U prvom delu: Promocija istraživanja „Ocena efikasnosti institucionalnog odgovora na pandemiju COVID-19 u multietničkim zajednicama u Sandžaku/jugozapadnoj Srbiji i na jugu Srbije“-autori: Akademska inicijativa „Forum 10“ i SeCons-grupa za razvojnu inicijativu; u drugom delu „Pandemija i antivakseri“
Uvodničar: Fahrudin Kladničanin- „Forum 10“, Staša Zajović - ŽUC
Moderatorka: Staša Zajović
Prisutno: 17 osoba
14.04.2021. godine
Fahrudin Kladničanin je, u prvom delu razgovora, predstavio istraživanje u kojem je učestvovao a koje je, kako je rekao, rađeno u periodu od oktobra 2020-te do januara 2021. godine. On se na samom početku osvrnuo na situaciju koja je vladala u Sandžaku tokom letnjih meseci 2020.godine, kada je ovaj region bio zahvaćen najvišim brojem obolelih i preminulih od COVID-a 19. Naglasio je nepouzdanost zvaničnih podataka o tome, velike propuste u organizaciji odbrane od pandemije (posebno u Novom Pazaru) i istrajnost jedne grupe građana koja već sedam meseci neprekidno protestuje.
„Građani su u ovoj pandemiji u neverovatnoj meri izlagani zaražavanju. Novi Pazar je 1909. godine pogodila kolera, posle toga ovo je prva pandemija ovakvih razmera“, rekao je Kladničanin i dodao da bolnica u tom gradu nije imala osnovna sredstva za prevenciju i kontrolu pandemije (maske, toplomere,vitamine). „U početku je sve zavisilo od Fejsbuk kampanje Selme i Nerme koje su uspele da obezbede kiseoničku potporu,ali direktor Bolnice Meho Mahmutović nije hteo da je primi“ rekao je on i naglasio da je tek posle toga Aleksandar Vučić doneo respiratore u N.Pazar (koji nisu raspakovani sve do septembra 2020-te).
Pomenuo je i veliki nedostatak lekarskog kadra (samo dva i to bolesna anesteziologa na 125.000 stanovnika, tokom razbuktavanja pandemije).
Prema sprovedenom istraživanju, snabdevanju medicinskim materijalom i drugim sredstvima za tretman pacijenata najviše su doprineli: NVO, građani u ličnom svojstvu, dijaspora i već pomenute, „Selma i Nerma“. Sakupljeno je, kroz te inicijative, oko 600.000 eura, a od toga je nabavljeno i deset vozila hitne pomoći od kojih su četiri poklonjena drugim zdravstvenim centrima u Srbiji.
"Državi, političkim partijama na vlasti i verskim zajednicama bilo je u interesu da se prikaže manji broj umrlih. Kako SPC tako i Islamskoj zajednici. Umrlice koje su istaknute tokom dana, preko noći su nestajale“, opisao je veliki stepen manipulacije kojom su institucije smanjivale broj preminulih i obmanjivale građane i građanke Srbije o razmerama ove sandžačke humanitarne katastrofe. Pomenuo je i da su veliku pomoć N.Pazaru pružili lekari iz Kragujevca, Čačka i Kraljeva, a kasnije i iz BiH i Turske.
Na pitanje o odgovrnosti i koliko su lokalne institucije bile zarobljene odlukama centralnih vlasti, Kladničanin je odgovorio da se već 15 godina na čelu glavne zdravstvene institucije u N. Pazaru smenjuju dva čoveka (Meho Mahmutović i Mirsad Đerlek), da oni rade u skladu sa očekivanjima republičkog „centra“, pa da su tako sakrili i da je polovina lekara (60 od 120) bila zaražena Kovidom, da nisu uveli bezbednosno-epidemiološku podelu na zelenu, plavu i crvenu zonu, da je „sve bilo izmešano“.
"Smatram da su i svi krizni štabovi u Sandžaku bili zaraženi jer su svi njihovi članovi učestvovali u predizbornoj kampanji“, rekao je F. Kladničanin i dodao da je u novopazarskim institucijama, pa i u zdravstvenim, velika korupcija: „od čistačice i portira pa do direktora bolnice“. On tvrdi da se 90% obolelih lečilo kod kuće, prosperirale su i privatne klinike zbog straha i nepoverenja koje su ljudi imali u javno zdravstvo.
„Građani Preševa i Bujanovca nemaju nikakvo poverenje u zdravstveni sistem, ne žele da se leče u Vranju, radije odlaze u Gnjilane“ jer ih je, kako je objasnio Kladničanin „strah da će im se nešto dogoditi“...
„Krah zdravstvenog sistema u Novom Pazaru se dešava krajem juna i u julu. Oni koji su se na početku bolesti lečili kod kuće, morali su u bolnicu kada im se stanje pogoršalo. To je odjednom jako opteretilo zdravstvene ustanove. Bilo je i svesnog širenja panike“, rekao je i dodao da „od tada niko od predstavnika države nije došao u Pazar“.
Kladničanin je kao predvodnika antivakserske kampanje u Sandžaku pomenuo lidera sandžačke SDA, Sulejmana Ugljanina, koji je, kako je rekao, „za prirodnu imunizaciju“. Ugljanin, kako ga je citirao, u svrhu propagiranja nenošenja maski, govori da je „u svakoj stotoj maski bojni otrov“...
Na pitanje Staše Zajović da li smatra da istraživanje pokazuje povećan stepen militarizacije građana Sandžaka ( visok stepen poverenja u policiju i vojsku), Kladničanin je objasnio da to dolazi od poverenja koje su predstavnici policije sticali zbog kontrole sprovođenja epidemioloških mera, a vojska jer je napravila vojnu bolnicu, a da su ljudi bili dobro prihvaćeni od vojnih lekara, da su vojni lekari građanima bili dostupniji od civilnih.
U nastavku ovog prvog dela razgovora, bilo je komentara - da očigledno lokalni zvaničnici „nemaju ni ovlašćenja ni odgovornosti“, a pitalo se i ko su oni koji se u Sandžaku i na jugu Srbije suprotstavljaju vakcinaciji, kao i da li religijske institucije imaju uticaja na to?
Kladničanin je rekao da smatra da rezerve građana prema vakcinaciji nemaju veze sa njihovom religioznšću, da nepoverenje dolazi zbog manipulacije stradalima i da je jasno da je vrh države znao da ljudi umiru u velikom broju. Ipak, rekao je „nijedan građanin nije pokrenuo nijednu tužbu“, Mahmutović je, međutim, tužio 32 lekara koji su javno istakli njegovu odgovornost.
Ali postoji i način stalnog skretanja pažnje na odgovornost zbog onoga što se desilo: „ Već sedmi mesec grupa građana protestuje u šest sati ispred bolnice. Prvi put da u N.Pazaru postoji takav građanski bunt. To nikad nije bilo u Pazaru“, rekao nam je Kladničanin.
U drugom delu razgovora u okviru Kružoka, govorilo se o pandemiji i antivakserskoj kampanji. Staša Zajović je citirala podatak iz istraživanja o pandemiji na Zapadnom Balkanu u kojem je učestvovao i Florijan Biber, a koji pokazuje da 77,1% stanovnika Z. Balkana veruje u „teorije zavere“. Zajović je postavila pitanje da li se jednostavno može reći da su antivkseri oni koji su i nacionalisti? U vezi sa tim napomenula je i o različitim stavovima u vezi sa ovim: da neki koji se ne vakcinišu nemaju pristup E-upravi, ali i da se „vakcinišu samo oni koji hoće da putuju“. Važno je primetiti, dodala je, da su među „teoretičarima“ zavere i oni koji imaju otvoren pristup medijima, kao i da je , među lekarima kod nas nizak nivo vakcinisanih-35%. „Da li su svi oni „kovid-nacionalisti?“, rekla je Zajović. Ona smatra da je među onima koji još ne nameravaju da se vakcinišu najveći broj neodlučnih. Zajović takođe smatra da su antivakseri, u najvećem broju, istovremeno i ultradesničari (primer AFD u Nemačkoj), a da se kao zemlje čiji se građani najviše protive vakcinaciji navode Azejbedžan, Pakistan, Avganistan, Indonezija i Nigerija, zemlje kojima se vlada autoritarno i čije je stanovništvo na niskom nivou zdravstvene prosvećenosti.
U Srbiji je, rekla je, prostor najgledanijih mejnstrim medija potpuno otvoren za antivaksere, pa je tako, prema anketi Blica, za ličnost od najvećeg poverenja koja se ne bavi politikom, proglašen dr Branimir Nestorović, odnedavno penzionisani profesor Medicinskog fakulteta koji se najviše protivi vakcinaciji. Zajović je podsetila da antivakserska kampanja u Srbiji traje već više godina, da vlast iznosi „fleksibilne stavove“ u vezi sa vakcinacijom i da je ona, čak i za zdravstvene radnike, stvar slobode izbora. Skrenula je pažnju da je i u drugim zemljama gde vakcinacija nije obavezna (Italija, Španija, Čile), ona obavezna za zdravstvene radnike. Tu se, rekla je, postavlja pitanja koliko je u pandemiji dopustiva, iz epidemioloških razloga i moralne obaveze prema drugima, „apsolutna sloboda izbora“?
Nastasja Radović
