Predstavljanje izveštaja „Locked up and excluded: Informal and illegal detention in Spain, Greece, Italy and Germany“

(Migreurop, 2020-Zaključani i isključeni: neformalni i ilegalni pritvor u Španiji, Grčkoj, Italiji i Nemačkoj)

Uvodničar: Mirko Medenica, jedan od istraživača i autora ovog izveštaja
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 13 osoba
3. februar 2021. godine

Mirko Medenica nam je, na početku, rekao da je izveštaj objavila grupa Migreurop uz podršku Levice u Evropskom parlamentu (The Left), na izveštaju je radio sa koleginicom Celine Cantat. Izveštaj je rezultat istraživanja o neformalnom i ilegalnom pritvoru migranata u nekoliko zemalja EU, a realizovan je u nameri da bude korišćen u debati koja će se, pred glasanje o novom Paktu o migracijama i azilu, voditi u Evropskom parlamentu.

Medenica je svoje izlaganje počeo definisanjem pojma granice za koji je rekao da je to, u pravnom smislu, pojam novijeg vremena (koristi se tek od 19.veka i to samo u vezi sa protokom roba, a tek sa početkom 70-tih godina granice su važne i za kretanje ljudi, a sa 90-tim godinama granice se konotiraju sa pitanjima bezbednosti i filtriranja stanovništva).
Istraživanje koje je Medenica iscrpno predstavio tiče se, pre svega, politike administrativnog pritvora migranata, bez krivičnog dela.
Kada se radi o kretanju migranata u EU, rekao je on, razlikuju se dve grupe zemalja: one na zapadu i severu Unije i tzv. zemlje periferije EU kroz koje migranti prolaze (Italija, Španija,Grčka, Hrvatska)...

U ovoj „raspodeli“, veoma je važna i treće grupe zemalja, takozvane granične zemlje (Srbija, BiH,Turska, Maroko, Tunis, Libija i neke zemlje Centralne Afrike).
„Imigracioni pritvor i deportacija su glavna oruđa politike EU i pokazuju njen odnos prema migrantima“, smatra Medenica. On je rekao i to da iako Nemačka vodi humaniju politiku prema njima od, recimo Hrvatske, da je „sve to isto“ i da se radi samo o „podeli uloga“. Iako postoje direktive EU-Komisije i Parlamenta, svaka njena članica donosi svoje zakone i koji treba da budu u skladu sa njima.

Na prvo čitanje, naglasio je Medenica, ove EU direktive daju dosta prava migrantima, ali postoje i tzv. sigurnosne klauzule prema kojima svaka država EU može da suspenduje ova zajednička pravila u slučajevima krize.

Zbog svega ovoga, u EU postoje različite definicije administrativnog pritvora, mada je važno napomenuti, rekao je Medenica, da jedna od EU direktiva kaže da „iskazivanje želje za azilom ne može biti osnov za pritvor“. Uglavnom se kao razlozi za administrativni pritvor, navode: ilegalni boravak, odbijanje zahteva za ulazak u neku od EU zemalja, izbegavanje deportacije koja je određena, kao i to da svakom može biti određen pritvor ako ta osoba predstavlja opasnost za nacionalnu bezbednost. Ali ni u tim slučajevima ta mera nije obavezujuća...

Mirko Medenica nas je u nastavku svog detaljnog izlaganja, upoznao sa iskustvima ljudi kojima je određen ovaj administrativni pritvor, u Italiji, Španiji, Grčkoj i Nemačkoj, što je i bio osnovni cilj istraživanja u kojem je on učestvovao, pokazujući nam niz sličnosti ali i neke razlike u primeni „bezbednosne“ mere administrativnog pritvora prema migrantima koji uspevaju da se živi domognu tih EU država.

Medenica je zatim prikazao, za svaku od pomenutih zemalja, mape sa „hotspotovima“- mestima gde se nalaze migranti u administrativnom pritvoru dok čekaju deportaciju. Rekao je da su to ranije bili „klasični zatvori“, ali da je Evropski sud za ljudska prava odlučio da migranti borave u posebnim prostorima kojih, kako je naglasio, u Italiji danas postoji sedam. Podsetio je i na to da je 2018. godine kao još jedan razlog za administrativni pritvor, pod uticajem Matea Salvinija, uvedena i provera identiteta.

Sem donekle u Nemačkoj, u ostale tri zemlje koje su predmet ovog istraživanja, glavni problemi su loš smeštaj migranata, redovi za hranu, nepristupačna zdravstvena zaštita, otežan pristup NVO i advokatima. Veliki problem je i nedostatak psihološke podrške jer mnogi migranti pate od psiholoških poremećaja prouzrokovanih velikim teškoćama koje su im preprečile put ka boljem životu...U Španiji su evidentirani i slučajevi torture nad migrantima, naročito u pritvorskom centru koji se nalazi Madridu, pomenuo je Medenica.

Grčka je specifična, rekao je on, jer je moguće ostati u pritvoru do 36 meseci. Veliki problem je i prenatrpanost grčkih ostrva na kojem se nalazi najveći broj migranata.

Na pitanje o tome ima li i koliko je žena i dece među migrantima u pritvorima, Medenica je odgovorio da ih je oko deset procenata i da su, kada se radi o Grčkoj, deca smeštena u poseban deo (ako nisu sa roditeljima): „ Dok smo radili istraživanje bilo je 342-oje dece koja su bila u kampovima i još 700 njih bez roditelja koja su živela van kampova...

U Nemačkoj su, nastavio je Medenica da poredi četiri dežave EU, renovirani napušteni zatvori i iako su uslovi boravka bolji, režim pod kojim se odvija život u njima je „vrlo strog“. Pritvor za migrante u toj zemlji može trajati do 12 meseci, a ako budu zadržani u aerodromskom pritvoru, u njemu provode maksimalno do 19 dana, pre deportacije.
Medenica smatra da se hotspot punktovi prave radi ubrzavanja postupaka kojima se rešava sudbina migranata i da je tendencija da se oni izmeštaju sve bliže granicama, tako da migranti fizički ostanu „sa druge strane granica EU“.

Novi Pakt o EU o migracijama i azilu, kao predlog, usvojen je u septembru 2020. godine i kako kaže Medenica, moguće je da se ponešto iz njegovog sadržaja promeni pre nego što bude stavljen na glasanje u EP.
Medenica je naveo i neke odredbe iz predloga novog Pakta (pritvor limitiran na pet dana, za to vreme se utvrđuje da li neko ima šanse da dobije azil, ako nema - posle isteka tog vremena, deportuje se). Predlaže se i pravilo da oni koji dolaze iz zemalja sa malo usvojenih zahteva za azil (manje od 25%), ostaju u pritvoru do 12 nedelja dok se sprovodi pomenuta procedura. Inače u ovom predlogu , rekao je Medenica, pominje se „solidarnost“ ali se ona ne odnosi na migrante već na podelu „migrantskog tereta“ između zemalja:

  1. Zemlje imaju opciju „sponzorisanja deportacija“;
  2. Ako neko ne može da bude deportovan država se solidariše sa drugom tako što uzima neku osobu u svoj pritvor;
  3. Otvara se mogućnost trećim zemljama da preuzmu migrante;

Predviđeno je, naglasio je Medenica, višestruko povećanje budžeta FRONTEX-a. Po njemu, koncept „evropske solidarnosti“ ne postoji: „To je samo prazna priča“.

U nastavku ovog kružoka razgovaralo se i o tome kako se migranti tretiraju u SAD, koliko ima šanse da neko postane „uspešan“ migrant, o mogućem uticaju koje bi na migrantsku politiku EU imalo dalje jačanje ultradesnice (AFD npr.)

Nastasja Radović


Štampa   El. pošta