Ponovo zveckaju vojnim rokom - Stop!

Predstavljanje istraživanja BCBP ’Stavovi građana o bezbednosti’ sa posebnim osvrtom na stavove o vojsci i obaveznom služenju vojnog roka

Uvodničarka: Marija Ignjatijević, istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 13 osoba
27.01.2021.godine

Staša Zajović je u uvodu ovog razgovora o mogućnosti da se ponovo uvede obavezno služenje vojnog roka, rekla da su najnovije inicijative koje dolaze iz državnog vrha Srbije u vezi sa ovom temom, izazvale velike nedoumice jer su građani smatrali da je u januaru 2011. godine potpuno prestala zakonska obaveza služenja vojnog roka. Ispostavlja se, međutim, da je tada bio ukinut vojni rok, ali ne i vojna obaveza. Dakle, po „slovu zakona“, radilo se o nekoj vrsti suspenzije vojnog roka.

Dejan Milenković (FPN), podsetio je na kampanju koju su vodili JUKOM i ŽUC i koja, kako je rekao „nije bila samo zakonodavna“ već je promovisala i demilitarizaciju. Rezultat i te kampanje je, naglasio je on, „lagalizovanje“ prava na prigovor savesti, 27.08.2003.godine.

Milan Antonijević, bivši direktor JUKOM-a, pomenuo je i svoje lično iskustvo iz vremena kada je služio vojni rok, od 1994-95. koji je tada produžen za mesec dana jer se dogodio izbeglički egzodus iz Krajine kada su mnogi od izbeglih bili prisilno mobilisani u JA.

Marija Ignjatijević, istraživačica u Beogradskom centru za bezbednosu politiku, predstavila je rezultate najnovijeg istraživanja Centra o tome kako građani shvataju pitanja bezbednosti, pa i ono u vezi sa, eventualnom, obavezom služenja vojnog roka. Ovo istraživanje, rekla je Ignjatijević, BCBP je radio paralelno sa drugim istraživanjima koja su se ticala spoljne politike i odnosa prema Kosovu...
Glavni zaključak toga je, smatra Ignjatijević, oprečnost u stavovima građana koji, recimo, istovremeno smatraju da su glavne bezbednosne pretnje unutrašnje (organizovani kriminal), ali im je, sa druge strane, najvažnije da se ulaže u vojsku i naoružavanje.
Istraživanje je rađeno tokom septembra i oktobra 2020. godine, neposrednm metodom-licem u lice, kroz tri upitnika.
Istraživačima je, rekla je Ignjatijević, nakon rezultata ovog istraživanja, bilo uočljivo i veliko neslaganje između stavova građana koje je njihovo istraživanje obelodanilo i državne Strategije odbrane i bezbednosti 2020.

I pandemija je, smatra Marija Ignjatijević, dosta uticala na rezultate istraživanja koje je pokazalo da građani i građanke Srbije smatraju da je od značaja za njihovu bezbednost i stanje u javnom zdravstvu, geopolitička situacija i bezbednosni aspekt izbegličke krize...
Kao glavne unutrašnje pretnje koje građane najviše pogađaju i zabrinjavaju, u istraživanju BCBP, navode se organizovani kriminal i korupcija, a kao pretnje koje imaju i aspekt bezbednosti najviše ih se izjasnilo za „belu kugu“, narkomaniju, lokalni kriminal i korupciju...Po mišljenju anketiranih, najviše bi trebalo ulagati u zdravstvo, a na drugom mestu su ulaganje u naoružanje i sektor bezbednosti (plate u vojsci i policiji). Ovo poslednje stvara i dodatnu kontroverzu: sa druge strane, 70% anketiranih smatra da je policija korumpirana...

Od svih institucija koje postoje u Srbiji, anketirane građanke i građani su na prvo mesto (na osnovu kriterija „poverenje-najmanje korumpirani“) stavili vojsku, na drugo crkvu, a na treće medije (uglavnom su to oni mediji koje većina njih prati-RTS, TV-e sa nacionalnim frekvencijama)...
Što se tiče odnosa anketiranih prema vojsci, zanimljiv je i podatak da je u odnosu na slično istraživanje iz 2012. godine, procenat onih koji smatraju da je vojska sposobna da brani zemlju, porastao za oko 20%. Vojske nema ni na listi najkorumpiranijih institucija gde dominiraju sudstvo, saobraćajna policija i carina. Od medija, kao najpouzdaniji pojavljuju se Pink, Hepi i drugi mediji sa nacionalnom pokrivenošću, upravo oni koji su ispitanicima najzanimljiviji, ali i najdostupniji.

Kada se radi o vraćanju obaveze služenja vojnog roka (o kojoj gotovo svakodnevno govore najviši zvaničnici, a posebno ministar odbrane Nebojša Stefanović), prema istraživanju BCBP, oko 73% ispitanih je za vraćanje obaveze služenja vojnog roka, a njih 80% to objašnjavaju potrebom društva da se „mladi disciplinuju i kako bi se poštovala tradicija“, a Ignjatijević je naglasila da u tome nije bilo bitnijih razlika između stavova žena i muškaraca, mlađih i starijih....
Dejan Milenković je podsetio prisutne na razliku u raspoloženju koje je u društvu vladalo 2011. godine i danas („manje agresije, slobodniji mediji“). On je pomenuo da je u proteklih 11 godina, bilo svega 11000 lica na dobrovoljnom služenju vojnog roka: „ To je stvar koja se s vremena na vreme podgreva, ali mislim da sada za to nema šanse, bar ne u narednih godinu-dve“.

U nastavku veoma dinamične diskusije, govorilo se o ulozi vojske u SFRJ, o svedočenjima da je sadašnju VS napustilo oko 5000 oficira, a postavljeno je i pitanje koliko je, zapravo, poverenje sadašnjeg državnog vrha u vojsku. Milenković smatra da je vojska posle 2000-te izgubila svoju „funkciju moći“, da je njen značaj naglo opao, pa time i ugled oficira.

S obzirom na to da bi ponovno uvođenje opšte obaveze služenja vojnog roka bilo veoma skupo i da u sadašnjem budžetu nema stavke za to, Staša Zajović je upitala koji bi sve razlozi mogli motivisati državni vrh da insistira na ovom pitanju i da li je jedan o tih razloga kompenzacija za očekivano nepovoljno okončavanje pregovora u vezi sa Kosovom... Marija Ignjatijević je na to rekla da je do podataka u vezi sa „odlivom“ kadrova iz VS nemoguće doći, da se oni vode kao tajni podaci. Zajović je napravila paralelu sa situacijom u Grčkoj gde se mladi zapošljavaju u vojsci što je način da se smanji njihova nezaposlenost i odlazak iz zemlje...Pomenuto je i da je 2018. godine vraćena neka vrsta „vojnog“ obrazovanja u srednje škole u Srbiji (kao izborni predmet), a Milan Antonijević smatra da će se ozbiljnost u nameri da vojni rok ponovo postane opšta obaveza, videti iz planiranja sledećih predloga budžeta. On je predložio i da deo civilnog društva osmisli i povede kampanju u kojoj će se građanima i građankama ukazati na zakonski-vrednosno problematičnu nameru vraćanja opšte vojne obaveze, kao i Ustavom garantovano pravo na prigovor savesti. On smatra da ni postojeća bezbednosna strategija nije dobra jer, na primer, ne prepoznaje pandemiju kao bezbednosni problem...

Pri kraju ovog razgovora, Zajović je pomenula i to da je u istraživanju BCBP 38,8% anketiranih reklo da su bezbednosno najopasnije ekstremno-levičarske organizacije, a Dragan Jovanović je na to reagovao napomenom da sve više mladih ultradesničara dobijaju mogućnost da rade neke civilne poslove u vojsci. Diskutovalo se da li je to dobar način za prevaspitavanje i demilitarizaciju pripadnika tih grupa.

Sem kampanje za upoznavanje građana i građanki sa funkcijom vojske u demokratskom društvu i njihovim ustavnim pravima, predloženo je i organizovanje akcije za prigovor savesti na služenje u rezervnom sastavu (sada je rok za taj prigovor četiri godine).

Nastasja Radović


Štampa   El. pošta