve nije kriv javni prevoz već što „ne slušamo apel struke i vanredno stanje“. Na pitanje novinara u vezi sa ovom temom, ona je rekla da bi ,u stvari, trebalo obustaviti prevoz i „zabraniti ljudima da bilo gde idu“. Pozvala se na situaciju u Italiji i rekla da se tamo „sve isto desilo“...
Pojavljujući se zajedno pred javnošću, Predsednik i Premijerka, 18. marta, najavljuju stupanje na snagu mera o kojima je ranije tog dana govorila Brnabić. Zabrana kretanja se pomera na period od 20 časova do pet ujutro-umesto ranije od 17 sati, a (za starije od 65 godina u gradu i 70 na selu, zabrana traje od 10 sati ujutro). Vučić obećava da neće biti smanjivanja plata, a da će zdravstveni radnici dobiti 10 odsto povišice.
Prethodno, Aleksandar Vučić, u podužem ličnom obraćanju građanima, moli „bake i deke“ da nigde ne izlaze, da ne kontaktiraju ni svoje najbliže i do daljnjeg ne čuvaju ni unuke jer spadaju u najprijemčiviju starosnu grupu na Koronu. „Mi vas volimo“, insistira Vučić...
(Postaje sasvim očigledno da Premijerka čija bi vlada trebalo da, u situaciji nesazivanja Skupštine, upravlja epidemijom zajedno sa lekarima iz KŠ, samo realizuje „ideje“ Predsednika. U jednom televizijskom nastupu tih dana, Ana Brnabić Vučića naziva „šefom“ i onim ko će je „grditi“ jer je javnosti upravo otkrila da je Predsednikov sin zaražen virusom dok je raznosio pomoć građanima.)
Za najstarije sugrađane, odlukom od 22. marta, dozvoljen je izlazak u kupovinu od 4-7 ujutro, nedeljom. Pojedini lideri opozicije (među njima i Dragan Đilas), predložili su vlasti da se novoformiranoj kategoriji „starih-najugroženijih“ ipak dopusti da jednom dnevno, od 17-18 sati, izađu napolje. A.Vučić je na to reagovao odbijanjem, optužbama za nemar opozicionara prema životima najugroženijih i paničnim upozorenjem-pretnjom: “Dragi penzioneri, ne izlazite napolje! Ako poslušate takve predloge neće nam biti dovoljno ni Bežanijsko, ni Novo groblje, ni Centralno groblje, ni Lešće... Biće mala da prime sve nas“.
Zdravlje i „nazdravlje“
Aleksandar Vučić obilazi volontere koji pakuju pakete koji će biti dostavljeni penzionerima sa najnižim primanjima i korisnicima socijalnih davanja.
Deo javnosti i opozicije protestuje protiv njegovog ličnog pojavljivanja na mestima gde se deli medicinski ili humanitarni materijal i namirnice, kao i tamo gde se dopremaju respiratori (Novi Pazar), nazivajući to zloupotrebom pandemije u svrhu lične promocije i neprekidne predizborne kampanje. Koristeći za marketing vlasništvo nad TV Pink, Željko Mitrović, danima zasipa gledaoce svojim zdravstveno-bezbednosnim izumima, predlaže „ozonizaciju“, privatnim helikopterom sleće u vojne objekte, i po bolnicama deli pakete sa „najboljim modelom“ zaštitnog vizira... Upitani o ovim „zdravstvenim“ akcijama Mitrovića, neki članovi Kriznog štaba izbegavaju da reaguju, dok ministar Lončar odbacuje to pitanje kao irelevantno i „političko“, iako je ranije, gostujući na jednoj od TV sa nacionalnom frekvencijom, pohvalio Mitrovićevu domišljatost.
„Zdravstveni“ krizni štab čine predstavnici vlasti (Premijerka, Ministar zdravlja, pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Zoran Gojković) i rukovodioci najvažnijih zdravstvenih institucija i bolnica, profesori medicinskih nauka (lekari: Sanja Radojević-Škodrić, Predrag Kon, Darija Kisić-Tepavčević, Branislav Tiodorović, Goran Stevanović, Miomir Pelemiš, Srđa Janković, Branimir Nestorović, Verica Jovanović, Vladimir Petrović).
Istog dana kada i „zdravstveni“ formiran je i „ekonomski“ krizni štab („za otklanjanje nastalih i sprečavanje mogućih štetnih posledica bolesti Kovid-19 po privredu“), kojem predsedava Aleksandar Vučić, a među članovima su i ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež. Nakon prvog sastanka tog KŠ, Vučić je na konferenciji za medije rekao da Srbija ima 13,6 milijardi evra deviznih rezervi i 13,5 tona zlata: „Nemamo problema sa parama... Ako sam zbog nečega ponosan, ponosan sam što je sistem desetostruko jači i bolji nego što je nekad bio. Srbija je u finansijskom smislu zdravija od 90 posto zemalja, ako ne i više“, tvrdio je Vučić.
Prvo obolevanje od Kovid-19 konstatovano je 6. marta, iako je dr Darija Kisić-Tepavčević gostujući na RTS-u, rekla da je „nulti pacijent“ bio 1. marta i da je kod njega virus „importovan i brzo lokalizovan“, a da se drugi slučaj desio 3. marta kada je već, kako je rekla, „došlo do lokalne transmisije“. Nakon burnih reakcija na tu novu informaciju, doktorka je sutradan tu svoju izjavu povukla, rekavši da se radilo o „lapsusu“.
Dr Predrag Kon, epidemiolog iz Zavoda za zaštitu zdravlja Grada Beograda i član KŠ, rekao je, na samom početku vanrednog stanja, u emisiji „Okvir“ na TV B-92, da nema posebne zaštite od SARS-COV-2 virusa u odnosu na zaštitu koja se koristi u slučajevima odbrane od drugih virusa:“ Mirovanje i što više sna. Dobra ishrana, dakle da se zdravo hranimo i pazimo na imunitet, a što se tiče čajeva, to ne može smetati“.
Ministarstvo zdravlja RS, 17. marta, saopštava građanima da oni koji imaju simptome, ne idu u domove zdravlja ili u bolnice, već da se jave epidemiologu na kontakt telefone koji se navode. Ministatstvo uvodi posebnu telefonsku liniju, a građani sa simptomima upućuju se na Institut za javno zdravlje „ Dr Milan Jovanović Batut“ gde se donosi odluka da li neko „simptomatski“ odgovara kriterijima za testiranje na prisustvo novog virusa. Građani, međutim, tvrde i komentarišu na društvenim mrežama i u izjavama nekim medijima, da ti telefoni uglavnom ne funkcionišu.
Nekoliko dana kasnije ova odluka se drastično menja, tako da se ljudi upućuju na ad-hoc formirane Kovid centre u domovima zdravlja, a neke bolnice se proglašavaju „Kovid bolnicama“, da bi se prešlo na preuređenje sajamskih i sportskih hala u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekim gradovima u stacionare za masovno smeštanje onih koji su „sumnjivi“ na koronavirus (u Beogradu se prvo oprema sajamska „Hala jedan“ za oko 3000 pacijenata).
Vlast se žali na činjenicu da je „dozvolila“ da u Srbiju tih dana uđe oko 400.000 njenih građana koji su se vratili iz inostranstva, uglavnom zbog toga jer su tamo izgubili privremena radna mesta. Neke država prebacuje avionima, pa im se prvo propisuje samoizolacija od 14 dana, zatim od 28, da bi se zatim za pridošlice organizovale šatorske i druge vrste karantina. Ljudi se žale na haotično stanje u njima, da nemaju ni sapun, da dugo čekaju na testiranje, da ih čuva vojska...
A. Vučić, 17. marta, izjavljuje da je žarište korone u Kikindi izazvao mladić koji je došao iz Milana, slično je i u Beogradu, „u Čačku se pojavila na svadbi, a u Nišu na žurci“.
„Pojas i put“, drugi deo
U javnosti se 19. marta postavlja pitanje ima li u Srbiji dovoljno respiratora. I na to pitanje odgovara Vučić, pominjanjem broja od 1018 respiratora što je u suprotnosti sa nekim izjavama drugih zvaničnika i predstavnika zdravstva. On pominje da je „iz stiglo još sedam respiratora švedske proizvodnje, da se čeka devet iz Lajpciga, „a u subotu još sto kao donacija iz Kine“. Vučić dodaje: “Kupili smo još 200 kliničkih respiratora, ne mogu da govorim gde i kako, očekujemo ih do utorka“. Iako vremenom, sa porastom broja obolelih, bolnice postaju prenatrpane, država odbija da angažuje privatne zdravstvene ustanove. (Traži se i dobija medicinska pomoć od Kine, EU plaća dolazak nekoliko aviona koji iz Kine dopremaju medicinski materijal i respiratore, za koje i naši stručnjaci kažu da su za nas „nestandardizovani“.) Pompezno, uz prisustvo Predsednika (zgrade u Beogradu su osvetljene u bojama kineske zastave, bilbordi sa natpisom „Hvala, brate Si“), dočekuje se prvi avion u kojem su manje kineske donacije i naručeni materijal koji Srbija plaća.
Vučić, na početku, napada EU za nebrigu prema Srbiji i zemljama kandidatima („pomoć EU je bajka na papiru“), veličajući „bratsku pomoć“ iz Kine, Rusije i UAR. EU, međutim, daje novac za hitne potrebe, plaća troškove letova do Kine (hitna donacija EU Srbiji od 7,5 miliona evra). Kina Srbiji poklanja i modernu laboratoriju „Vatreno oko“...)
Predsednik se javno zahvaljuje kineskom kolegi Si Đipingu, a na više mesta u Beogradu (prekoputa Vlade i drugih institucija, pojavljuju se transparenti sa rečima zahvalnosti Kinezima i Rusima).
O nedostatku medicinske opreme i testova, A.V. kaže:“ Dobićemo hirurške maske, ne mogu da kažem odakle. Zatvorenici proizvode maske. U međuvremenu, dobićemo 30 miliona maski. Sprečićemo crno tržište, ljudi ne treba da brinu“. U to vreme maski nema u apotekama, a Premijerka najavljuje da će njihova cena biti limitirana na maksimalnih 120 dinara, što je 3-4 puta skuplje u odnosu na cenu istih pre pandemije.
Predsednik i premijerka najavljuju nove bolnice „za 6000“ ljudi. Stižu i lekari iz Kine na čije iskustvo i savete se pozivanju članovi KŠ, naročito kada se radi o preventivnim merama. Oni predlažu pronalaženje svakog „sumnjivog“ koji je u kontaktima mogao dobiti virus i smeštanje u ad hoc stacionare kao što su sajamske i sportske hale.
Sredstva nepoznatog cilja
Iako se više ne pojavljuje na konferencijama za medije zdravstvenog Kriznog štaba (na čijem čelu je, formalno, premijerka), Vučić najavljuje sve mere, bilo bezbednosne, prosvetne a naročito one zdravstvene), koje će „predložiti“ Vladi. Ubrzo postaje jasno da je to samo eufemizam za već donesene odluke jednog čoveka. On tako, u gromoglasno najavljivanom intervjuu na TV Prva, sa Jovanom Joksimović, 29. marta, kaže da razmatra mogućnost o 24 sata karantina u višednevnom trajanju. Na pitanje voditeljke kako će se ljudi snabdevati, odgovara: “Ne znam.Nisam to još probao...“ Ovaj intervju podiže velike tenzije, doprinosi osećaju potpune nesigurnosti i neizvesnosti. Tog dana, inače, KŠ saopštava da je do tada ukupno 741 osoba zaražena, a 13 preminulo.
Saša Đorđević, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku na pitanje novinara da li je moguće uvesti ovakav karantin, kaže: “Predstavnici vlasti su već saopštili sumnju u kapacitete zemlje kada su rekli da nemaju kapaciteta da zatvore Beograd ili neki drugi grad gde je žarište.“
Vida Petrović –Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, a sada predsednica Centra za pravosudna istraživanja, o ovoj temi kaže: “Više se insistira na zastrašivanju stanovništva policijskim časom nego na objašnjenju zašto je važno da ljudi ostanu kod kuće i kako će nabaviti namirnice i lekove. Ovako se stiče utisak da se sve radi u nekakavoj panici i brzini i da postoje stalno nekakve popravke , ispravke i dopune kad se u jednom danu nešto donese, a u sledećem promeni...“
Građane koji koriste mobilnu mrežu MTS (koja pripada javnom preduzeću), posebno je uznemirila SMS poruka koju su dobili u sredu, 1. aprila, sa potpisom Kriznog štaba: “Situacija je dramatična. Približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće“. Nekima je ova poruka stigla tokom noći što je dodatno podiglo uznemirenost već istraumiranog društva. Niko iz MTS-a niti od državnih organa nije objasnio zašto je takva poruka poslata.
Na svojoj KZŠ u Predsedništvu, 5. aprila, a posle „aktivnosti na terenu“, Vučić se žali da jedan broj građana i dalje ne poštuje bezbednosne mere, pa se ponovo kao aktuelno postavlja pitanje „totalnog karantina za sve“: “Juče tako imate da ljudi idu u park, idu na Frušku goru na roštilj, malo ćemo šumu da spalimo, a nije važno ni koga ćemo da zarazimo“. Broj preminulih i zaraženih do tog dana je 44 preminula i 1624 zaražena. Ova Vučićeva izjava dolazi nakon zabrane kretanje, od 13 sati u subotu 4. aprila do pet sati ujutro 6. aprila.
Od 27. aprila, najstarijim građanima (ovde to i dalje znači „65 plus“) dozvoljava se šetnja od 18-01 sati, utorkom, petkom i nedeljom, na distanci-najviše 600 metara od kuće. Sve vreme trajanja ovih radikalnih restrikcija, u delu javnosti i na društvenim mrežama, postoji veliko negodovanje i ove mere se kvalifikuju kao „diskriminacija“ i „kršenje ljudskih prava“. To ne smatraju samo građani već i deo stručne javnosti. Ubrzo zatim, Vučić je 30. aprila, na RTS-u, objavio da će stariji građani 1.maja, kada je inače bio i poslednji „vikend-karantin“, jedini moći da izađu napolje i to „dvaput, po sat vremena“. U periodu vanrednog stanja posebne mere su donošene za vlasnike pasa koje su, kao i druge, menjane više puta, sa dosta nelogičnosti i odluka „na pritisak“.
Vera i praznoverje
U nekim centrima zaraze Kovidom, javljaju se sumnje da je došlo do zaražavanja tokom održavanja verskih službi. Vlada, 28. marta, objavljuje preporuku crkvama i verskim zajednicama, da se verski obredi obavljaju bez prisustva vernika i uz poštovanje mera zaštite. Odlučuje se i da od 1. aprila neće raditi kladionice, kockarnice, frizerski, kozmetički, fitnes saloni i teretane...
Počinje velika javna polemika u vezi sa ograničavanjem održavanja verskih skupova i, posebno, problema koje bi mogli izazvati običaji vezani za proceduru pričešća u pravoslavnim crkvama.
Pojačava se dinamika između dela javnosti, vlasti i SPC, a posebno u vezi sa mišljenjem epidemiologa iz KŠ, iako je na sastanku Predsednika Srbije i patrijarha SPC Irineja (na dan uvođenja vanrednog stanja 15.marta), dogovoreno da se sveštenstvo i vernici pridržavaju zdravstvenih mera. Sinod SPC izdaje saopštenje u kojem apeluje na vernike da ne ugrožavaju ni sebe ni druge i da „poštuju mere stručnih ljudi“. Naglašava se da će Crkva „sprovoditi disciplinu u ponašanju vernika“.
To se, međutim, ne pokazuje u praksi sveštenstva i vernika. Kada se pojavila fotografija zbijenih vernika koji u redu čekaju na pričešće, reagovao je Vladika bački Irinej (koji je i potparol SPC), napavši medije kao „soroševske, klevetničke i nemoralne“. Izjavio je i da pričešće ne može predstavljati rizik po zdravlje.
Na brigu o zdravlju pozivali su, međutim, vladike Georgije i Dimitrije i mitropolit Porfirije.
I vernici su, po tom pitanju bili podeljeni: „Svakako treba slušati struku i lekare. Isus je rekao „Caru carevo, Bogu Božije“, pa valjda onda i „lekaru lekarevu“, odgovorila je na problem Milica D.
Pred pravoslavni Uskrs, 19. aprila, Sinod SPC je zatražio prekid zabrane kretanja u nedelju, od pet do deset sati, kako bi vernici, u dvorištima crkava, prisustvovali jutarnjoj uskršnjoj liturgiji. Predsednik i Vlada su se pozvali na mišljenje epidemiologa koje je bilo decidirano protiv. Dr Kon je predlagao da se uvede 24-oro časovna zabrana kretanja u periodu od 8-10 dana, tvrdeći da smo upravo na uzlaznoj liniji zaražavanja i da se očekuje „pik“ epidemije. Ipak, u ponekim crkvama bilo je vernika na Uskrs, ali nije bilo nikakvih sankcija ni državnih organa ni SPC.
Od posledica zaražavanja korona virusom, 30. marta je preminuo je Episkop valjevski Milutin i jedan od dva sveštenika iz njegove eparhije koji su, zajedno sa njim, bili hospitalizovani. A pozitivan na virus bio je i vikar Patrijarha, Episkop Stefan, koji se, kako je saopšteno, „sam prijavio nadležnima“, pošto je shvatio da ima izražene simptome. On je nedelju dana ranije služio uskršnju liturgiju u Hramu Svetog Save kojoj je prisustvovao i manji broj vernika koji su se tada i pričestili. Testiran je i patrijarh Irinej - test se pokazao negativnim.Testiranju je podvrgnuto i 20-tak ljudi koji su opsluživali crkvu.
Beogradski nadbiskup, Stanislav Hočevar i drugi velikodostojnici Katoličke crkve u Srbiji, uputili su pismo vernicima u vezi sa praznovanjem Uskrsa,12. aprila, po gregorijanskom kalendaru. U njemu se kaže, između ostalog, da vernici molitve mogu pratiti na Fejsbuku i Jutjub kanalu beogradske Nadbiskupije. Kaže se da će „vjernicima sveštenik biti dostupan putem telefona“, kao i da će na internet stranici Nadbiskupije biti bogatih sadržaja „za čitanje, razmišljanje i razgovor“. Nadbiskupija je već 19. marta saopštila da neće biti nikakvih „javnih bogoštovlja“, do daljnjeg.
Dr Zoran Čvorović sa Pravnog fakultea u Kragujevcu, u intervjuu Danasu, rekao je da i u uslovima vanrednog stanja mora biti poštovano pravo na veroispovest i da se, po njegovom tumačenju Ustava, to pravo ne može ograničiti. Po njemu crkve uživaju autonomiju kakvu imaju i Univerziteti:“ Sveštenici, prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, uživaju materijalni imunitet, što znači da ne mogu krivično ili prekršajno da odgovaraju za bogoslužbene radnje koje vrše sa autonomnim pravom crkve“.
Što se tiče ponašanja vernika islamske veroispovesti u Srbiji, vrhovni poglavar IZ u Srbiji, muftija Mevlud Dudić i vrhovni poglavar IZ Srbije, reis-ul-ulema Sead Nasufović, pred početak islamskog meseca posta Ramazana (koji počinje 23. aprila), uputili su poruke u kojima traže poštovanje mera zdravstvene predostrožnosti i savetovali da verske obrede, tokom Ramazana, obavljaju u krugu porodice. Muftija je od vernika tražio da poštuju „zdravlje koje im je darovano“, odluke Kriznog štaba IZ i državnih organa i da se posvete porodici i humanitarnom radu. Reis-ul-ulema Nasufović je pomenuo da ove godine „ ceo ljudski rod prolazi kroz tešku borbu protiv virusa Kovid-19“ i da „čovečanstvo upravo polaže ispit zrelosti“ i da je zato važno da budemo „ljudi, dobri ljudi“.
Protestantske crkve i jevrejska zajednica u Beogradu i Srbiji, pridržavale su se uputstava u vezi sa zdravstvenom bezbednošću. Svi verski obredi su vršeni bez prisustva vernika.
Druga strana medalje
Kako prolazi vreme i donose se nove restriktivne mere u okviru vanrednog stanja, u malobrojnim medijima koji nisu pod direktnom ili indirektnom kontrolom režima, ima sve više informacija o problemima u funkcionisanju zdravstvenih službi, zbog zakasnelih mera i nedostatka osnovne opreme i testova. Javljaju se građani, ali i poneko od medicinskog osoblja. I neke opozicione stranke reaguju (SSP, Dosta je bilo).
I sam A.V. „odaje“ informacije, kao onu o 60 zaraženih vojnika u jednom garnizonu, ali i o tome „da sada imamo testove ali nema dovoljno laboratorija koje znaju da ih obrade“.
Zahvaljujući „insajderima“ u bolnicama, javnost saznaje o povećanom broju zaraženih zdravstvenih radnika i pacijenata na lečenju od drugih bolesti (na beogradskoj Onkologiji 91 onkološki pacijent i više od 30 članova osoblja, na Institutu „Dedinje“, 67 zdravstvenih radnika). Inficirani vojnici, policajci, zdravstveni radnici i drugi pripadnici javnih službi, šalju se u klimatsko-banjske centre na neku vrstu „nagradnog“ lečenja...
U Gerontološkom centru Niš, nakon alarmiranja jednog člana porodice preminulog korisnika tog Centra, stiže nalaz da je 140 korisnika i četiri člana osoblja u tom Centru, obolelo od Kovid-19. Zaraza se već pojavila u nekim beogradskim privatnim domovima za stare („Stara pruga“ i „Doživeti stotu“), a kasnije i u još domova. Iako se, u prvi mah, saopštavalo da korisnici domova imaju samo blaže simptome bolesti, mnogi od njih su ubrzo bili na respiratorima, a ne mali broj je i preminuo.
Redovni sudovi ne rade, ali zato rade „preki“ koji sude preko Skajp platforme i određuju zatvorske kazne i od tri godine koje se odnose na kršenje mera vanrednog stanja. Direktor policije, Vladimir Rebić, iznosi podatak da se vode procesi protiv 1.235 ljudi (zbog kršenja policijskog časa), a protiv 678 građana zbog kršenja obaveze samoizolacije...
Na svakodnevnim konferencijama za medije u Palati Srbija, smenjuju se predstavnici Kriznog štaba, u početku zajedno sa A.Vučićem i drugim državnim funkcionerima, ali kako deo javnosti sve više iritira ponašanje Predsednika i njegovih ljudi, ove se konferencije prepuštaju „struci“. Na jednoj od njih, kada je postavljeno pitanje o tome da li se A.Vučić drži bezbednosnih mera i da li je testiran posle posete Viktoru Orbanu i informacije da mu je sin pozitivan na Koronu, sve troje prisutnih lekara, odjednom prekida konferenciju i izlazi. Nakon toga, sledi informacija da, do daljnjeg, neće biti tih konferencija već će Krizni štab samo izdavati saopštenja. Iako je bilo očigledno da lekari iz KŠ koji se najčešće obraćaju javnosti i odgovaraju na pitanja novinara, izbegavaju pitanja vezana za ponašanje najviših državnih funkcionera u vezi sa epidemijom, a posebno Predsednika RS, oni su sve vreme tvrdili da ne rade pod pritiskom vlasti već da se samo „drže struke“.
Na dan 28.marta, Vlada Srbije je saopštila da je pripremila uredbu kojom će se ograničiti pravo na obaveštavanje javnosti u vezi sa pandemijom Korone. Vlada je objavila svoj Zaključak: “Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje Kovid-19 izazvane virusom SARS-COV-2, data javnosti od strane neovlašćenog lica, ne mogu se smatrati tačnim i proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja“. Jasno je bilo da vlast ne želi da dođe do odliva informacija iz državnih organa, zdravstvenih ustanova a posebno bolnica, pogotovo što su se već, preko nekoliko medija i društvenih mreža, počela pojavljivati i lična svedočenja zdravstvenih radnica i radnika o nebrizi nadležnih institucija.
Na pominjanje da je vlada donela ovaj zaključak koji se nije bio pojavio na njenom sajtu (kako navodi Danas), reagovali su predstavnici novinarskih udruženja, pravnici i drugi stručnjaci koji su ovaj Vladin potez nazvali „cenzurom na velika vrata“ i šansom da javnost i društvo kojem je nedostupno više izvora informacija, počne da se bavi glasinama i da građani tako upadnu u neku vrstu „kolektivnog psihotičnog stanja“.
Odijum značajnog dela javnosti i reagovanja međunarodnih organizacija, očigledno su naveli Anu Brnabić da sada najavi povlačenje Zaključka, 2. aprila, pa je na RTS-u rekla da to Vlada čini na „izričitu molbu“ predsednika Vučića: “Moja je glupost i moja krivica što smo nešto ovako doneli, moja je glupost što to nisam obrazložila i što bacamo senku na zaista fantastičan posao koji smo do sada uradili...“ Ona je dodala da se sada Vlada mora „malo više boriti protiv lažnih vesti“.
Novinarka Ana Lalić je, nakon što je 1. aprila, na portalu Nove S, objavila izjave svojih izvora iz Kliničkog centra Vojvodine/KCV o nedostatku zaštitne opreme i drugih uslova za rad i lečenje pacijenata u jeku pandemije, privedena i zadržana u policijskoj stanici u Novom Sadu. Policija je kasno uveče došla u njen stan, oduzela joj kompjuter i dva mobilna telefona i privela je na saslušanje jer je protiv nje KCV podneo krivičnu prijavu kojom se tvrdi da je Lalićeva svojim tekstom uznemirila javnost i nanela štetu ugledu Kliničkog centra. Nakon saslušanja i pošto je prespavala u pritvoru, ona je ujutro puštena. Na njeno hapšenje regovala su novinarska udruženja, NVO, kolege, javne ličnosti, građani, ali i EU i EK, saopštenjem iz kancelarije EU sekretara za proširenje i susedsku politiku. Krivična prijava protiv Ane Lalić je odbačena 27. aprila.
Još uvek bez epiloga
Još krajem marta, na TV Prva, A.Vučić najavljuje da će država pomoći privredi, posebno privatnom sektoru ali i građanima pojedinačno. Donete su dve uredbe. Jednom se privatnom sektoru obezbeđuje budžetska isplata tri minimalca (za mart, april i maj mesec), kao i nekoliko vrsta fiskalnih pogodnosti i kreditnih olakšica. Svim punoletnim građanima se, drugom Uredbom Vlade, omogućuje da se od 13. maja prijave za dobijanje jednokratne bespovratne pomoći od sto evra koja će se prvo, bez prijavljivanja, isplatiti svim penzionerima i korisnicima socijalnih davanja.
Nakon 53 dana, vanredno stanje je ukinuto glasanjem poslanika u Narodnoj skupštini RS. Poslanici su došli u zgradu Skupštine gde su pozvani da se pridržavaju zdravstveno-bezbednosnih mera od kojih su neke specijalno organizovane za narodne poslanike. Za prihvatanje predloga o ukidanju vanrednog stanja (6. maja) glasalo je 155 poslanika, niko nije bio protiv, a jedan poslanik je bio uzdržan. Prethodno su poslanici izglasali zakon kojim su potvrđene sve uredbe donete tokom trajanja vanrednog stanja.
Najveći deo opozicionih poslanika je bojkotovao ovu sednicu, a čulo se i nekoliko kritičkih glasova u sali prisutnih predstavnika opozicije i nezavisnih poslanika. Neki od njih obraćali su se građanima iz skupštinskog hola.
Prvog dana bez vanrednog stanja, podaci KŠ su izgledali ovako: u prethodnih 24 časa, pozitivnih na virus je bilo 57, preminule su tri osobe (podaci o ukupnim brojevima do tog dana: 9848 zaraženih, 206 preminulih.
Organizacija „Ne davimo Beograd“ pozvala je na masovnu akciju „Bukom protiv diktature“, a prvi protestni skup održan je već 7. maja ispred Predsedništva Srbije. Bilo je i „kontraakcija“ od strane pripadnika i simpatizera režima (paljenje baklji na krovovima zgrada). Iste grupe (pojedini funkcioneri SNS-a i grupe navijača koji su imali specijalne propusnice dok je još trajalo vanredno stanje), organizovale su kombije sa razglasom, preko kojih su verbalno napadali posebno Dragana Đilasa, jednog od lidera opozicije.
Iako je ukinuto vanredno stanje, ostale su na snazi neke mere prevencije od širenja epidemije, ali su ubrzo ponovo raspisani izbori (za 21.jun) i dan, za danom, mere su ublažavane, uspostavljen je javni prevoz, otvoreni ugostiteljski objekti, teretane, frizerski saloni...Počelo se sa otvaranjem granica. Po nekima sve je ovo bilo prebrzo i nesrazmerno prema velikim restrikcijama u vanrednom stanju. I potezi „posle policijskog časa i karantina“ donošeni su dosta ishitreno, nepredvidljivo i bez veze sa „logikom situacije“. Jer epidemija u Srbiji i svetska pandemija Kovida-19, nisu prestale 7. maja 2020. godine.
Ipak u Beogradu je organizovana međunarodna konferencija „Svet posle korona virusa“. Na jednom od panela učestvovali su i lekari iz KŠ za suzbijanje Kovida. Jedan od njih je, na pitanje kako su se oni snalazili u zdravstvenoj krizi, odgovorio da ne zna: “Bio je haos, potpuni haos“...Bio je to onaj doktor sa početka ovog teksta, autor floskule o „najsmešnijem virusu“.
Nastasja Radović, novinarka i aktivistkinja ŽUC-a
Žene u crnom, Beograd, jun 2020.
