„Prostitucija-kriminalna delatnost (nasilje prema ženama, trgovina ljudima itd.) ili izvor prihoda i sive ekonomije oligarhijskih grupa u Srbiji?“

Uvodničarke: Jelena Hrnjak, NVO „Atina“ i dr Marija Obradović, Institut za noviju istoriju Srbije
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 11 osoba
03. mart 2021. godine

Kako je na početku rekla Staša Zajović, ova debata je podstaknuta izveštajem EUROSTAT-a (Evropske statističke agencije), koja je obavezala Srbiju da i prihode od nelegalne kriminalne aktivnosti uvrsti u svoj bilans od legalne ekonomije. Među ovim prihodima nalaze se i oni od prostitucije.

Zajović je podsetila na zvaničnu praksu nekih zemalja koje su, kao Tajland, prostituciju promovisale kao aktivnost čijim se prihodima može „zemlja izvesti iz siromaštva“. Marija Obradović, koja se bavi ekonomskom istorijom, rekla je da su najpouzadaniji i najdetaljniji podaci o ekonomskoj aktivnosti oni koje pruža Svetska banka, mada ona koristi i domaće statističke izvore. Prema tim podacima u nekim zemljama kao što su Rusija i Poljska , preko 50% prihoda dolazi od sive ekonomije (droga, prostitucija itd.). Obradović nam je, zatim, oslanjajući se i na neke naučne autoritete (Gidens, Goldštajn). iznela niz podataka iz „istorije prostitucije“ koja je, kako je rekla, nastala u Mesopotamiji i to u hramovima kao ekonomska delatnost jer su ta mesta tada bila i glavna mesta ekonomske aktivnosti. Pomenula je, između ostalog i to, da su žene koje su se, u Srednjem veku bavile prostitucijom, oko ruke morale nositi žutu traku... Entoni Gidens je, istakla je ona, prostituciju posmatrao kao društveni fenomen, uzrokovan uglavnom siromaštvom, nezaposlenošću i izrazom muške moći nad ženama, dok je Pola Goldštajna navela kao autora koji ukazuje na prostitusanje žena ne za novac već za „dobra“ (stomatološke i pravne usluge, odeću, nakit).

Jelena Hrnjak iz NVO „Atina“ koja se posebno bavi problemima prostitucije, kaže da preporuke koje je SID-ov komitet dao Srbiji u vezi sa izmenama Zakona o redu i miru (čl. 16-17), ne pružaju alternativu postojećem stanju jer se njima, na primer, predlaže da se u izmenama unese da se za prostituciju ne kažnjavaju žene ali ni počinioci. „Mi nemamo šta da ponudimo tim ženama“, rekla je Hrnjak i navela primer kako je to regulisano u Francuskoj – nekom vrstom abolicionizma, gde se ženama pruža zaštita i podrška a njihovi klijenti plaćaju novčane kazne i imaju obavezu da u specijalizovanim NVO, pohađaju časove „prevaspitavanja“: „U Francuskoj postoji jasna državna i društvena osuda“.

Hrnjak smatra da je, pre svega drugog, neophodno da se žene osnaže da bi uopšte donele odluku u vezi sa delatnošću prostitucije. Poseban problem je, rekla je ona, tzv. elitna prostitucija jer „policija ne može bez dokaza da ulazi u stanove.“ Pored niza podataka vezanih za prostituciju, Hrnjak je napomenula da se sa policijom i tužilaštvom najlakše ostvaruje saradnja kada se radi o maloletničkoj prostituciji, kao i da je važno istaći da što se tiče delovanja SBPOK-a u ovom problemu, već godinama se, uprkos dokaza sa terena, ne dovode u vezu trgovina ljudima i organizovani kriminal.

„Prostitucija se premestila u on-line prostor, u prostore takozvanih „sajber jazbina“, što je intenzivirano u ovo vreme pandemije“. Kao vid otpora ovom fenomenu, više nije moguće Visa i Master kard karticama pristupati Porno-habu kao što je to bilo do skoro.

Razmatrani su i načini na koji se sa ovim fenomenima nose razvijene zemlje, uočena je veza između trgovine ljudima i pojave da u nekima od njih (Nemačka, Švedska), nema državljanki koje se bave prostitucijom, već su to žene bez statusa.

U delu u kojem se raspravljalo o kontroverznoj temi-legalizaciji prostitucije, Jelena Hrnjak je napomenula da je kod naših NVO koje se bave ženskim ljudskim pravima, prihvaćeno da je legalizacija rešenje, a da jedino NVO „Atina“ i „Žene u crnom“ ne podržavaju taj koncept. Ona, međutim, smatra da nije moguće rešavati pitanje prostitucije bez da „svi stanemo u jednu kolonu“, da se traži pomoć stranaka i politički uticajnih pojedinaca.

Nastasja Radović


Štampa   El. pošta