Prikazivanje i razgovor o filmu "Prodana" Aleksandre Nestorov

Uvodničarka: Aleksandra Nestorov
Moderator: Miloš Urošević
Prisutno: 8 osoba
02. jun 2021.godine

Aleksandra Nestorov, autorka dokumentarnog filma „Prodana“, navela je, neposredno pre nego što je prikazan sam film, nekoliko podataka vezanih za vreme snimanja i opšte tehničke i druge karakteristike (snimljen 2018, za pripremu je bilo potrebno oko 2-3 godine, traje oko 20-tak minuta, film je dostupan na Yutube-u)... Autorka filma je navela više filmskih festivala, u Srbiji i u inostranstvu, na kojima je ovaj film već prikazan, a napomenula je da je o ovoj temi ostalo još nemontiranog snimljenog materijala. Miloš Urošević je objasnio da su akterke ovog dokumentarca Romkinje koje su u brak ušle kao „prodane“ (za novac), udate na osnovu unapred datog obećanja roditelja... “Ovo je totalno ženski film“, primetio je on, a kasnije smo saznali da su akterke filma u brak stupale kao maloletnice. Radilo se o Romkinjama iz Vojvodine i okoline Beograda.

Gledajući film, saznali smo da su akterke nakon što su bile udate po običajima svoje zajednice, krenule u borbu za sopstvenu emancipaciju, materijalno osamostavljivanje, obrazovanje i sticanje kvalifikacija potrebnih za zaposlenje. Primećeno je da su za vreme socijalističkog uređenja zemlje, po svedočenjima samih romskih akterki, njihove šanse za samostalnošću, usled opšte težnje za emancipacijom najšireg građanstva (a posebno žena) i uznapredovalim industrijskim razvojem, bile veće.

U komentarima nakon gledanja ovog kratkog filma, jezgrovitog sadržaja i jasnog tematskog fokusa, rediteljkine veštine i autentičnog i uverljivog svedočenja akterki filma, dominiralo je mišljenje da su četiri glavne filmske junakinje, žene koje su nalazile načine da se emancipuju od večito zadatih uloga i „sudbine“ romskih devojčica i mladih žena, i da u zrelim i poznim godinama, one ne ostavljaju utisak osoba koje sebe smatraju žrtvama svog porekla i socijalne diskriminacije...

Miloš je, međutim, smatrao da to nije tako: „Video sam film drugačije. One su meni strašne žrtve. Tu nema razlike između vremena socijalizma i kapitalizma. One su zlostavljane“. Nestorov je dodala da su Romkinje žrtve unutar svoje zajednice kao što su to i kada nju napuste.

Razgovor se zatim okrenuo u pravcu ličnih iskustava u vezi sa položajem romskog naroda, njihovim potrebama i šansama za obrazovanjem, elementima rasističkog odnosa prema Romima koji se nije promenio, raznim oblicima diskriminacije pred državnim institucijama i životu na potpunoj društvenoj margini. S tim u vezi, pomenut je i slučaj ubistva glumca Dragana Maksimovića (jer su ubice mislile da je Rom), odnosa države prema Romima kao žrtvama poplava u Obrenovcu i Mladenovcu, ekskomunikacije i napada na Rome u selu Jabuka, pa i o negativnom odnosu Albanaca prema njima... Rečeno je da je to donekle drugačije jedino u Makedoniji...

Staša Zajović je skrenula pažnju da, prema zvaničnim podacima, Roma u Srbiji ima oko sto hiljada, a prema nezvaničnim oko milion. To je moguće, rekla je ona, jer veliki broj Roma nije prijavljen niti poseduje lična dokumenta. „Najveće žrtve na Kosovu su Romi“, rekla je ona, a izjasnila se i o svom stavu u vezi sa pomaganjem Romima, a pre svega Romkinjama: „Smatrala sam da Romkinje moraju da uče. Nisam podržavala pokroviteljski odnos prema Romkinjama.“

Nastasja Radović


Štampa   El. pošta