23. septembar 2020. godine
"Jugoslovenski novi talas u filmu i glumica i autorka Sonja Savić"
Razgovor uz prikazivanje filma Dragane Kanjevac: "Sonja"
Uvodničar: Dragan Jovanović, novinar i profesor filozofije
Prisutno: 14 učesnika-ca
O Sonji Savić, jugoslovenskoj i srpskoj glumici, autorki i aktivistkinji, Dragana Kanjevac je napravila biografski dokumentarac, nakon njene smrti. Ove srede, prošlo je tačno 12 godina od tog dana. U filmu o Sonji govore njene kolege sa glumačke klase, glumci, reditelji, profesori i drugi autori sa kojima je sarađivala. Poznavao ju je i Dragan Jovanović koji se prisetio njihove saradnje u Studentskom kulturnom centru 1980-tih godina.
Jovanović je o Sonji, između ostalog, rekao i to da su njeni stavovi i pogledi o umetnosti bili „iznad ideologije i politike“, da se kao neko ko je odrastao u urbanoj potkulturi, ponašala „antisistemski“ što se, bar kad je njen odnos prema pozorištu bio u pitanju, videlo i po tome što je, kao već poznata pa i popularna filmska glumica, više volela da nastupa u alternativnim pozorišnim trupama. U „Pivari“, SKC-u ili Domu omladine.
Kao „individualistkinja-anarhistkinja“, kako ju je Jovanović dodatno opisao, ona je predstavljala glumicu „novog senzibiliteta“, pripadnicu "post-Crnog talasa", ali istovremeno i medijsku zvezdu koja je dobila čak i „Oskar popularnosti“... Ali već krajem 80-tih i početkom 90-tih, Sonja u javnom mnjenju i delu medija dobija status „proklete umetnice“, kontroverzne ličnosti koja se upušta i u javni angažman, pred i na početku ratova u SFRJ. Tada je učestvovala i na nekima od antiratnih protesta Žena u crnom. Za taj njen angažman, Jovanović je rekao da je on bio više kulturni nego politički. On smatra da je Sonja svoje najbolje uloge napravila u Sloveniji, u poslednjem periodu života (filmovi "Kruh i mlijeko", "Od groba do groba").
Iako je glumački „parnjak“ poetike Srđana Đileta Markovića, bendova "Šarlo akrobata" i "EKV", Jovanović je napomenuo da je ona igrala i u popularnim komedijama, a snimila je i spot za folk pesmu Miroslava Ilića "Devojka iz grada".
„Ona je bila novi tip žene, dala je svoj doprinos feminizmu, ali uvek je bila u manjini“, rekao je Dragan Jovanović.
Staša Zajović je podsetila na Sonjinu vezanost za selo Donju Gorevnicu kod Čačka, odakle potiče deo njenih predaka.
U filmu „Sonja“ Dragane Kanjevac koji smo odgledali, moglo se čuti da je Sonja jedna od „velikih umetnika i umetnica koji postaju rezime epohe“, liderka generacije, da je bila „merilo kako da se ljudi oblače i ponašaju“, da je imala lepotu Grete Garbo... Autorka je podsetila na njene dečije glumačke početke u grupi Bate Miladinovića, njenu glimački klasu i citirala Sonju: „ Do 25-te sam imala užasnu dilemu: Šta je to biti glumac? Da li je to neki poremećaj pažnje?“... „Bili smo brehtovski glumci“, rekla je Sonja za sebe i svoju glumačku generaciju, na drugom mestu u filmu.
U jednom intervjuu, Sonja kaže nešto što danas zvuči krajnje neobično: „ U moje vreme je bila užasna sramota pojavljivati se u novinama“. Citirani su njeni stavovi u vezi sa početkom ratova 90-tih u kojima kaže i to da se događa „da nam neko preko glave Cara Lazara oduzima glave mladim ljudima“: „ Dvesta kolometara odavde ljudi se lišavaju duše“, nazivajući ubistva u tom ratu „raščovečenjem“ i pozivajući mladiće da odbiju oružje. Verovatno i zato reditelj Milutin Petrović u filmu kaže da je „ nije kapirao samo kao glumicu“.
Učesnici u filmu „Sonja“ prisećaju se njena tri autorska filma iz sredine 90-tih („Super naut“, „Super stvarnost“ i „Play“), posle kojih su se u njenim alternativnim predstavama pojavljivali likovi ljudi sa margine-narkomani, homoseksualci... U filmu "Jug-jugoistok" iz 2005., ona igra samu sebe.
Sagovornici Dragane Kanjevac su se setili i vremena građanskih protrsta 1996-97., kada se Sonja obraćala građanima sa Platoa kod Filozofskog fakulteta.
O Sonjinoj donekle samouništavajućoj energiji koja je vodi ka tragičnom i preranom kraju, njeni saradnici, kolege i prijatelji kažu da je "davala sebi prevelike zadatke-stvari koje nisu bile bitne za nju, za njen posao, njoj su bile važne: Mnogo je očekivala od života," (Dragan Nikolić)
Stanko Crnobrnja, reditelj, koji joj je dao jedan od poslednjih angažmana na TV Avala, objašnjava da je Sonja živela u nekoj vrsti opasne igre kao u Ruskom ruletu.
Ona sama, u jednom od poslednjih intervjua kaže da je živela u "neprekidnom napuštanju": "Moj ideal je bila familija a ne karijera".
Priredila: Nastasja Radović
