U Kotoru je 25. oktobra održan diskusioni kružok o navedenom pitanju
Uvodničari: Staša Zajović, Violeta Đikanović, Lino Veljak
4. novembar 2020. godine
U mestu Kavač kod Kotora u "Kući slobodne misli", a u organizaciji Anime- Kotor, Žena u crnom-Beograd i Akademske inicijative 10-Novi Pazar, 25. oktobra održan je razgovor "Šta da se radi?", povodom promena koje su doneli najnoviji izbori u Crnoj Gori. Na tom kružoku je bilo prisutno 14-oro aktivista/-kinja, novinara i profesora iz Kotora, Herceg Novog, Podgorice, Pljevalja, Novog Pazara i Beograda.
Posle sažetog predstavljanja mišljenja i stavova učesnika razgovora u Crnoj Gori koje je prenela Staša Zajović, diskutovalo se o onome što je tamo rečeno, a neki od učesnika Kružoka sredom, izneli su i svoj stav o promeni izvršne vlasti u Crnoj Gori, procenjujući kapacitet tri pobedničke koalicije da sastave vladu koja će trasirati promene.
Gošća ŽUC-a i učesnica pomenutog razgovora u Kotoru, Tea Gorjanc-Prelević, direktorka "Akcije za građanska prava", dilemu da li je nova vlast bolja od stare razrešila je postavivši retoričko pitanje: "Šta je bitno za kvalitetan život ljudi?“ I odgovorila: "Da li je bitno što dolazi na vlast neko sa kim ne delite sva ubeđenja, ako živite u obespravljenosti, u državi u kojoj zarobljene institucije rade samo za elitu na vlasti. Govorim o bazičnom konsenzusu, o tome kako bi država trebalo da funkcioniše. Đukanović je fingirao državu koja napreduje ka EU, koja ima institucije koje su sposobne da ostvare minimum pravde. Mi u građanskom sektoru smatramo da ti uslovi nikada nisu zadovoljeni. Srbija je ostala u 1997-oj u utisku o Milu Đukanoviću. Za ljude kojima prolaze životi u Crnoj Gori nije dovoljno to što je on, pre svega, okrenuo leđa Miloševiću, izvinio se za Dubrovnik i vodi dobru spoljnu politiku, ako je državu u kojoj žive izjela korupcija“. Ona je, između ostalih velikih korupcionaških afera i sudskih slučajeva, u kojima pravda nije zadovoljena („Telekom“, „Snimak“, „Koverta“ i ratni zločini), pomenula i slučaj navodnog organizovanja državnog udara i atentata na Đukanovića na dan izbora 2016. godine i naglasila da je to neuverljiv ali i „izuzetno složen slučaj“: "Verujem da je bilo ruskih agenata i srpskog i ruskog uticaja u Crnoj Gori, ali dokazi predstavljeni u tom predmetu, u kome su prvostepeno osuđena i dva lidera Demokratskog fronta, prosto nisu dovoljno ubedljivi. Ja se jesam obradovala promeni vlasti jer vladavine prava nije bilo“. Gorjanc-Prelević je procenila da je izvesno formiranje ekspertske vlade koja neće trajati duže od godinu dana, koliko se procenjuje da će biti potrebno za pripremu novih fer izbora, a pretpostavlja i da će mandatar Krivokapić, u međuvremenu, napraviti svoju stranku.
Ona, dalje, smatra da koaliciju Demokratski front ne bi trebalo posmatrati samo po dva-tri medijski eksponirana političara: "U njoj su i ljudi koji su svojevremeno bili vatrene pristalice Liberalnog saveza, koji ne žele uticaj Srbije u Crnoj Gori, ali su uvereni da je ta koalicija jedina mogla da sruši Đukanovićev režim, što se na kraju i desilo“.
Izbornu promenu, nakon 30 godina, vidi kao dobru vest jer su ljudi u Crnoj Gori, kako je rekla, postali apatični i apolitični, a o stanju u pravosuđu Gorjanc-Prelević je rekla i ovo: "Ima sudija u Crnoj Gori koji su i ispred i iza sebe videli samo Đukanovića. Promena vlasti je neophodna za oslobođenje sudstva od političkog uticaja.“ U obrazlaganju nedostataka pravde u Crnoj Gori, govorila je i o slučajevima ljudi koje zastupa u sudu u Strazburu, o čijem fizičkom maltretiranju od strane policije postoje snimci na internetu-„pa to i dalje nije dovelo do kažnjavanja odgovornih“.
Ivan Srdanović je kritikovao pristup iz Beograda jer se ovde, kako je rekao, malo zna o pravoj situaciji u Crnoj Gori. Po njemu su se i nevladine organizacije u Crnoj Gori ponašale „nestručno“: „Demokratski front nije ni ono što je ovde SNS, DF je na nivou Šešelja“, komentarisao je Srdanović. Rekao je da ga čudi i to što „niko ne primećuje silnu disproporciju između URA-e i DF-a“. Naglasio je i da se slaže sa mišljenjem Sabine Talović (učesnice razgovora u Kotoru) u vezi sa događajima u Pljevljima.
Staša Zajović je reagovala primedbom da je „bojazan ogromna“: „ Žene izražavaju bojazan od zloupotrebe religije. Da to sve može da se slomije na ženama“.
Vesna Pešić je svoj komentar počela tvrdnjom da se radi o „ potpuno korumpiranoj državi gde postoji jedan vladar, gazda...“ Dodala je da je „velika stvar“ što su se građani za promenu vlasti izborili mirnim putem „i uprkos tome dobili samo jedan mandat više“.
Ona smatra da neće biti tako lako sastaviti vladu: „Kako ćemo sada da idemo dalje? Ljudi su sad rekli da nisu mogli više da izdrže tu vlast. Ja sam protiv ekspertske vlade. To nije nikakvo rešenje, najmanje trajno“. Ekspertska vlada je, po njoj, izbegavanje problema. Napomenula je i da je važno da CG „ne menja kurs“ u onome što je Đukanović uradio dobro u spoljnoj politici, a to su opredeljenja države za EU i NATO.
Pešić je rekla i to da ne bi trebalo zanemariti ni ulogu litija u objedinjavanju opozicije, kao ni druge činioce: „ SPC je pomogla da se ljudi prepoznaju, to je ojačalo to društvo da može da postigne uspeh na izborima. Da imaju snagu za promenu.“
Zatim se razgovor premestio na temu manjinskih zajednica u CG i njihove uloge u bivšoj i budućoj vladi. Staša Zajović je primetila da je Đukanović „napravio veliku uslugu manjinama“ jer im je dao značajan deo vlasti i upitala:“ Da li je to ojačalo te zajednice ili samo par lidera?“ Tea Gorjanc-Prelević je rekla da su manjinske stranke pozvane na razgovor sa mandatarom Zdravkom Krivokapićem, da su Bošnjaci odbili saradnju, a da se albanske partije još uvek nisu izjasnile. Ona je rekla i da Krivokapić „nema dobar odnos sa liderima DF“, ocenivši da je zato njegova „jedina šansa“ upravo ekspertska vlada. Za nju je i veliki problem kako će se reformisati službe bezbednosti: “Neće biti lako. U policiji radi hiljade ljudi previše, kao i u državnoj bezbednosti i državnoj upravi, svi su oni bili negovana baza bivše vlasti. Sve ne mogu da ih otpuste...Biće potrebna velika veština da se sa tim nasleđem izađe na kraj.“
U razgovoru su učestvovali i Senka Knežević, Violeta Đikanović, Dragan Stojković, Nastasja Radović...
Dragan Stojković smatra da su za razumevanje nekadašnje i buduće političke situacije u Crnoj Gori najvažniji „tokovi novca i ko je vlasnik kapitala“. A Violeta Đikanović, učesnica razgovora u Kavaču, je rekla da joj je taj razgovor pomogao da bolje razume složenost najnovijih događaja u Crnoj Gori i potrebu da se „samo malo spuste strasti“: „Krenula sam sa jednom predrasudom. Nisam mogla da verujem da Dritan može da napravi koaliciju sa Demokratskim frontom.“
Nastasja Radović
