Uvodničarke: dr Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Rusiji i Elena Vilenskaja, aktivistkinja Međunarodne mreže Žena u crnom iz Sankt Peterburga (skajpom)
Moderirao: Stefan Milosavljević
Prisutno: 17 osoba
07.04.2021.godine
Jelica Kurjak je na početku razgovora skrenula pažnju na to da “mi imamo evropocentričan pristup Rusiji” i da se, kada je reč o opoziciji u toj zemlji, može govoriti o dve vrste opozicije: onoj sistemskoj koja vlasti daje legitimitet (KP, Liberalno-demokratska partija Vladimira Žirinovskog) i nesistemskoj (Boris Njemcov, Jabloko-Grigorij Javlinski). “To se neće izmeniti” rekla je ona: “Niko drugi se ne pušta u institucije vlasti dok je Vladimir Putin na čelu. Nema tamo institucija bez režima”. Dodala je i da “Aleksej Navaljni može da se kandiduje koliko god hoće”, ali da nesistemskoj opoziciji “ostaje samo ulica i društvene mreže”. S tim u vezi pomenula je sudbine Jegora Gajdara i Borisa Njemcova koji su “morali da odu”: “Ta vlast mora da bude sama ili drugačije ne može da funkcioniše”. Ona je rekla i to da “sistem može da se uništi samo unutar sistema” i da se kod nas o situaciji u Rusiji govori “navijački”, da se ne poznaju ili ne koriste činjenice, da se ne promišlja…
Zanimljivo je bilo čuti i primedbu dr Kurjak o tome da ruska opozicija nije prozapadna već “samo ruska”, pa da takav nije ni Aleksej Navaljni iako je njemu podrška Zapada potrebna, pa da je pokazao i spremnost da “koketira” sa svojom navodnom prozapadnom orijentacijom.
Na pitanje moderatora, Kurjak je komentarisala najnoviji rejting Putina koji pokazuje pad na 32% popularnosti, kao izraz nezadovoljstva ekonomskom i situacijom u vezi sa epidemijom kovida i posledica sankcija: “To je sve veći teret za Predsednika Rusije” rekla je Kurjak. Podržala je i mišljenje iz publike, da bi Putina svakako trebalo da brinu događaji u Belorusiji i postojanje “šarene revolucije” u toj zemlji.
O poziciji Navaljnog koji je u zatvoru i ima zdravstvene probleme, govorila je najviše Elena Vilenskaja, aktivistkinja iz Sankt Petersburga, uključivši se u ovaj veoma zanimljiv dijalog sa Jelicom Kurjak i drugima, preko internet veze. Na primedbu da ima onih koji poziciju Navaljnog vide kao suviše nacionalističku, Vilenskaja je reagovala stavom da se za Alekseja Navaljnog ne bi moglo reći da je nacionalista iako su neke njegove izjave mogle izazvati sumnjičavost. Ona, međutim, kritikuje ponašanje Navaljnog jer on skreće pažnju samo na sebe dok u zatvorima, kako je naglasila, “ima mnogo težih slučajeva političkih zatvorenika sa mnogo dužim kaznama, ali niko na njih ne obraća pažnju”.
O mogućnosti da se na vlast dođe preko izbora, stav Vilenskaje je bio: “Nema poštenih izbora. Vlast je odmah tu da ih pretuče, ubije…Nikog to ne zanima, ako se desi…” Dodala je i da je propaganda u Rusiji “stravična”, a na pitanje šta ona misli o padu Putinove popularnosti, odgovorila je da je u pitanju pogoršanje ekonomske situacije pod pandemijom i da je Putin narodu “samo dvaput dao neke sitne pare”. Ipak, primetila je i to da za razliku od starijih “koji gledaju samo TV”, mladi ljudi prate kretanja i iz nezavisnih izvora. Elena Vilenskaja se zahvalila ŽUC- u zbog protestnog pisma upućenog ruskim vlastima u vezi sa situacijom u maloj ruskoj republici Ingušetiji…
Razgovor je nastavljen o više tema: Jeljcinovoj ulozi i njegovom periodu vlasti, Gorbačovu i dometima Perestrojke, novom zakonu koji Putinu faktički omogućuje doživotnu vlast, o razlici opozicionog statusa između Alekseja Navaljnog i Viktora Hodorkovskog…
Jelica Kurjak smatra da Boris Jeljcin nije napravio neke bitne promene niti da je bio “prozapadan” po svojoj politici, a da je značajan pre svega po tome što je “spasao Rusiju od raspada”. Zbog potrebe da Rusija izađe na međunarodnu političku scenu Jeljcin je, smatra Kurjak, bio “kobajagi prozapadan”, a iz sličnih razloga je, rekla je ona, “koketirao i na Balkanu”…
Na više pitanja o predsedniku SSSR-a Mihailu Gorbačovu i periodu Perestrojke, profesorka Kurjak je odgovorila da je dolazak Gorbačova u vrh države bio pripremljen kao “uvertira za demontiranje komunizma”, da je on izabran kao moderan visoki sovjetski aparatčik, a za slabost Perestrojke navela je i to što se tada nije išlo na demontažu Partije koja je u SSSR-u bila isto što i država. “Danas je to Crkva koja je i jedan od najvećih vlasnika izvora nafte i gasa”, dodala je.
Nastasja Radović
