Feministički diskusioni kružoci u organizaciji Žena u crnom
Održana su četiri feministička diskusiona kružoka/FDK tokom juna 2021. godine u Srbiji i Bosni i Hercegovini i to sledećim mestima: Tuzla (10. jun), Beograd (23. jun); Đulići (25. jun) i 26. juna u Novom Sadu.
Na ovom FDK učestvovalo je šezdeset osoba, najvećim delom žena i četiri muškaraca. Na ovim FDK su učestvovale: svedokinje i organizatorke Ženskog suda – feministički pristup pravdi; aktivistkinje feminističkih organizacija: Žene u crnom, Ženske studije iz Beograda i Novog Sada, Verujem i LGS-lezbejske-gej solidarnost iz Beograda, kao i aktivistkinje udruženja žena Anima iz Đulića (BiH) koja okuplja žene iz desetak sela sa područja Istočne Bosne. Što se tiče generacijske strukture, učesnice su bile između 25 i 80 godina starosti; obrazovni nivo učesnica je bio vrlo heterogen – od žena sa osnovnim obrazovanjem do doktorki nauka; više od polovine učesnica dolazi iz urbanih sredina, dok je trećina učesnica iz ruralnih područja Bosne. Radi se uglavnom o ženama koje su pretrpele najteža ratna stradanja tokom ratu u BiH (1992.-95.) i izgubile skoro sve muške srodnike u ratu, ostale su same i preuzele najveći teret (odgajanje dece, održavanje domaćinstva i celokupne zajednice itd.).
Tokom ovih FDK učesnice su govorile o važnim pitanjima u vezi sa feminizmom, feminističkim aktivizmom, itd. Na svim FDK bila su postavljana unapred pripremljena pitanja – predlozi za zajedničko promišljanje, s tim da su na nekima od kružoka učesnice ispoljavale različit stepen interesovanja.
1. Sa kojim se izazovima, opasnostima i preprekama susreće ženski pokret u vašoj zemlji?
Učesnice su navodile sledeće izazove, opasnosti i prepreke:
Patrijarhalni poredak – i na ličnom i društvenom planu – ispoljava se na svim nivoima:
Jačanje desnice - ultrakonzervativne politike protiv žena, rast profašističkih tendencija, jačanje fundamentalističkih snaga i pokreta, nacionalizam, klerikalizam…
Retradicionalizacija društva u kojoj živimo već trideset godina. To je mejnstrim politika u Srbiji (Nastasja);
Desnica je preplavila medije i javnost. Ako žena kaže da je feministkinja ona je lezbejka i muškarača. Svašta joj se pripisuje. Žene izbegavaju da kažu da su feministkinje (Ljiljana); Tradicionalna verovanja koja ne dopuštaju ženama da se aktiviraju (Jelena);
Patrijarhalni obrazovni sistem (Mira);
Crkva je dobila na moći i ušla u obrazovne strukture svih nivoa, što je za mena jako opasno (Margareta);
Uticaj religije i verskih institucija koje guše žene (Mira, Halida, Daša D....);
Patrijarhat od žena ima sve veća očekivanja (Sabina), patrijarhalni otpor muškaraca prema ženama: ’Muškarci nikako ne mogu da se pomire sa tim da su sada žene jake, nema veze da li je on iz urbane ili ruralne sredine, da li je obrazovan ili ne, da li je bogat ili ne’ (Šehida);
Negativan odnos prema starima u našem patrijarhalnom društvu (Svenka)
Nasilje nad ženama - bez obzira na obrazovni nivo žena, kako u selu, tako i gradu.
Učesnice su navodile razne vrste nasilja:
Muško nasilje nad ženama je najveći problem (Daša S.);
Udar na reproduktivna prava (Nastasja); propaganda protiv abortusa (Violeta);
Siromaštvo žena - eksploatacija žena - ’krajnje nepovoljna ekonomska situacija’ (Goran); ’siromašne žene ne mogu da se bave aktivizmom’ (Violeta); Tržišni mehanizmi, i lokalnih i multinacionalnih kompanija koje izrabljuju posebno žene. Naši prostori postaju neokolonijalni i tu najviše stradaju žene. Posebno su žene na udaru, one su zloupotrebljene i tradicionalno a danas i pojačano, posebno u pandemiji.
Razjedinjenost feminističkog pokreta, sporovi unutar feminističkog pokreta
Feministički pokret se suočava danas sa razjedinjenošću, neobaveštenošću, nepoverenjem jednih grupa prema drugima, posebno je vidljiv generacijski raskid ili udaljavanje mladih od starijih feminiskinja. Žene koje su u feminističkom aktivizmu danas ne uspevaju da se prilagode najezdi novih oblika razmena (govornih, materijalnih, sećanja itd.), jer ne postoje jake, internalizirane i automatizirane feminističke vrednosti (Svenka); ‘Meni je liberalizam problem. Posebno sve što ima veze sa propagiranjem seks i porno industrije. To je neoliberalizam’ (Sofija).
Država ima svoje poslušne GONG-ove, pruža im finansijsku pomoć, podriva solidarnost i uzajamnu podršku - država sve više dodeljivanjem sredstava samo pojedinim NVO (naravno, pitanje je i da li su u pitanju uopšte "prave" NVO ili samo formalno, a u suštini organizacije bliske vlasti) aktivno podriva solidarnost i uzajamnu podršku između NVO, odnosno na taj način slabi njihov uticaj civilnog društva (Dragana);
Raskorak između teorije i prakse, akademkinja i aktivistkinja, hijerarhizacija raznih vidova znanja
Kod nas u akademskoj sredini u Novom Sadu treba ‘odobrovoljiti’ akademkinje da se bave bazom, ne samo sakupljanjem poena za reizbore u viša zvanja. Većina feministički orijentisanih akademkinja krije svoju feminističku stranu u akademskoj javnosti (Svenka).
Kooptiranje feministkinja od strane institucija izaziva takmičarstvo, slabi pokret, svodi znanje na robu u funkciji režima i neoliberalnog kapitalizma
U toj trci sada učestvuju žene koje su dobile visoke diplome kod nas na Centru za rodne studije na UNS (ili na nekom drugom fakultetu i univerzitetu), one sada vladaju i svojim znanjem, zato ih institucije i koriste u svoje neoliberalne svrhe. Danas se u svakoj od inicijativa nekog ministarstva zapravo koriste resursi ženskih NGO, a da se to i ne kaže (na primer o rodno osetljivom jeziku, gde smo mi, Ženske studije i istraživanja iz Novog Sada, direktno dale istraživačke podatke, ili za Romkinje (Svenka).
Institucionalizovanje nekih vidova rodne ravnopravnosti poslednjih je godina zamutilo i razblažilo feministički rad i borbu (Margareta);
Zdravstvena nebezbednost izazvana pandemijom - ’Zdravstvena situacija kao posledica pandemije i regionalno i lokalno i globalno je takođe problem’ (Goran);
Iscprljenost aktivistkinja – ‘Mi smo umorne’ (Jadranka); ‘Radimo na totalnoj margini sa malim sredstvima, i same sebe iscrpljujemo’ (Nađa);
2. Politika međunarodne pomoći: Na koji način prilagođavanje projektnim interesima i donatorskim trendovima podriva i uništava elementarne spone solidarnosti među nama?
Glavni tokovi - mainstream politika međunarodne pomoći – proizvodi ozbiljne problem u civilnom društvu i to na više nivoa:
Zlo/upotreba žrtava – paternalističko-viktimistički odnos prema njima; marginalizovanje žena u velikim projektima
‘Ja dolazim iz Srebrenice gdje imamo preko 70 NVO. Samo mali broj radi te velike projekte. U tim organizacijama naše žene ne mogu da imaju pravo glasa. Kad dođu potencijalni donatori, zove se neko ko će da plače i kažu da ako njih tu nema, donatori se moraju seliti’ (Šehida);
Različite agencije UN-a ne bave se interesima žena, imaju obavezu da sarađuju sa državnim institucijama, usklađuju politike sa politikom države
Nisu spremni da učestvuju u stvarnim promenama. Njima nisu važni rezultati nego izveštavanje (Daša D.)
Administrativne procedure iscrpljuju organizacije civilnog društva (OCD); sve je teže uskladiti borbu za opstanak i borbu za autonomiju; donatori uslovljavaju pomoć saradnjom sa državom; mnoge OCD se prilagođavaju donatorskim zahtevima...
Organizacije prilagođavaju svoj profil, preregistruju se ako moraju (Nastasja); Ima grupa koje po svaku cenu prihvataju šta god donatori ponude da bi opstale (Ljiljana);
Mnogo više resursa moramo da uložimo u tehničke, a ne političke stvari. Izveštaji moraju da se šalju na vreme, budžeti moraju da budu precizni. Ljudi koji se time bave moraju da prolaze kroz posebne obuke da bi to moglo da se radi. Ništa se ne radi supstancijalno nego se bavimo administracijom. Postoji veliki donatori koji manje donatore ucenjuju različitim sistemima. Oni daju novac samo pod određenim uslovima. Svi izveštavaju da se zalažu za promene, za rodnu ravnopravnost, to tako izgleda samo na papiru. A njihov je cilj da se ništa ne promeni i to je ključno (Daša D.)
Neki su počeli da se uklapaju u sistem vlasti, tako da sede na dve stolice. Kao, to su naše pare koje dobijamo, ali to je i način ucene šta ima da se radi. Mnogo više je benignih projekata, obuka, koje su za vlast bezazlene. Donatori su postali zahtevniji u izveštajima nego devedesetih, puno vremena i energije ide na to. Smanji se broj donatora, ne radi uvek se ono što se želi, nego šta se nudi (Anđa).
Ja nisam generalno protiv saradnje sa državom, ali da imamo jasnu politiku da ne sarađujemo sa ovim režimom zbog zloupotreba. Politika koju ovaj režim zastupa jeste da preuzima i feminističke organizacije, kooptira ih. Režimu to daje legitimitet, jer i on zavisi od međunarodnih fondova (Mina).
Ono što nedostaje je ozbiljan rad, prvo pozivanje i tih organizacija da se povuku. Mi ne radimo sa feminističkim organizacijama da objašnjavamo da je to čin kooptacije, da to nema veze sa nama. Pokret nam je fragmentiran (Nađa).
3. O alternativnoj/drugačijoj politici međunarodne pomoći: U šta bismo mi potrošile sredstva, a da nas niko ne uslovljavlja? Koji su vaši prioriteti? U koje aktivnosti biste uložili novac ako bi vam ga neko dao?
Na sledeći način možemo klasifikovati odgovore učesnica:
Institucionalna podrška je neophodna za održanje i jačanje pokreta, održanje prostora za zajedničko promišljanje i razmenu, solidarnost, rad u bazi…
Održanje prostora za zajednički rad – institucionalni grant/pomoć: ‘Najvažnije je da se imamo gdje okupljati da i dalje jačamo kao grupa (žene iz Đulića); osnaživanje u smislu povezivanja, razmene (Ljiljana); terenski rad (Violeta); solidarnost, nesebično deljenje, sestrinstvo, potom iskrenost u delanju i mišljenju, i neprestani politički angažman, negovanje antifašističkih stavova i vrednosti...
Tranziciona pravda/suočavanje s prošlošću – feministički pristup – učesnice su izrazile potrebu za nastavkom i razvijanjem raznih inicijativa i praksi:
- Simboličke reparacije (ulične akcije, posećivanje mesta zločina, memorijali...);
- Feministička etika brige i odgovornosti – ženska solidarnost u pogledu kažnjivosti ratnih zločina, činovi uzajamne podrške, razmene i saradnje u regiji u cilju izgradnje pravednog mira;
- Ratni zločin silovanja - nije rešen status žena koje su preživjele ratni zločin silovanja u BiH i Srbiji. U BiH je obeštećenje/reparacije je dobilo smo hiljadu žena; u BiH ima više od 22.000 silovanih žena, a možda i više. Šta imaju te žene? Imaju li spomenik bilo gde? Nemaju spomenik.
- Organizovanje Ženskog suda za ratni zločin silovanja u Foči – mesto najmasovnijeg seksualnog nasilja u ratu (svedokinje ŽS, ŽUC; Đulići).
- Obrazovni kursevi o tranzicionoj pravdi – demontiranje/dekonstrukcija nacionalističkih narativa, posebno u Srbiji - Duboko uvreženi nacionalistički stavovi i nikada dovođene u pitanje nacionalističke politike u Srbije koje su doveli do ratova, do netolerancije. Otuda ovakav odnos prema prošlosti. Ovde je kontinuitet istih politika i istih ljudi iz devedesetih. Neophodno je obrazujemo nove generacije. Ne možemo da objasnimo da je to što su oni siromašni rezultat tih politika - mora da se govori o toj vezi (Daša D.)
- Inicijative protiv istorijskog revizionizma – pamćenje antifašističkog delovanja žena - to je izuzetno nužno danas kada se vrši revizija istorije. Pa, one su delovale za druge (nas), imale ideale, dale su mnoge živote! (Margareta).
Obrazovni programi (ženski mirovni aktivizam, radionice, predavanja…) – radi ‘proširivanje vidika, a to znači da nastavimo obrazovni program sa ŽUC-om ‘Ženski mirovni aktivizam’ (Đulići, ŽUC i druge feminističke grupe u Srbiji);
Osnaživanje ženskog pokreta što uključuje i "regrutovanje" novih članica (održavanje seminara, obuka, škola, itd. kako bi se devojke upoznale sa radom i dostignućima ženskog pokreta u Srbiji; sredstva treba ulagati u obrazovanje žena jer samo na taj način može doći do pozitivnih promena u našem društvu. (Dragana);
Decentralizacija - obrazovni programi na lokalnom nivou - u Subotici i jačanje mreže. Privući mlade i starije Subotičanke različitih identiteta da se ujedine oko feminističke misli - preambiciozno, ali možda korak po korak... Najpre obrazovnim programom - predavnjima, radionicama, promocijama knjiga itd. (Margareta).
Ekonomsko osnaživanje – o ovome su naročito govorile žene iz ruralnih delova istočne Bosne. Neke su predlagale organizovanje kurseva za šivenje, za friziranje, ali oko ovoga se nisu saglasile, smatraju da je daleko važniji obrazovni rad. Što se tiče ženskih zadruga, mišljenja su bila podeljena: jedan deo žena smatra da je teško organizovati ‘ravnopravni doprinos ženskom zadrugarstvu’ jer je iskustvo pokazalo da je doprinos žena veoma neujednačen. Saglasne su da je važno učešće na poljoprivrednim sajmovima na kojima se izlažu i prodaju poljoprivredni proizvodi koje same naprave. Smatraju da je pravičnije da ‘svaka žena izlaže i prodaje svoje proizvode jer svaka za svoje proizvode snosi odgovorost’ itd.
Politika pamćenja naših prethodnica, briga za naše sledbenice, alternativna istorija, feministički arhivi...
Za mene su uvek tu briga da naše prethodnice ne odu u zaborav, ali i briga za naše sledbenice u budućnosti (Margareta).
Nastaviti sistematsko podsećanje na udeo žena u svakom pojedinačnom delu društvene stvarnosti (što smo i do sada radile na Ženskim studijama u Novom Sadu i u ŽUC-u). Objedinjavanje informacija, aktivnosti, znanja u širokom frontu, izgrađivanje moralnih vrednosti feminističkog delovanja (Svenka).
Vratiti se ulici, negovati politiku solidarnosti i hrabrosti – ‘Devedesetih je bila veća solidarnost, sada se dosta toga svelo na projekte i zatvorene grupe. Bila je veća solidarnost kada se izlazi na ulice povodom nekog događaja, sada je sve kamerno. Imam utisak da je i hrabrost manja, kao da ne žele da talasaju, bitno je imati projekte. Naravno, mi uličarke se toga ne držimo! (Anđa).
Seksualno nasilje – trenutno se dešavaju drastični slučajevi seksualnog nasilja u Srbiji i to je potencijal da se unutrašnje prepreke i nesuglasice unutar feminističkog pokreta izglade, to je potencijal za delovanje (Mina).
4. Da li postoji jaz između mlađih i starijih generacija feministkinja?
Horizontalnost je važna tačka identiteta feminističkih grupa - to je struktura i način funkcionisanja grupe u kojoj postoji pravedna raspodela moći među svim članicama grupe, a to znači da ne postoji otvorena ni prikrivena hijerarhija, po kojoj bi jedna ili više osoba donosile odluke u ime ostalih, bez njihovog pristanka, razgovora, saglasnosti (kako su to formulisale Žene u crnom iz Madrida).
Međutim, ovaj deo razgovora je pokazao da se horizontalnost suočava sa teškoćama, izazovima, to je često veoma teško dostići jer 'postoji problem sa neformalnim autoritetom, premda je ovo grupa u kojoj postoji horizontalnost. Ja se doživljavam kao mala devojčica iako imam 40 godina’ (Mina);
Veliki je izazov izgradnje drugačije vrste moći, postoji razlika između autoriteta i autoritarnosti: ’Autoritet postoji i imaju ga osobe koje predstavljaju autoritet svojim postojanjem, načinom na koji se ponašaju, onim što su uradile. Osobi koja ima autoritet, ne treba autoritarnost. Autoritarnost je oblik nasilja i koristi je ona osoba koja nema autoritet, koja ničim nije zaslužila da ima autoritet u nekoj zajednici i onda mora da koristi prisilu na razne načine da bi primorala da ju se sledi i sluša. Autoritarnost nema poštovanje, autoritet podrazumeva poštovanje. Citiram Hanu Arent (Daša D.).
Ne skrivati taj problem, već o tome otvoreno razgovarati - ’postoji velik jaz. Na tome treba puno da se radi, postoje ustaljeni oblici da se starije feministkinje pozivaju na razgovore i sećanja sa mladima, neformalno itd. To postoji u svetu. Na tome mora da se radi sistematski (Svenka).
Postoji i problem centar – periferija - ‘osećaj da me stalno manje vrednuju zato što sam iz Subotice’ (Margareta).
5. Koju su ulogu imale i imaju političke partije, posebno žene u njima, na feministički pokret? Da li postoje sličnosti i razlike u odnosu na period pre dolaska SNS-a? O kakvim se razlikama i sličnostima radi?
Većina učesnica ne pridaje značaj ovom pitanju zato što i nemaju odnose sa ženama iz političkih partija, jer su stavovi partijskih vojnikinja suprotni interesima i potrebama žena, smatraju ih transmisijom muške patrijarhalne moći i režima (Srbija).
Neke učesnice smatraju da je to samo nastavak zloupotrebe žena u partijske svrhe: ‘Činjenica je da je mnogo žena bilo u politici tokom ovih 30 godina i da su iz nje otišle, povukle se u nevidljiv prostor svoje partije, ili su sasvim napustile partijski rad i otišle u neke druge profesionalne izazove. O ovome bismo rado istraživale, jer o tome nema istraživanja’ (Svenka).
Međutim, dolaskom na vlast (2012.) ultradesničarske vladajuće partije – Srpske napredne stranke/SNS Srbija se visoko kotira u svetu po učešću žena u parlamentu– na 27. od 190 mesta u svetu. Taj broj je konstantno rastao – od 1,6% (1990.) do skoro 40%. SNS pribegava najbrutalnijim političkim manipulacijama žena u borbi protiv opozicije, raznim marketinškim trikovima u okviru procesa EU integracije u sticanju ’legitimiteta’ u očima međunarodne zajednice itd.
Moderirala i obradila feminističke diskusione kružoke: Staša Zajović
Transkript uradio: Miloš Urošević
